Пређи на садржај

Корисник:Brokoli33/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Витамин А је група незасићених нутритивних органских једињења која садржи ретинол, ретинал, ретиноинску киселину, и неколико провитамина А каротеноида (од којих је најзначајнији бета-каротен).[1][2] Витамин А има више функција: битан је за раст и развој, за одржавање имуног система као и за добар вид.[3][4] Витамин А је потребан мрежњачи ока у облику ретинала, који се комбинује са протеином опсином да би формирао родопсин, молекул који упија светлост[5] неопходну за вид при слабој светлости, као и вид у боји.[6] Витамин А такође функционише у веома другачијој улози као ретиоинска киселина (неповратно оксидиран облик ретинола), која је важан хормонални фактор раста за епителско ткиво и друге ћелије.[7][8]

Формирање ретиноинске киселине

У храни њивотињског порекла, главни облик витамина А је естар, првенствено ретинил палмитат, који се претвара у ретинол (хемијски алкохол) у танком цреву. У облику ретинола функционише као складишни облик витамина, и може бити претворен у свој визуално активни облик алдехида, ретинал, као и из њега.

Сви облици витамина А имају бета-јононске прстенове на које су повезани изопренски ланци, ретинил-групе.[9] Обе структурне групе су неопходне за активност витамина.[10] Наранџасти пигмент из шаргарепе (бета-каротен) може се представити као две спојене ретинил-групе, које се у телу користе да би допринеле нивоима витамина А. Алфа-каротен и гама-каротен такође имају по једну ретинил-групу, која им даје неку витаминску активност. Остали каротеноиди немају витаминску активност. Каротеноид бета-криптоксантин поседује јононску групу и има витаминску активност у људском телу.

Витамин А може се наћи у храни у два главна облика:

  • Ретинол, облик витамина А који се апсорбује када се једе храна животињског порекла, је жута супстанца растворљива у мастима. Због тога што је у облику чистог алкохола нестабилан, витамин се налази у ткивима у облику ретинил-естра. Он се такође комерцијално производи и примењује као естри као што су ретинил ацетат и палмитат.[11]
  • Каротени: алфа-каротен, бета-каротен, гама-каротен и ксантофил бета-криптоксантин (сви они садрже бета-јононске прстенове), али не и остали каротеноиди, функционишу као провитамин А у биљоједима и сваштоједима, који поседује ензим бета-каротен 15,15'-монооксигеназу која раствара бета-каротен у цревној слузокожи и претвара га у ретинол.[12]

Медицинска употреба[уреди | уреди извор]

Недостатак витамина А[уреди | уреди извор]

Отприлике једна трећина деце млађе од пет година у целом свету пати од недостатка витамина А.[13] Процењује се да 670,000 деце млађе од пет година годишње изгуби живот због тога.[14] Око 250,000-500,000 деце у развијеним земљама ослепи сваке године због недостатка витамина А, са највишом преваленцом у Југоисточној Азији и Африци.[15] Према УНИЦЕФ-у, недостатак витамина А је „главни узрок слепила у детињству”.[16][17] Недостатак такође повећава ризик од смрти услед обичних обољења детињства као што је дијареја. УНИЦЕФ сматра да да је решавање проблема недостатка витамина А од велике важности за смањивање смртних случаја код деце, што је четврти миленијумски циљ развоја Уједињених нација.[18]

Недостатак витамина А се може јавити као примарни или секундарни недостатак. Примарни недостатак витамина А се јавља код деце и одраслих који не уносе довољну количину провитамина А каротеноида из воћа и поврћа или преформираног витамина А из животињских и млечних производа. Рано одвајање од дојке такође може повећати ризик од недостатка витамина А.

Секундарни недостатак је повезан са хроничном малабсорпцијом липида, поремећеном производњом и ослобађањем жучи, хроничној изложености оксидантима као што је дувански дим, и хроничном алкохолизму. Витамин А је витамин који се разлаже у мастима и зависи од мицеларне солубилизације за дисперзију у танко црево, што резултира слабом употребом витамина А код дијета са слабим уносом масти. Недостатак цинка такође може пореметити абсорпцију, транспорт и метаболизам витамина А зато што је неопходан за синтезу транспортних протеина витамина А и као кофактор у претварању ретинола у ретинал. У неухрањеним популацијама, уобичајен ниски унос витамина А и цинка повећава озбиљност надостатка витамина А и води психолошке знаке и симптоме недостатка.[19] Студија у Буркини Фасо показала је значајно смањење морбидитета маларије комбиновањем суплементације витамина А и цинка код млађе деце.[20]

