Пређи на садржај

Корисник:Bora BoBora/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Велике Хеленистичке монархије

 

Овај чланак је део пројекта Вики-школарац у ОШ "Јован Стерија Поповић" у Београду.
Датум уноса: мај - јун 2019.
Википедијанци: Ова група ученика ће писати чланке на подстраницама, где ће остати до краја периода уноса и оцењивања.
Позовамо вас да помогнете ученицима и дате им смернице током израде.


Доба до поделе Александровог царства до великих римских освајања историчари називају хеленистичким периодом. Он траје нешто дуже од 2 века. Три монархије настале овом поделом живе једна поред друге . До међусобних често жестоких сукоба долази неминовно. С обзиром на своје порекло, ове државе имају извесне заједничке особине: то су пре свега војне монархије приморане да стално контролишу освојене територије, како у Грчкој, где градови непрестано покушавају да поврате слободу, тако и у Азији, где је разједињено царство склоно распадању, и најзад у Египту који никад није био у потпуности освојен. Осим тога Селукиди и Лагиди започињу крваве борбе за превласт на источном Средоземљу (Сиријски ратови) , јер Пролемеј жели да потчине велики део острва и обале како би поморска трговина остала у њиховим рукама. У тим борбама исцрпљују се оба противника. Ослабљени, Селукиди не могу да спрече неке своје покрајине да се не одвоје од царства,  како на западу у Малој Азији, где се поред осталих, ствара Хеленистичка држава Аталида у Пергаму, тако и на истоку, где се оснива Парћанска Краљевина. Што се Лагида тиче, они сами себе гурају у пропаст позивајући у помоћ Римљане који ће на крају освојити све ове краљевине.

Македонском краљевином владају Антигониди. То су уопште узев, најслабији и најнеутицајнији хеленистички владари. Наиме они су се нашли у тешкој ситуацији јер је експанзија према Азији извршена на штету Грчке, која је изгубила добар део свог становништва; као војници, колонисти или чиновници, Грци су отишли у службу Лагида и Селеукида. Осим тога, грчка привреда је ослабљена услед конкуренције новооснованих краљевина, чији су пољопривредни и занатски производи јефтини и има их у изобиљу. Упропашћени сељаци, занатлије без посла, то је слика коју пружа Грчка у хеленистичко доба. Чак је и трговина погођена. Поморски путеви се померају ка истоку, ближе новим царствима, те тако доприносе благостању на Родосу и Делосу, док Атина и Пиреј опадају. Економска криза праћена је друштвеном кризом. Док је становништво Грчке у опадању, пооштравају се између богаташке мањине и све веће масе сиромашних и, као у време тирана, долази до унутрашњих борби. Оснивање боље рећи, обнављање савеза у III веку, којим се уједињује неколико градова (ахајски савез, етолски савез), не може да врати Грчкој некадашњу моћ. Атина губи чак и свој интелектуални престиж. И поред тога што велики филозофи, као Епикур и Зенон и Китиона, још увек предају у Атини, књижевна и уметничка активност бивше метрополе опада, а развија се у великим престоницама осталих Хеленистичких краљевина.[1]

Општа Енциклопедија „Larousse“ 1973.  Вук Караџић - Београд стр. 260.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Општа Енциклопедија „Larousse“ 1973.  Вук Караџић - Београд стр. 260.