Корисник:Bybanz/песак

Паприка (2006 филм)

Паприка (јап. パプリカ, хепбурн: Papurika) је анимирани надреални научно фантастични психоло

Паприка
Датотека:Paprikaposter.jpg Poster za film
Žanr	анимирани надреални научно фантастични психолошки трилер
Tvorac	Сатоши Кон
Režija	Сатоши Кон
Scenario	Сатоши Кон Сеиши Минаками
Glavne uloge	Мегуми Хајашибара Тору Емори Кацуносуке Хори Тору Фуруја Акио Оцука Коичи Јамадера Хидејуки Танака
Muzika	Сусуму Хирасава
Izdavačka kuća	Sony Pictures Entertainment
Studio	Madhouse
Godina	2006.
Trajanje	90 минута
Zemlja	Јапан
Jezik	јапански
Budžet	300 милиона јена (207 милиона динара)

шки трилер филм који је режирао Сатоши Кон. Филм се базирао на истоимени роман јапанског аутора Јасутака Цуцуија. Ово је Конов четврти и последњи филм који је режирао пре његове смрти 2010. године. Сценарио је писан од стране Кона и Сеишија Минакамија, који је такође писао за Конову аниме серију Агент параноје, задужен за анимацију и дизајн је био Масаши Андо (познат по филмовима Принцеза Мононоке, Зачарани град, Твоје име), музику је компоновао Сусуму Хирасава. Јапански студио анимације Madhouse је анимирао и продуцирао филм Паприка.

Радња филма је о борби између терористе снова који краде уређај који омогућава другима да деле своје снове и ствара кошмаре људима, и о психологу који улази у свет снова и претвара се у Паприку, детектив снова, који потом истражује случајеве.

Филм је имао светску премијеру на 63. венецијанском интернационалном фестивалу филма где је и био номинован за Златног лава. Филм је изашао у Јапану 25. новембра 2006. године и добио критичке похвале.

Радња

У блиској будућности научници праве нови уређај звани Ди-Си Мини (енгл. DC Mini) који омогућава кориснику да гледа људима у снове. Главни задуженик који ради на овом третману, Докторка Ацуко Чиба, почиње да помаже својим пацијентима на илегалан начин ван истраживачке установе, преузимајући свој алтер его из света снова, „Паприка”. Чибини најближи сарадници су доктор Торатаро Шима, шеф департмана, и доктор Косаку Токита, изумитељ уређаја Ди-Си Мини.

Паприка саветује детектива Тошимија Конакаву, кога мучи понављајући сан. Она даје Конакави картицу са именом неког веб-сајта. Пошто су недовршени модели, Ди-Си Минији немају приступна ограничења, омогућавајући свакоме да уђе у туђе снове, што представља озбиљне последице када су украдени. Шима почиње да бесмислено брбља и скаче кроз прозор и замало умире. Након прегледа Шиминог сна Токита препознаје свог асистента, Кеја Химура, што потврђује њихову сумњу да је крађа била интерна.

Председник компаније доктор Сејиро Инуи забрањује коришћење Ди-си Минија јер су још два научника постале жртве овог уређаја. Ово и даље није успело да спречи ишта унутар сна Химура који је преузео и Токиту. Прави кривац је Инуи, који верује да мора заштитити снове од утицаја човека путем терапије снова уз помоћ доктора Морија Осанаија. Након исцрпљујуће потере, Паприку успева да ухвати пар. Осанаи исповеда љубав Чиби и док одлепљује Паприкину кожу открива да се Чиба налази испод.

Прекида их изнервирани Инуи који захтева да заврше с Чибом, док обојица деле Осанаијево тело уједно се боре и за контролу на тим телом. Конакава улази у сан и бежи с Чибом назад у свој понављајући сан. Осанаи их прати што се завршава тиме да Конакава пуца Осанаија да преузме контролу над сном, што се завршава тако да Осанаијево тело умире у правом свету.

Снови и реалност почињу да се спајају, преплићу се и полако се руши граница реалности и снова. Шима је замало убијен од стране гигантске јапанске лутке, спасила га је Паприка која се и одвојила од Чибе. Токита у форми великог робота поједа Чибу и припрема се да поједе и Паприку. Духовни облик Чибе се појављује и открива да је заљубљена у Токиту и да је до сад те емоције потиснула. Она се помири са својим потиснутим жељама и помирила се са делом себе који је Паприка. Инуи се враћа у облику кошмара и открива своје снове и прети да ће сравнити цео свет са својим идејама. Паприка улази у тело Токите. Беба излази из роботске љуске која поједа Инуија, и беба постаје одрасла особа која је комбинација Чибе и Паприке и док то чини, полако и нестаје, окончавајући ову ноћну мору.

