Корисник:Cvetkovic42/песак

Порекло и концепт

Израз „двоструки говор“ потиче из књиге „1984-та“ Џорџа Орвела. Иако се израз не користи у књизи, близак је са два главна концепта књиге, „двомисао“ и „Новоговор“. Друга варијанта, „двоструки разговор“, која се такође односи на намерно двосмислен говор, постојала је у време када је Орвел написао своју књигу, али употреба „двоструког говора“, као и „двоструког разговора“, у смислу који наглашава нејасноћу, јасно надживљава објава „1984-те“. Повучене су и паралеле између двоструког говора и Орвеловог есеја Политика и енглески језик, који говори о изобличењу језика у политичке сврхе. У њему примећује да политички језик служи да изобличи и изврне стварност. Орвелов опис политичког говора изузетно је сличан савременој дефиницији двоструког говора.

У наше време, политички говор и писање су у великој мери одбрана неодбрањивог... Дакле, политички језик се мора састојати од еуфемизма, реторичких питања и потпуне нејасноће... Велики непријатељ јасног језика је неискреност. Тамо где постоји рупа између стварних и декларисаних циљева, окреће се инстиктивно дугим речима и коришћеним идиомима.

Писац Едвард С. Херман навео је оно што је видео као примере двоструког говора и двоструког мишљења у савременом друштву. Херман у својој књизи „Изван лицемерја“ описује главне карактеристике двоструког говора :

Оно што је заиста важно у свету двоструког говора је способност лагања, било свесног или несвесног, и извући се са тим; и способност да се користе лажи и да се селективно обликују чињенице, блокирајући оне које се не уклапају у дневни ред и програм.

Теоретски приступи

Теренс П. Моран из Националног савета наставника енглеског језика из САД-а упоредио је употребу двоструког говора у масовним медијима са низом лабораторијских експеримената спроведених на пацовима. У експерименту, узорак пацова је прво лишен хране, пре него што је једна група нахрањена шећером и водом а друга група са раствором сахарина. Обе групе су испољиле понашање које је показивало да је њихова глад задовољена, али пацови у другој групи(који су нахрањени раствором сахарина) су умрли од неухрањености. Моран упоређује масе људи са другом групом пацова. Такође наглашава структуралну природу двоструког говора и напомиње да масовни медији и друге друштвене институције користе активан приступ у управљању мишљењима друштва у целини :

Овај експеримент сугерише одређене аналогије између окружења које су научници створили за пацове и окружења створених за људе језиком и разним масовним комуникационим медијима. Попут сахариног окружења, окружење створено или инфилтрирано двоструким говором пружа осећај ситости и обећања за опстанак, али изглед је илузоран, обећање лажно.

Двоструки говор такође има блиске везе са неким савременим теоријама. Едвард С. Херман и Ноам Чомски коментарисали су у њиховој књизи Сагласност за производњу : Политичка економија масовних медија да је Орвелов двоструки говор важна компонента манипулације енглеским језиком у америшким медијима, кроз процес који се назива дихотомизација, компонента медијске пропаганде укључујући „дубоко уграђених двоструких стандарда у извештавању вести“. На примобиер, употреба државних средстава од стране сиромашних и финансијски угрожених обично се назива „социјална помоћ“ или „поклон“, које „размажени“ сиромашни људи „искоришћавају“. Ови услови се, међутим, не примењују тако често код осталих корисника владине потрошње, као што је војна потрошња.

Савремена употреба

Док се у раним данима коришћења сматрало да је погрешно конструисати речи за прикривање значења, то је сада устаљена пракса. Постоји успешна индустрија у стварању речи без изричитог значења, али са посебним конотацијама за нове производе или компаније. Двоструки говор се такође примењује у области политике.

У оглашавању

Оглашивачи користе двоструки говор како би комерцијалне намере прикрили од корисника, јер се јача одбрана корисника од рекламирања. Неки покушавају да се супротставе овој техници са бројним системима који нуде различите приказе и информације како би истакли манипулативне и непоштене методе које оглашивачи користе.

Према Жаку Елулу, „циљ није чак ни да се модификују људске идеје о одређеној теми, већ постизање усаглашености у начину људског понашања“. Он демонстрира ово гледиште нудећи као пример рекламирање лекова. Употреба двоструког говора у рекламирању резултирала је да су стопе производње аспирина порасле за готово 50 процената са преко 23 милиона фунти 1960. године на преко 35 милиона фунти 1970. године.

Едукација против двоструког говора

Чарлс Вајнгартнер, један од чланова оснивача НЦТЕ комитета за Јавни Двоструки говор споменуо је : „људи не знају довољно о теми(стварности) да би препознали да се језик користи да прикрије, изврне, обмане. Наставници енглеског језика треба да подучавају наше студенте да речи нису ствари, већ вербални симбол или знакови ствари које би требало да верификују оно што јесу.“

По Вилијаму Луцу : „Само учењем поштовања и љубави према језику, наставници енглеског могу у ученицима усадити осећај беса који би требали доживети када наиђу на двоструки говор.“ „Само ако користимо језик како треба ценићемо изопаченост својствену двоструком говору.“

Образац притискања/омаловажавања

Овај образац формулисао је Хју Ранк и то је једноставно средство дизајнирано да подучава неке основне образце убеђивања који се користе у политичкој пропаганди и комерцијалном оглашавању. Функција обрасца притискања/омаловажавања није да диктира о чему треба разговарати већ да подстиче кохерентну мисао и систематску организацију. Образац делује на два начина : притискањем и омаловажавањем. Сви људи се интенцивирају и то се ради понављањем, удруживањем и слагањем. Омаловажавање се обично догађа путем пропуста, диверзије и збрке док комуницирају речима, гестовима, бројевима итд. Појединци се могу лакше носити са организованим убеђивањем препознајући уобичајене начине на које се комуникација појачава или умањује, како би се супротставио двоструком говору.

Награда за двоструки говор

Двоструки говор често користе политичари за унапређивање свог дневног реда. Награда за двоструки говор је „иронична почаст јавним говорницима који су овековечили језик који је простачки обмањујућ, двосмислен, еуфемистички, збуњујућ или себичан.“ Национално веће наставника енглеског језика(НЦТЕ) је издаје од 1974. године. Добитници награде за двоструки говор обично су политичари, националне администрације или одељења. Пример за то је Министарство одбране САД-а које је ту награду освојило три пута : 1991, 1993, и 2001. године. За награду из 1991. године, Министарство одбране САД-а је осигурало шест места у првих десет најбољих случајева због коришћења еуфемизама као што су „сервисирање мета“(бомбардовање) и „пакети силе“(ратни авиони). Међу осталим насилним тврдњама били су „тешко спровођење у радним односима“ што је био штрајк и „смислено опадање укупне производње“, покушај да се избегне изговарање речи „рецесија“.

У комедији

Двоструки говор, посебно када се преувеличава, може се користити у сатиричним комедијама и друштвеним коментарима иронично пародирајући политичке или бирократске институције. Телевизијска серија Да министре је знаменита по употреби овог средства. Оскар Вајлд је био први заговорник овога и значајно је утицао на Орвела.