Корисник:Apple boy123/песак
Vitez[уреди | уреди извор]
Vitez je u prošlosti (pre svega u srednjem veku) bio ratnik koji je sledio plemića, ili je bio plemić koji je sledio kralja.
Danas se, u nekim zemljama, titulu viteza dodeljuje monarh. U nekim zemljama kao npr. Velika Britanija vitezovi se oslovljavaju sa ser.[1]
Koreni[уреди | уреди извор]
Pojam vitez se prvi put javlja u starom Rimu (lat. equites). Vitez je najčešće opisivan kao sluga Krune i Boga, mada je takođe veoma često i bogati mladi plemić.
Figura viteza iz Persije je dovela do teorije po kojoj su srednjovekovni vitezovi apsorbovali mnoge tradicije koje su do njih došle iz Persijsko-vizantijskih ratova.
U srednjem veku, termin vitez se odnosio na opremljenog naoružanog vojnika. Izvorno, vitezovi su bili ratnici na konjima, ali se titula kasnije počinje vezivati za plemstvo i socijalni status, ponajviše zbog cene opreme za konjanika.
Na početku konjanici nisu bili toliko važni u ratu, jer su pešaci bili najvažniji u svim severnoevropskim armijama. Tokom vremena konjica je dobijala sve veći značaj u vojnoj taktici evropskih armija. Jedan od razloga je bio taj što su pešaci u borbi u znatno nepovoljnijem položaju u odnosu na konjicu.[1]
Viteška karijera[уреди | уреди извор]
Ako otmena porodica želi da njihov sin dogura do viteza otpremiće ga nekih sedam godina u domaćinstvo kakvog plemića, obično ujaku ili lenskome gospodaru. Ovde će dečak postati paž i učiće se dobrim manirima i jahanju. Sa nekih četrnaest godina stupiće kao štitonoša u službu viteza.
Tada će učiti kako da barata oružijem i da bdi nad gospodarevim oklopom i konjima. Katkad če pratiti svog viteza u boj, pomagaće mu da obuče oklop i pritrčaće mu ako bude ranjen ili ostane bez konja. Dobar štitonoša zna da odapne strelu i da na gozbi reže meso. Ako pomaže zavidno umeće kad navrši 21. godinu, promovisaće ga u viteza.[1]
Oklop[уреди | уреди извор]
Gvožđe[уреди | уреди извор]
Do 15. veka se za izradu koristilo isključivo gvožđe. U to vreme oklopi su težili od 20 do 25 kilograma.[1]
Čelična moda[уреди | уреди извор]
Od 15. veka puna viteška oprema podrazumeva celovit pločast oklop dovoljno glatkih površina da odbiju vrh ili sečivo mača. Zahvaljujući jedinstvenom dizajnu, oklop postaje relatovno lak, a ipak ublažava silinu udarca. Pločasti oklopi često podržavaju građansku nošnju. Neki su oklopi delimice crno bojadisani, i da bi metal duže trajao, i ukrasa radi; neke su oružari, bojadisali plavo. Pojedine komade bi rezbarili oštrom alatkom, a od 16. veka koristi se kiselina za izvodjenje šara - taj prces se zove radiranje. Zlatnim i pozlaćenim oplatam ulepšavaju se ivice i poneki detalj. Tek u retkim slučajevima pozlaćuje se čitav oklop.[1]
Vitezovo oružije[уреди | уреди извор]
Mač je najvažnije viteško oružije, zapravo simbol samog viteštva. Sve do poznog 13. veka u bici se tuklo dvobridnim mačem za sečenje; kako je pločasti oklop uzimao maha, to se više cenio zašiljeni mač, jer je delotvornije nanosio ubod kroz međuprostor izmedju ploča.Svojih pet minuta dobio je i buzdovan, kojim se neprijatelj snažno potresao. Ali, pre nego isuče mač ili potegne buzdovan, vitez obično juriša na svom konju na neprijateljea sa spuštenim kopljem. Koplja su tokom srednjeg veka rasla u dužinu, a otprilike početkom 14. veka počinju da se ugrađuju i kružni rukobrani (vamplate). Boj se vodio i drugim vrstama oružija: u sedlu vitez ponekad zavitla kratku sekiru, a oružijem sa dugačkom držaljom kada se bori prsa u prsa.[1]
Viteški kodeks i zakon časti[уреди | уреди извор]
Vitez je morao da se pridržava striktnim pravilima ponašanja. Ideali vitezova su bili viteške vrline; kod po kome su bili pod zakletvom, mada je to češće deo romantične legende nego što je to bilo u stvarnosti. Ti kodeksi ponašanja su bili propagirani od strane crkve, koja je promovisala ideale dobročinstva je pokušavala da vitezove pretvori u ratnike za hrišćanstvo.[1]
Vitezovi Izlazećeg sunca (Samuraji)[уреди | уреди извор]
Nije samo Evropa imala svoju ratničku klasu; Japan je razvio društvo slično feudalnom uređenju Zapadne Evrope. Pandan evropskom vitezu bio je samuraj. I samuraj je ratnik, često se bori na konju, služi svog gospodara i ima sopstvene sluge.[1]