Корисник:AnastazijaDrcelic/песак
| МСС–2 | |||||
| Лого експедиције | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Основни подаци експедиције | |||||
| Позивно име | Expedition 2 | ||||
| Број чланова посаде | 3 | ||||
| Период боравка | 10. 03. 2001 – 20. 08. 2001. | ||||
| Трајање експедиције | 163 дана | ||||
| Број орбита | 2.207 | ||||
| Пређени пут | ~ 93.847.506 km | ||||
| Апогеј | 396 km | ||||
| Перигеј | 384 km | ||||
| Инклинација | 51,6° | ||||
| Орбитални период | 92 минута | ||||
| Маса | 89.155 kg | ||||
| Подаци о летовима посаде | |||||
| Полетање бродом | Сојуз ТМ–31 | ||||
| Спајање са МСС | 20. августа 2001. у 09.21.00 УТЦ | ||||
| Повратак бродом | Дискавери | ||||
| Друге експедиције | |||||
| |||||
Експедиција 2 (такође названа ISS EO-2) била је други дуготрајни свемирски лет на Међународној свемирској станици, непосредно након Експедиције 1. Његова посада од три особе боравила је на станици од марта до августа 2001. Поред одржавања станице, посада је помагала у неколико мисија окупљања станица, донела првог свемирског туристу Дениса Тита и извела неке научне експерименте.
Посаду су чинили један Рус, командант Јуриј Усачев и два америчка инжењера лета Сузан Хелмс и Џејмс Вос. Њих троје су на кратко били у станици претходне године, током десетодневне мисије STS-101, маја 2000. године.[1]
Посада Експедиције 2 доведена је у станицу на броду "Space Shuttle Discovery" током мисије STS-102. Развој експедиције започело је када је Дискавери пристао 10. марта 2001. године, приводећи крају Експедицију 1. Поред летова свемирског шатла који су довели посаду до станице и од ње, биле су две гостујуће мисије свемирског шатла и једна Сојуз мисија која се придружила ISS током Експедиције 2. У августу се Дискавери вратио поново, доводећи посаду следеће експедиције. Развој Експедиције 2 завршио се када се Дискавери откачио са станице 20. августа 2001.
Посада[уреди | уреди извор]
Сва три члана посаде су посетили Интернационалну Свемирску Станицу заједно у мају 2000. Поред овог свемирског лета, капетан Експедиције 2 Јуриј Усачев такође има два друга свемирска лета. Џејмс Вос је имао још три свемирска лета.
| позиција | астронаут |
|---|---|
| командант | Јуриј Усачев |
| инжењер лета 1 | Џејмс Вос |
| инжењер лета 2 | Сузан Хелмс |
| позиција | астронаут |
|---|---|
| командант | Јуриј Онуфриенко |
| инжењер лета 1 | Данијел Бурш |
| инжењер лета 2 | Карл Валц |
Достигнућа мисије[уреди | уреди извор]
Друга посада ИСС-а стигла је у марту 2001. Вратили су се на Земљу августу 2001. након проведених 163 дана у станици и 167 дана у свемиру. Само је Вос ходао у свемиру заједно са Џефријем Вилиамсом.
Током ове експедиције, истраживачки објекти који су лансирани укључивали су и људе, два експресна носача, активни изолациони систем, систем зазадржавање опреме терета. Они су такође припремили лабораторију да би се омогућило извођење предстојећих експеримената.
Главни фокус је био на истраживању како заштитити чланове посаде од радијације док раде и живе у свемиру. Изложеност високој радијацији у дужем временском периоду може да оштети људске ћелије и изазове рак или оштети централни нервни систем.
Лансирање[уреди | уреди извор]
Три члана Експедиције 2 су се успешно лансирали 8. марта 2001. у свемисрком броду Дискавери. Они су пристали са свемирским бродом 10. марта али допринос експедицији није почео док претходна посада није отишла са брода.
Први излазак у свемир[уреди | уреди извор]
Прво ходање у свемиру је било 15 јула. Људи су шетали уз помоћ Сузан Хелмс користили су помоћне роботске руке.
Други излазак у свемир[уреди | уреди извор]
Друга шетња по свемиру се десила 18. јула и трајала је 6 часова и 29минута. Унутрашња врата између шатла и станице била су затворена на крају 6. лета, тако да је притисак у кабини морао бити смањен на припреми за други свемирски ход. главни циљ био је повезати резервоар за кисеоник и азот. Сузан Хелмс је управљала станичим краком. У ваздушној комори, Мајк Гернхарт И Џим Рејли закачили су резервоаре и повезали каблове. Шетачи су успели да инсталирају још један резервоар за кисеоник остављајући само један резервоар повезан на треће свемирско шеталиште.
Трећи излазак у свемир[уреди | уреди извор]
Трећи излазак у свемир се догодио 21. јула је трајао 4 сата и 2 минута.Примарни циљ био је инсталирање резервоара за азот изван ваздушне коморе. Овај свемирски пролаз тестирао је нови протокол који је развио Мајк Гернхарт.[2]