Адекватно снабдевање, али не и вишак витамина А, је посебно битно за труднице и жене које доје због нормалног развоја фетуса и квалитета млека. Недостатак се не може надокнадити постнаталном суплементацијом.[21][22] Вишак витамина А, који је најчешћи код високих доза витаминских суплемената, може проузроковати конгениталне аномалије, и због тога не би требало да прелази препоручене дневне вредности.[23]

Метаболичка инхибиција витамина А као последица конзумације алкохола током трудноће је утврђени механизам синдрома феталног алкохола и карактерише га тетратогеност која се у потпуности уклапа са мајчиним недостатком витамина А.[24]

Суплементација витамина А[уреди | уреди извор]

Систематски преглед 2012 није утврдио да бета-каротен или суплементи витамина А доприносе повећању дуговечности код здравих људи или код људи са различитим болестима.[25] Мета-анализа 43 студије показала је да је суплеметација деце млађе од пет година која су под ризиком недостатка витамином А смањила смртност до 24%.[26] Ипак, преглед Cochrane-а из 2016. закључио је да није било доказа који би препоручили суплементацију витамина А за сву одојчад стару између 1 и 6 месеци, јер се смртност и морбидитет одојчади нису смањиле у сиромашнијим и мање развијеним земљама.[27] Светска здравствена организација проценила је да је суплементација витамина А спречила 1,25 милиона смрти услед недостатка витамина А у 40 земаља од 1998.[28] 2018. процењено је да ће годишња инвестиција од 60 милиона долара у суплементацију витамина А и цинка заједно донети корист од преко 1 милијарде долара, и да ће сваки потрошени долар донети корист од више од 17 долара.[29]

Док стратегије укључују унос витамина А кроз комбинацију дојења и уношења исхраном, испорука оралних суплемената високих доза остаје главна стратегија за смањење недостатка.[30] Око 75% витамина А потребног за суплементацијску активност земаља у развоју снабдева Иницијатива за микронутријенте уз подршку канадске агенције за међународни развој.[31] Приступи за утврђивање хране су изводљиви,[32] али не могу осигурати адекватан ниво уноса.[33] Студије опсервације трудница у подсахарској Африци показале су да су ниски нивои витамина А у серуму повезани са повећаним ризиком преноса ХИВ-а са мајке на дете. Низак ниво витамина А у крви је повезан са брзом ХИВ инфекцијом и смртним случајевима.[34][35] Прегледи клиничких студија о могућим механизмима преноса ХИВ-а нису открили никакву повезаност између нивоа витамина А у крви код мајке и детета, и конвенционалне интервенције успостављене третманом са анти-ХИВ лековима.[36][37]

Извори витамина А[уреди | уреди извор]

Витамин А се може наћи у разној храни, укључујући следећу листу.[38] Вредности у заградама су еквиваленције ретинолне активности и проценти препорученог дневног уноса за одраслог мушкарца на 100 грама прехрамбеног производа (просечно). Претварање каротена у ретинол варира од особе до особе и биорасположивост каротена у храни варира.[39][40]

Витамин А и деривати у медицинској употреби[уреди | уреди извор]