У стварном свету, Чиба седи поред Токитине постељине док се буди. Конакава одлази на вебсајт који стоји записан на Паприкиној картици и добија поруку од Паприке: „Ацуко ће променити презиме у Токита... и предлажем да погледаш филм Dreaming Kids.” Конакава затим одлази у биоскоп и купује карту за исти тај филм.

Улоге

• Мегуми Хајашибара, улога Докторке Ацуко Чибе (千葉 敦子博士, Chiba Atsuko-hakase), привлачна и скромна психијатрица и истраживачица на Институту за психијатријска истраживања. Користи Ди-си Мини да би лечила своје клијенте унутар њихових снова под маском свог алтер ега Паприка.
• Тору Фуруја, улога Доктора Косаку Токита (時田 浩作博士, Tokita Kōsaku-hakase), дебели генијалац који је дете у души и изумитељ Ди-си Минија. Он има најближи однос са Чибом, иако је она често хладна према њему. Токита често зове Чибу "Атсу-чан" као знак наклоности.
• Тору Емори, улога Доктора Сеијиро Инуи (乾 精次郎博士, Inui Seijirō-hakase), председник Института за психијатријска истраживања који се креће инвалидским колицама и назива се "чуваром света снова", али заправо користи Ди-си Мини за своје зле сврхе, заинтереосван је да користи уређај како би вратио покретљивост, али и моћ.
• Кацуносуке Хори, улога Доктора Торатаро Шима (島 寅太郎博士, Shima Toratarō-hakase), весели и пријатељски настројен шеф особља у Институту за психијатријска истраживања и савезник Ацуко Чибе.
• Акио Оцука, улога Детектива Тошими Конакава (粉川 利美刑事, Konakawa Toshimi-keiji), пријатељ Шиме и Паприкин пацијент. Гања га понављајући сан који произилази из анксциозности. Заљубљен је у Паприку.
• Коичи Јамадера, улога Доктора Морио Осанаи (小山内 守雄博士, Osanai Morio-hakase), истраживач и колега Ацуко Чибе који заправо помаже Инуију у његовим злим плановима. Опсесивно је заљубљен у Чибу.
• Хидејуки Танака, улога Гаја.
• Сатоми Короги, улога Јапанске лутке.
• Даисуке Сакагучи, улога Кеја Химуро, пријатељ Токите и осумњичени за крађу Ди-си Минија.
• Мицуо Ивата, улога Доктора Јасуши Цумура.
• Рикако Аикава, улога Докторке Нобуе Какимото.
• Јасутака Цуцуи (аутор романа по ком је и рађена радња филма), улога Куге, један од два бармена из Радио клуба.
• Сатоши Кон (режисер Паприке), улога Џинаја, један од два бармена из Радио клуба.

Музика

Филмска музика је објављена 23. новембра 2006. године под именом TESLAKITE. Компоновао ју је Сусуму Хирсава. Додатан филм је укључен уз CD.

Музика је позната по томе што је једна од првих филмских музичких пројеката која користи Vocaloid за вокале. Такође је један од последњих Хирасавиних албума где је коришћен Амига рачунар за продукцију. Сви MIDI записи су секвенцирани преко Амига 4000 рачунара који користи програм Bars n Pipes.

Продукција

Због малог обима издања, филмови Millenium Actress и Tokyo Godfathers су имали тешкоће да поврате уложен новац. Међутим, Коново име је постало познато у филмској индустрији до тренутка када је започет пројекат Паприка, и његова репутација је већ била успостављена, па је филм направљен.

Након завршетка свог првог филма, Perfect Blue, Кон је планирао да сними свој следећи филм, Паприка, са продуцентом компаније која га је финансирала, али је пројекат пропао када је компанија Rex Entertainment банкротирала. Међутим, идеја за Паприку је била у Коновом уму још од 1998. године, и његови покушаји да прикаже нејасне границе између „илузије и стварности” и „сећања и стварности” у његовом редитељском дебитантском филму Perfect Blue и његовом оригиналном филму Millenium Actress били су зато што је желео да визуелно прикаже динамику као у роману Паприка.

