Пређи на садржај

Корисник:Cadulee/песак

С Википедије, слободне енциклопедије


Сузуки Свифт
Преглед
ПроизвођачСузуки
Производњаод 1983. до данас
Монтажа Maђарска

 Јапан

 Индија
Каросерија и шасија
Класасупермини
Каросеријатроје врата, петоро брата, хечбек
Погонски агрегат
Моторбензин 1.3 литара, 1.5 литара
дизел 1.6 литара, 2.0 литара
Степен преноса5 и 6 степена (мануелни)
6 степени (аутоматик)
CVT аутоматик
Хронологија
ПретходникСузуки Култус

Сузуки Свифт (јап. スズキスウィフト) представља аутомобил из Б категорије према европским стандардима, док према важећој прекоокеанској класификацији припада групи субкомпактних аутомобила и као супермини возило на Британским острвима.

Сузуки Свифт, као модел, освануо је 1983. године. Маркетиншки и фабрички представљен као верзија Сузуки Култус, супермини аутомобила, произведен је и дистрибуиран широм света у три генерације и четири каросеријске конфигурације - троје врата са гепеком, лимузина са четворо врата и кабриолет са двоје врата, које користе Сузуки Г фамилију мотора.

Свифт је био продаван на домаћем, јапанском тржишту, као Култус, а на осталим тржиштима као Сузуки Свифт, Сузуки Форса, Шевролет Свит, Шевролет Спринт и Спринт Метро, Гео и Шевролет Метро, Понтијак Фајрлез, Марути 1000, Холден Барина и Субару Јусти.

Верзије друге генерације Култус излазиле су из фабрике у Индији до 2007. године, док данас производни погони постоје у Пакистану и Кини.

Прва генерација[уреди | уреди извор]

ХТ51С, ХТ81С[уреди | уреди извор]

Прва генерација Свифт-a представљена је јавности 2000. године као замена за Сузуки Култус. Ван територије Јапана, модел је био познат као Сузуки Игнис. Произведен је у два каросеријска модела (троје и петоро врата), мада модел са троје врата није био део стандардне понуде у Јапану.

Свифт је био унапређен новом генерацијом Сузуки Инлајн-фор бензинским мотором из М фамилије. Понуђени су мотори запремина од 1.3 и 1.5 литара, оба са ручним мењачем са пет брзина или опционо четворостепеним аутоматским мењачем. Возило је било доступно са предњим погоном или погоном на сва четири точка. Возила опремљена 1.3 литарским мотором су добила ознаку ХТ51С, а 1.5 литарској верзији додељена је ознака ХТ81С.[1]

Краћа варијанта каросерије са троје врата била је основа за Свифт Спорт у Јапану, или Игнис Спорт на извозним тржиштима. Уведен је 2003. године, имао је редизајниране бранике и опремљен је верзијом 1.5 литарског мотора са већом излазном снагом. Спорт је престао са производњом 2005. године, док су регуларни Свифт модели остали до 2006. године, само за јапанско тржиште.

Прва генерација Свифт-а
Прва генерација Свифт-а

ХР51С, ХР81С[уреди | уреди извор]

Генерал Моторс је 2001. године представио Шевролет Круз - кросовер СУВ базиран на Свифт-у, задржавајући основне димензије и погонске моторе оригиналног аутомобила. Круз је био рестилизован, усвајајући прелаз између високог хечбека и спортског теренског возила, а каросерија са троје врата је била напуштена. Комерцијална ознака Шевролет Круз коришћена је у Јапану, док је у Аустралији аутомобил продаван као Холден Круз од 2002. године до 2006. године. Аутомобили са 1.3 литарским мотором, добили су ознаку модела ХР51С, а са 1.5 литарским мотором ознаку ХР81С.

У Европи, Сузуки је представио Круз модификације као надоградњу Игниса 2003. године, иако је продужен за 145 милиметара у дужини, чиме је побољшана димензија унутрашњости и пртљага. Због договора са Субаруом, овај модел је такође продаван широм Европе у облику погона на сва четири точка као и Субару Јусти из 2003. године. Ове европске моделе произвела је Сузуки компанија са седиштем у Мађарској. Због локалног присуства Шевролетовог модела, Сузуки у Јапану није искористио модификације за сопствени Сузуки модел.