Ретинил палмитат се користи у кремама за кожу, где се разређује на ретинол и наводно се метаболизује у ретиноинску киселину, која има моћну биолошку активост. Ретиноиди (на пример изотретиноин) представљају класу хемијских једињења хемијски повезаних са ретиноинском киселином , и користе се у медицини за модулирање функција гена на месту овог једињења. Као и ретиноинска киселина, сродна једињења немају пуну активност витамина А, али имају снажне ефекте на експресију гена и диференцијајцију епителних ћелија.[41] Фармацеутска средства која користе мега дозе природних деривата ретиноинске киселине се тренутно користе у сврхе истраживања рака и ХИВ-а и у дерматолошке сврхе.[42] У виоким дозама нежељени ефекти су слични токсичности витамина А.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Vitamin A”. Oregon State University. Приступљено 11. 12. 2018. 
  2. ^ Fennema's Food Chemistry. CRC Press Taylor & Francis. стр. 454—455. 
  3. ^ „Vitamin A”. MedlinePlus. Приступљено 11. 12. 2018. 
  4. ^ „Vitamin A: biomarkers of nutrition for development”. The American Journal of Clinical Nutrition. Приступљено 11. 12. 2018. 
  5. ^ „The discovery of the visual function of vitamin A”. The Journal of Nutrition. Приступљено 11. 12. 2018. 
  6. ^ „Vitamin A”. National Institutes of Health. Приступљено 11. 12. 2018. 
  7. ^ „Vitamin A: biomarkers of nutrition for development”. The American Journal of Clinical Nutrition. Приступљено 12. 12. 2018. 
  8. ^ „What is vitamin A?”. News Medical. Приступљено 11. 12. 2018. 
  9. ^ „Vitamin A”. Oregon State University. Приступљено 11. 12. 2018. 
  10. ^ Advanced Nutrition Micronutrients. CRC Press. стр. 22—39. 
  11. ^ „Comprehensive Guide to Vitamin A”. Meschino Health. Приступљено 11. 12. 2018. 
  12. ^ Principles of Food chemistry. Aspen Publication Inc. стр. 358. 
  13. ^ „Global prevalence of vitamin A deficiency in populations at risk 1995–200” (PDF). PDF file. Приступљено 11. 12. 2018. 
  14. ^ „Maternal and child undernutrition: global and regional exposures and health consequences”. United States Department of Agriculture. Приступљено 11. 12. 2018. 
  15. ^ „Fact sheet for health professionals: Vitamin A”. National Institutes of Health. Приступљено 11. 12. 2018. 
  16. ^ „Vitamin A Deficiency” (PDF). PDf file. Приступљено 12. 12. 2018. 
  17. ^ „Prevalence of vitamin A deficiency in South Asia: causes, outcomes, and possible remedies”. Journal of Health, Population, and Nutrition. Приступљено 12. 12. 2018. 
  18. ^ „Vitamin A Deficiency” (PDF). PDF file. Приступљено 12. 12. 2018. 
  19. ^ he Vitamins: Fundamental Aspects in Nutrition and Health. Burlington: Elsevier Academic Press. 
  20. ^ „Major reduction of malaria morbidity with combined vitamin A and zinc supplementation in young children in Burkina Faso: a randomized double blind trial”. Nutrition Journal. Приступљено 12. 12. 2018. 
  21. ^ „The importance of beta-carotene as a source of vitamin A with special regard to pregnant and breastfeeding women”. European Journal of Nutrition. 
  22. ^ „Vitamin A and beta-carotene supply of women with gemini or short birth intervals: a pilot study”. European Journal of Nutrition. 
  23. ^ „Retinoic Acid Synthesis and Signaling during Early Organogenesis”. Cell. Приступљено 12. 12. 2018. 
  24. ^ „Alcohol and retinoids”. Alcoholism, Clinical and Experimental Research. 
  25. ^ „Antioxidant supplements for prevention of mortality in healthy participants and patients with various diseases”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 
  26. ^ „Vitamin A supplements for preventing mortality, illness, and blindness in children aged under 5: systematic review and meta-analysis”. TheBMJ. Приступљено 12. 12. 2018. 
  27. ^ „Vitamin A supplementation for the prevention of morbidity and mortality in infants one to six months of age”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 
  28. ^ „Micronutrient deficiencies-Vitamin A”. World Health Organization. Приступљено 12. 12. 2018. 
  29. ^ „The world’s best investment: Vitami ns for undernourished children” (PDF). Copenhagen Consensus 2008. Приступљено 12. 12. 2018. 
  30. ^ „Vitamin A Supplementation: A decade of progress” (PDF). PDF file. Приступљено 12. 12. 2018. 
  31. ^ „Micronutrient Initiative Annual Report” (PDF). PDF file. Приступљено 12. 12. 2018. 
  32. ^ „olden Rice is an effective source of vitamin A”. The American Journal of Clinical Nutrition. Приступљено 12. 12. 2018. 
  33. ^ „Vitamin A Supplementation: A decade of progress” (PDF). PDF file. Приступљено 12. 12. 2018. 
  34. ^ „Vitamin A deficiency and wasting as predictors of mortality in human immunodeficiency virus-infected injection drug users”. The Journal of Infectious Diseases. 
  35. ^ „Increased mortality associated with vitamin A deficiency during human immunodeficiency virus type 1 infection”. Archives of Internal Medicine. 
  36. ^ „Vitamin A supplementation for reducing the risk of mother-to-child transmission of HIV infection”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 
  37. ^ „Guideline: Vitamin A supplement ation in pregnancy for reducing the risk of mother-to-child transmission of HIV” (PDF). World Health Organization. Приступљено 12. 12. 2018. 
  38. ^ „Rank order of vitamin A content in foods per 100 g”. USDA Food Composition Databases. Приступљено 12. 12. 2018. 
  39. ^ „[Recent knowledge about intestinal absorption and cleavage of carotenoids”. Annales De Biologie Clinique (in French). 
  40. ^ „Spinach or carrots can supply significant amounts of vitamin A as assessed by feeding with intrinsically deuterated vegetables”. The American Journal of Clinical Nutrition. 
  41. ^ „Retinoid Therapy”. American Cancer Society. Приступљено 12. 12. 2018. 
  42. ^ „Retinoids as therapeutic agents: today and tomorrow”. Mini Reviews in Medicinal Chemistry. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Brokoli33/песак&oldid=22012899”