Касније, када се срео са аутором, Јасутаком Цуцуијем, и добио његово одобрење за снимање филма, Кон је изјавио да је осетио као да је остварио оно што је одувек замишљао.

За разлику од филма Perfect Blue, који је такође базиран на роману, Кон није променио фундаменталне делове оригинала у Паприци, али је променио неке делове романа да би се уклопили у филм. Из два разлога, Кон је сматрао да оригинал не може бити адаптиран у филм. Један разлог је био тај што је роман Паприка био превише обиман да би се уклопио у један филм, а други разлог је био тај што је прошло више од десет година од објављивања романа и многи креатори су већ инкорпорирали идеје инспирисане Паприком у разним медијима, не само у филмовима. Стога је Кон одлучио да прво направи оригинал у једноставном облику, а затим укључи идеје из оригинала, као и из других дела Цуцуија.

Кон је веровао да је чар оригинала у сценама снова, и да ће филм бити потпун само ако је свет снова приказан у богатим детаљима са изразима за које је веровао да их само визуелне слике могу пружити. Описе снова у роману допуњавала су објашњења у тексту романа. Међутим, у случају визуелних дела која приказују слике снова које теку једна за другом, објашњење тих сцена би ометало ток.

Да би створио гламурозну слику за цео филм, и да би посветио довољно времена приказивању сцена снова без увођења ликова, Кон је, за разлику од претходног филма, користио глумце који су били добро познати по свом гласовном глумљењу и за које је сматрао да одговарају слици ликова.

Буџет је био око 300 милиона јена, а продукција је трајала око две и по године од планирања до завршетка.

Тема

Као и друга Конова дела, овај филм користи мотив „фикције и стварности” да прикаже свет у коме су неометано повезани снови и стварност насилно измењени, а граница између фикције и стварности постаје нејасна, на јединствено реалистичан начин.

За Кона, „фикција” и „стварност” нису супротстављени концепти, већ су оба хомогена у смислу да су обоје „насликане ствари” и једина ствар која их раздваја је „оно што је насликано тамо.” Кон је ретко цртао стварне сцене када је цртао, и желео је да његове слике буду апстрактније него реалистичне, тако да „изгледају као то.” Другим речима, екран пун стварности који публика осећа као да је стварност је за Кона само „слика,” и пошто је у питању анимација, у суштини не постоји разлика између стварности и фикције у њеном изразу. Овај јаз је оно што рађа „трикове” који подржавају дела Сатошија Кона. Однос између „фикције и стварности” у Коновом раду је тај да стварне слике које вас наводе да заборавите да су слике су „стварност” прво, а затим их постављају у исти положај као стварност и фикцију у облику „заправо ово је била слика (фикција),” и то је илузија јединствена за аниме. Међутим, оно што чини да се ово дело разликује од других Конових дела је дубљи однос између „сна” и „стварности,” где се „сан” и „стварност” сваки трансформишу у постојање оног другог. У филму, „сан” је представљен као „искривљена стварност која одражава несвесне жеље сањара,” и цака је да се „стварност” трансформише у „сан” додавањем искривљења на нивоу слике, а „сан” у „стварност” исправљањем искривљења.

У овом филму, Конова суштинска тема је дуалност, вишестраност, контраст и равнотежа између њих, коју је он намерно укључио у филм од самог почетка. Однос између Ацуко и Паприке је један од контраста и дуалности унутар исте особе, али карактеризација и распоред осталих ликова следе исту идеју.

Поворка неживих "ноћних мора" приказана у филму се не налази у роману, и била је у потпуности Конова идеја. Са временским ограничењем филма, било је тешко приказати различите снове на различите начине као у оригиналу, па је Кон одлучио да се фокусира на слику сна која би била симболична током целог филма и која би била тренутно препознатљива као ноћна мора када се појави. Према Кону, сцена поворке је нешто што су он и Сусуму Хирасава, који је продуцирао музику, створили заједно.