Друга генерација[уреди | уреди извор]

ЗА11С, ЗЦ71С, ЗЦ11С, ЗД21С, ЗД21С, ЗЦ31С[уреди | уреди извор]

Хечбек модел са троје врата
Хечбек модел са петоро врата
Унутрашњост хечбека

Друга генерација Свифт-а дебитовала је на сајму аутомобила у Паризу у септембру 2004. године. Дизајн новог Свифт-а је приказан на концептним возилима Концепт С и Концепт С2 на ауто сајмовима, у годинама које су претходиле његовом лансирању. Ова генерација Свифт-а обележила је значајан напредак са претходним Култус, базираним моделима, при чему је Сузуки редизајнирао возило као спортски субкомпакт, при чему је напуштена првобитна идеја возила приступачног по нижим ценима у односу на конкуренте. Свифт-ов дизајн и возне карактеристике усмерене су на европско тржиште са шасијом која је побољшана кроз програм тестирања путева широм Европе.[2]

Друга генерација Свифт-а добила је четири звездице од пет рејтинга на европским тестовима судара. [3] У Ирској је 2006. године добио и награду као аутомобил године.

Од свог глобалног лансирања 2005. године, које је започето маркетиншком кампањом коју је водио фудбалер Кристијано Роналдо у многим европским земљама, Свифт је забележио продају која је била већа од предвиђене, на већини тржишта. У Јапану, продајне бројке биле су двоструко веће од предвиђања, а на многим европским тржиштима овај модел је био успешан.

Свифт је био доступан са 1.3 и 1.5 литарским бензинским моторима, снаге 92 метра (68 kV; 91 KS) и 102 метра (75 kV; 101 KS). Производни погони били су у Мађарској, Индији, Јапану, Пакистану и Шангајн Моторс у Кини. У Кини и Јапану доступан је само модел каросерија са петоро врата, а погон на сва четири точка је опција за бензинске моторе од 1.3 и 1.5 литара. Мотор са 1.2 литара са аутоматским континуалним мењачем (CVT) био је понуђен само у погону на предњим точковима. У Европи, Свифт је лансиран у хечбеку са троје или петоро врата, са 1.3 и 1.5 литарским бензинским моторима и 1.3 литарским мотором са директним убризгавањем који испоручује Фијат. Бензински мотор са запремином од 1.3 литара је такође доступан са аутоматизованим ручним мењачем или са погоном на сва четири точка. И 1.3 литарски и 1.5 литарски бензински модели доступни су са погоном на сва четири точка, и носе бројеве шасије, ЗД11С и ЗД21С.

Свифт Спорт (ЗЦ31С)[уреди | уреди извор]

У октобру 2005. године, Сузуки је лансирао спортску верзију новог Свифт-а у Јапану под именом Свифт РС, а у септембру 2006. године модел је представљен на већини европских тржишта. Свифт Спорт покреће побољшана М16А јединица, високо-обртни 1.6 литарски, аспирисани, четвороцилиндрични мотор са 11.1:1 степеном компресије, високим дизалицама, кованим клиповима и ојачаним опругама вентила .Мотор од 1600 кубика производи 125 метричких коњских снага (92 kV; 123 KS) и 148 Nm (109 lbf⋅ft) обртног момента. Са 3765 mm, аутомобил је 70 mm дужи од стандардног Свифт-а. Свифт Спорт карактеришу спортски браници и спојлери, тврђа суспензија, двоструке испушне цеви, црвена спортска седишта (са опционим Рекар седиштима) и диск кочнице на четири точка од по 16 инча. Европски Свифт Спорт поседује ручни мењач са пет брзина, варијанту каросерије са троје врата, точкове од 17 инчи, као и од 16 инчи и електронску контролу стабилности (ESC).

  • Различите перспективе Сузуки Свифт Спорт-а
  • Задња страна Свифт Спорт-а
    Задња страна Свифт Спорт-а
  • Предња страна Свифт Спорт-а
    Предња страна Свифт Спорт-а
  • Свифт Спорт
    Свифт Спорт
  • Свифт Спорт 2007. годиште
    Свифт Спорт 2007. годиште

Марути Сузуки Свифт[уреди | уреди извор]

Марути Сузуки Свифт, лансиран је у Индији у мају 2005. године са 1.3 литарским бензинским мотором. Касније, почетком 2007. Марути је представио Свифт са Фијатовим 1.3 литарским DDiS мотором (мотор са директном убризгавањем дизел горива). Године 2010. захваљујући новим BS IV нормама емисије, Марути је заменио бензински мотор од 1.3 литара са мотором К-серије од 1.2 литара.

Свифт Ренџ Екстендер[уреди | уреди извор]

Хибридни Сузуки Свифт
Хибридни Сузуки Свифт представљен у Токију

Сузуки Свифт Плaгин хибридни концептни аутомобил представљен је на Токио Мотор Шоу 2009. године. [4]Концепт Свифт Плагин има потпуно електрични рад на литијум-јонској батерији који обезбеђује пут и до 30 km. Када се батерија испразни, мали мотор од 0.66 литара покреће генератор како би напунио батерију.[5]

У мају 2010. године, Сузуки је најавио демонстрацијски програм са 60 Свифт Плaгин хибрида у Јапану, који је требало почети крајем 2010. [6] Почетак продаје Сузуки Свифт Плагин хибридног електричног возила требало је започети 2013. године, што је и остварено јуна месеца.

Плагин аутомобил покреће синхрони мотор снаге 55 кV (74 KS) и 180 Nm и литијумска батерија од 2.66 кVh. Просечна потрошња горива, која се израчунава комбиновањем потрошње горива током рада на електричну енергију из мреже и потрошње горива током хибридног рада након истрошења батерије износи 37.6 km/l. Време пуњења мреже за батерију је приближно 1.5 сати при 100 V и 1 h при 200 V.

У марту 2014. године, Марути Сузуки је најавио да ће обезбедити неколико копија продукцијске верзије, преименоване у Свифт Ренџ Екстендер као део пилот пројекта који ће се спроводити у партнерству са индијском владом током 2014. до 2015. године. Ренџ Екстендер испоручује комбиновану потрошњу горива до 48.2 km/l, са потпуно електричним дометом од 25.5 km. Батерији треба скоро 90 минута да се потпуно напуни. Марути чека имплементацију Индијског националног плана мобилности за електричну мобилност, који ће дефинисати подстицаје владе за куповину електричних аутомобила.

Трећа генерација[уреди | уреди извор]

ЗЦ72С, ЗЦ82С[уреди | уреди извор]

Трећа генерација Сузуки Свифт-а
Сузуки Свифт 2017. годиште
Сузуки Свифт С-Концепт

Трећа генерација Свифт-а је представљена 26. августа 2010. године, а пуштена у  продају, у Јапану, 18. септембра 2010. Производи се у Сузукијевој фабрици у Мађарској, одакле се дистрибуира  широм Европе. Нови аутомобил има међуосовинско растојање продужено за 50 милиметара у односу на претходну, другу генерацију, и многа визуелна ажурирања. Док нови аутомобил изгледа другачије од старог, његов дизајн је еволуција радикалне друге генерације стила са дужим и заокруженијим изгледом. Аутомобили Свифт после септембра 2010. године, су опремљени веома ревидираном верзијом мотора К12.

Очекује се да ће нова генерација имати 1.2 литарски VVT бензински мотор који развија 92 KS. У неким земљама, трећа генерација Сузуки Свифт користи 12.4 литарски VVT бензински мотор (К14B) који производи 95 KS.

За индонезијско тржиште, Свифт је лансиран 20. септембра 2012. године на 20. Међународном сајму аутомобила у Индонезији и продат у два нивоа опреме, GL и GKS, са ручним или аутоматским мењачем. GS трим ниво додат је 6. јуна 2015. године, који је лансиран на сајму у Џакарти 2015. године. Продаја Свифт-а на том тржишту окончана је у априлу 2017. године. Замењен је Балено хечбеком у августу 2017. године, који је нешто већи и позициониран у истој класи као и Свифт, јер четврта генерација Свифт-а није доспела на то тржиште.