Издање

Фестивали

Паприка је премијерно приказана 2. септембра 2006. године на 63. Венецијанском филмском фестивалу. Приказана је на 44. Њујоршком филмском фестивалу 7. октобра 2006. године. Такође је учествовала на 19. Токијском међународном филмском фестивалу од 21. до 29. октобра 2006. године, као филм за отварање на 2006. TIFF Animation CG фестивалу. Учестовала је и на 27. Фантаспорту од 23. фебруара до 3. марта 2007. године. Паприка је приказана на Cherry Blossom Festival 2007. године у Вашингтону, као завршни филм Аниме маратонa у Фрир галерији Смитсонијана, као и на Cherry Blossom Festival 2007. године у Филаделфији. Приказана је на Филмском фестивалу у Сарасоти 21. априла 2007. године, у Сарасоти, Флорида. Поред тога, приказана је на 39. Међународном филмском фестивалу у Окланду, Нови Зеланд, 22. јула 2007. године, и приказивана је како је фестивал путовао по Новом Зеланду.

Дистрибуција

Паприка је у Јапану дистрибуирана од стране компаније Sony Pictures Entertainment Japan, исте компаније која је дистрибуирала и претходни филм Tokyo Godfathers, и приказивана је од 25. новембра 2006. до марта 2007. године. Филм је прво пуштен у новембру у три ограничена биоскопа у региону Канто, и привукао је укупно 2.210 људи, са зарадом од 3.460.500 јена (30.000 долара по тадашњем курсу) током прва два дана, и укупно 71.236 људи и 100 милиона јена (870.000 долара) у јануару наредне године, у осмој недељи приказивања.

У Сједињеним Америчким Државама, филм је добио ограничено издање 24. маја 2007. године, са компанијом Sony Pictures Classics као дистрибутером. Прво је пуштен у само два биоскопа, у Њујорку и Лос Анђелесу, али се полако ширио да се приказује на до 37 екрана истовремено. Међутим, укупан број биоскопа је далеко премашио тај број, достижући преко 80 биоскопа. Било је ретко да се јапански аниме филмови пуштају у биоскопима у САД, и готово да није било издања у целој САД која захтевају 2.000 до 4.000 биоскопа, па је чак и ограничено издање у више од 80 биоскопа било прилично велико.

Критички пријем

На вебсајту Rotten Tomatoes, 86% од 94 рецензије су позитивне, са просечном оценом 7,3/10 и консензусом који гласи: „Пратећи сопствену логику, Паприка је умно путовање које је тешко пратити, али увек фасцинира.“ Metacritic је филму доделио просечну оцену 81 од 100, на основу 26 рецензија критичара, што указује на „универзално признање“. Паприка је освојила награду за најбољи дугометражни аниме филм на шестој годишњој додели Tokyo Anime Awards током Токијског међународног аниме сајма 2007. године.

Андрез Берген из Јомиури Шимбун-а је похвалио Паприку као „најфасцинантнију анимацију од Мијаказијевог Зачараног града пре пет година“ (2001. године). Такође је похвалио анимацију и позадину филма. Мик Ласал из Сан Франциско Хроникла је дао позитивну рецензију, рекавши да је филм „софистицирано дело маште“ и „изазовно, узнемирујуће и необично у начину на који приказује природу снова“. Ласал је касније додао да је филм „јединствено и супериорно достигнуће“. Роб Нелсон из The Village Voice је похвалио филм због визуелних ефеката. Међутим, жалио се на радњу, рекавши да Паприка није „филм који треба разумети колико га треба доживети – или можда сањати“. Нелсон је касније додао да Кон „одржава шармантну веру у способност филма да привуче нову неустрашиву публику, чак и једног гледаоца по једног“. Манола Даргис из The New York Times је рекла да филм има „осећај нелагодности због брзо променљивог односа између наших физичких тела и наших машина“. Даргис је похвалила Кона за његову режију, рекавши да нам „показује мрачну страну имагинативног света у Паприки коју је сам проницљиво осветлио“. Хелен Макарти у књизи 500 Essential Anime Movies је рекла да Паприка „поново доказује да велика научна фантастика не зависи од џиновских робота и ванземаљских светова“.