Свифт С-Коцепт[уреди | уреди извор]


Сузуки Свифт С-Концепт представљен је на аустралијском међународном сајму аутомобила.[7] Концептни аутомобил покреће 1.6 литарски четвороцилиндрични мотор у комбинацији са ручним мењачем са шест брзина. Дизајниран са точковима од 18 инча, аутомобил сада има велики спојлер, нова предња светла и кластере за задње осветљење. Такође је приближен тлу. Дизајнери су ентеријер опремили посебно осмишљеним седиштима, новим воланом и различитим инструментима и облогама од карбонских влакана.

Свифт Спорт СЗ-Р[уреди | уреди извор]

У Великој Британији Сузуки је издао још једно специјално издање Свифт-а, СЗ-Р, са ценом од 14,249 фунти и ограниченом на само 100 примерака. СЗ-Р има мотор од 136 KS и може достићи брзину од 0 до 62 mph за 8,7 секунди, и достиже максималну брзину од 121 mph. Опремљен је са седам ваздушних јастука, ауто-клима уређајем, темпоматом, блутут везом и USB портом, задњим стаклом за приватност и точковима од 17 инча. [8]

Четврта генерација[уреди | уреди извор]

Четврта генерација Свифт-а дебитовала је у Јапану 27. децембра 2016. године. Хечбек је изграђен на платформи која је дебитовала 2015. године и иста је, лагана,нплатформа која се користи за производњу хечбека Балено и Игнис.

Опремљен је или са 1.2 литарским, четвороцилндричним Дуал-јет бензинским мотором за хибридни модел или са 1.0 литарским, троцилиндричним К10Ц Бустер-јет Турбо бензинским мотором за глобално тржиште. У Индији је опремљен са 1.2 литарским четвороцилиндричним К12Б бензинским мотором и Фијатовим 1.2 литарским, четвороцилиндричним мотором, као и са DDiS 1.9 дизелским мотором, а предвиђено је и да добије 2.0 литарски, троцилиндрични Бустер јет Турбо бензински мотор. Свифт Хибрид представљен је на индонежанском међународном спектаклу у августу 2018. године.

Спорт[уреди | уреди извор]

Сузуки је званично представио Свифт Спорт на сајму аутомобила у Франкфурту 2017. године. Аутомобил се испоручује са 1.4 литарским К14Ц мотором који се дели са Витара С моделом компаније Сузуки. [9] Мотор има снагу од 140 KS (103 кV, 138 KS). Долази са шестостепеним мануелним или шестобрзинским аутоматским мењачем. Естетски, Свифт Спорт има потпуно нови предњи део, задњи спојлер, точак од 17 инча, шире гуме и предњи спојлер.

Нова верзија модела ДЗајр[уреди | уреди извор]

Сузуки Свифт ДЗајр
Сузуки Свифт ДЗајр

Марути Сузуки је лансирао трећу генерацију ДЗајр лимузине у Индији 16. маја 2017. године. Она је базирана на четвртој генерацији Свифт-а, али по први пут икада испушта Свифт значку из свог имена.

Трећа генерација Марути ДЗајр базирана је на платформи изведеној од Марути Балено и четврте генерације Свифт-а. Ова платформа користи ултра високу чврстоћу и високу чврстоћу челика у својој конструкцији, тако да не садржи чврстоћу конструкције. Упркос томе што је лакши, Марути тврди да је нови ДЗајр у складу са предњим и бочним прописима, као и да испуњава прописе о безбедности пешака. Аутомобил је такође шири и нуди већи простор за путнике. Трећа генерација ДЗајр има 55 mm већи простор за ноге у односу на претходни модел. Штавише, простор за пртљаг је повећан на 378 литара.

У понуди је мотор од 1.2 литара, К12Б, који производи 82 KS и 113 Nm обртног момента, док дизел добија 1.3 литарски DDiS мотор са 74 KS и 190 Nm обртног момента. Оба мотора могу бити са петобрзинским ручним или петобрзинским АМТ-ом (од В разреда), што значи да неће бити смањења потрошње горива код аутоматских варијанти, у поређењу са ручним варијантама. Бензински модели испоручују 22 km/l, а дизелски модели имају 28.40 km/l у одељењу економичности потрошње горива.[10]


Продаја[уреди | уреди извор]

Продаја Свифт-а достигла је кумулативну светску продају од четири милиона примерака у августу 2014. (девет година и девет месеци од почетка продаје 2004. године). [11]Посебно у Индији, од свог лансирања 2005. године, Свифт је стално повећавао своју продају у складу са ширењем тржишта због економског раста, као што је додавање дизел варијанти и лимузина. Од четири милиона аутомобила, примерци које се продају у Индији чине отприлике половину њих. Такође, око 19% продато је у Европи, а око 11% је продато у Јапану. До јуна 2008, кумулативна продаја Свифт-а достигла је 1 милион, а у јануару 2011. кумулативна продаја износила је 2 милиона.