Супротно томе, Роџер Мур из Orlando Sentinel је дао негативну рецензију, рекавши: „Са конвенционалном радњом о упадању у снове/савијању стварности, то је помало досадно. Није тако сновито и фасцинантно као Waking Life Ричарда Линклејтера, мање маштовито од анимираног филма оскаровца Зачарани град.“

Глумац из филмова Господар прстенова и Вечни сјај беспрекорног ума, Елајџа Вуд, похвалио је филм у интервјуу. Time га је укључио у своју листу 25 најбољих анимираних филмова свих времена, док га је Time Out такође уврстио на своју листу 50 најбољих анимираних филмова свих времена. Rotten Tomatoes га је уврстио на своју листу педесет најбољих анимираних филмова свих времена. Newsweek Japan је уврстио Паприку на своју листу 100 најбољих филмова свих времена, док је америчко издање Newsweek-а филм уврстило међу двадесет најбољих филмова 2007. године. Metacritic је уврстио филм међу 25 најбоље оцењених научнофантастичних филмова свих времена, и међу 30 најбоље оцењених анимација свих времена.

Награде и номинације

Филм Паприка је добио наредне награде за које је био номинован:

Година	Награде	Категорија	Прималац	Резултат
2006	Монтреалски филмски фестивал	Награда публике	Satoshi Kon	Освојено
2006	63. интернационални филмски фестивал у Венецији	Златни лав	Satoshi Kon	Номинација
2007	Fantasporto	Награда критике (порт. Prêmio da Crítica)	Satoshi Kon	Освојено
2007	Newport Beach Film Festival	Награда за најбољи анимирани филм	Satoshi Kon	Освојено
2007	Online Film Critics Society Awards	Најбољи анимирани филм		Номинација

Наслеђе

Екранизација уживо

У 2009. години, био је у развоју играни филмска адаптација Паприке коју је требало да режира Волфганг Петерсен. Међутим, од тада није било значајних новости о томе да ли ће се филм произвести. У августу 2022. године, објављено је да ће Кети Јан режирати и бити извршни продуцент игране телевизијске адаптације за Amazon Studios.

Филм Почетак

Неколико критичара и научника приметило је многе упадљиве сличности које су се касније појавиле у филму Почетак из 2010. године Кристофера Нолана, укључујући сличности у радњи, сличне сцене и сличне ликове, тврдећи да је Паприка имала утицај на Почетак. Кијара Вардлоу из Film School Rejects тврди да је Почетак био утицајан од Паприке на основу сличности превише бројних да би биле случајност, од „фокуса на технологију дељења снова до гардеробе Ариадне, референци на грчку митологију, ходнике који прекрштају физику, значајне сновне лифтове и избора да јапански пословни човек (Саито) буде тај који ангажује Коба и тим за снове, између осталог”. Патрик Дрејзен је рекао да је бар „једна сцена чиста и недвосмислена веза: у кулминативној сновној секвенци, када Паприка покушава да побегне од председника и његовог помоћника, она прекршта гравитацију тако што трчи по зиду уместо по поду.” Јулијан Ризо-Смит из IGN-a тврди да „Нолан црпио инспирацију из познатих пејзажа Паприке”, примећујући упадљиве сличности као што су „увек се пружајући дуги ходници где Тошими сведочи убиству, и визуелни ефекат света снова који се ломи као стакло.” Џошуа Хорнер из WhatCulture тврди да је „Нолан био инспирисан Паприком”, и додава да постоје упадљиво сличне сцене где и Паприка и Ариадна обе „улазе у лифт при чему сваки спрат представља други слој подсвести домаћина”.

Алистер Свејл, иако није сигуран да ли је Нолан „директно преузео елементе из Паприке”, уочава упадљиве сличности између њих, као што су оба истраживања сличних тема „компјутерске технологије која омогућава људима да уђу у област потсвести и доживе време на више нивоа”, и наглашава да су њихове сличности упоредиве са онима које постоје између Ghost in the Shell и Матрикса. Стивен Бун из Politico рекао је да сумња да је Паприка „била на списку омажа Нолана”, и упоредио је благосклону са Почетком, тврдећи да „Кон суочава своје мучено друштво визуелном поезијом, не само мешавином тропа и дијелова сета” и да Паприка „иде дубоко, где Инцепција само говори о дубини и тами, али, као екранско искуство, остаје са ултрапретенциозним пиротехником”. Француски филмски сајт Excessif тврдио је 2010. године да је Нолан навео Паприку као утицај на карактер Ариадне којег игра Елиот Пејџ у филму, тврдњу која је поновио Фил де Семљен из Empire, али Film School Rejects и Anime News Network напомињу да није дат цитат Нолана који подржава ову тврдњу.

Референце

Спољашње везе

Званични сајт филма Паприке (САД)