Награде[уреди | уреди извор]

Сузуки Свифт освојио је више од 60 награда укључујући и награде за аутомобил године почев од представљања као глобалног модела аутомобила.

Неке од многобројних награда су:

  • Најзабавнији аутомобил у Јапану за 2006. године [12]
  • RJC Јапански аутомобил године за 2006. и 2011. годину [13][14]
  • Аутомобил 2012. године у Индији [15]
  • Мали ауто године за 2011. од стране BBC Top Gear India
  • Златна звезда од стране Wheel magazine Australia[16]
  • Најбоље продавани хечбек од стране Whatcar magazine for Swift Sport [17]
  • Најбољи аутомобил за градску вожњу по часопису L'argus magazine France[18]
  • Мали аутомобил године 2011. по ауто-магазину AMI Нови Зеланд[19]
  • Најбољи мали аутомобил 2010. године од стране Удружења шкотских писаца за моторе у шкотским аутомобилима године[20]
  • Индијски аутомобил године за 2019. годину

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Верзија ХТ81С”. Приступљено 2019-05-06. 
  2. ^ „Сузуки Свифт дебитује на сајму аутомобила у Паризу”. Super Steet Online. Приступљено 2019-05-06. 
  3. ^ „Европски тест судара возила - Сузуки Свифт”. Euro NCAP. Приступљено 2019-05-06. 
  4. ^ „Сузуки демонстрира плагин хибридну варијанту на Тојота Мотор Шоу”. Green Car Congress. Приступљено 2019-05-06. 
  5. ^ „Сузуки започиње тестирање Свифт Плагин хибридног аутомобила”. Hibrid cars. Приступљено 2019-05-06. 
  6. ^ „Сузуки Свифт Плагин хибрид добија одобрење од јапанске владе; у јесен почиње тестирање”. Green Car Congress. Приступљено 2019-05-06. 
  7. ^ „Сузуки Свифт С Концепт”. Car Advice. Приступљено 2019-05-06. 
  8. ^ „Сузуки Свифт Спорт СЗ-Р Цена £ 14,249”. Motor ward. Приступљено 2019-05-06. 
  9. ^ „Свифт Спорт”. Suzuki. Приступљено 2019-05-06. 
  10. ^ „2017 Марути ДЗајр спецификација, слике и детаљи”. Car Blog India. Приступљено 2019-05-06. 
  11. ^ „Продаја Сузуки Свифт-а”. Global Suzuki. Приступљено 2019-05-06. 
  12. ^ „Награда Сузуки Свифт-а”. Global Suzuki. Приступљено 2019-05-06. 
  13. ^ „Сузуки Свифт: Награда RJC, ауто године 2006.”. Auto Web. Приступљено 2019-05-06. 
  14. ^ „RJC награда зa 2011. годину”. Scoop. Приступљено 2019-05-06. 
  15. ^ „Индијски трофеј аутомобила године”. Bs Motoring. Приступљено 2019-05-06. 
  16. ^ „Свифт осваја награду Златне звезде”. Suzuki. Приступљено 2019-05-06. 
  17. ^ „Нови Сузуки Свифт Спорт”. Motoring. Приступљено 2019-05-06. 
  18. ^ „Најбољи модел аутомобила”. National mc network. Приступљено 2019-05-06. 
  19. ^ „Награда са Новог Зеланда”. scoop. Приступљено 2019-05-06. 
  20. ^ „Сузуки Свифт изабран је за најбољи мали аутомобил”. Motoring. Приступљено 2019-05-06. 

Спољашње везe[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Cadulee/песак&oldid=21954984”