Корисник:Dacic518/песак
Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Географском факултету у Београду. Датум уноса: новембар—децембар 2016. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |
Тителски брег | |
---|---|
Географске карактеристике | |
Ндм. висина | 128 m |
Координате | 45° 14′ 50″ С; 20° 14′ 23″ И / 45.2473° С; 20.2396° И |
Географија | |
Државе | Србија |
Геологија | |
Старост стена | плеистоцен |
Тителски брег је лесна зараван и брег у покрајини Војводини, на северу Србије. Налази се у југоисточној Бачкој (у регији Шајкашка), између градића Титела на југу, села Лок, Вилово и Шајкаш на југозападу, села Мошорин на северу и реке Тиса на истоку. Надморска висина му је 128 метара, а пружа се правцем северозапад-југоисток. Тителски брег је геоморфолошки, уствари лесна зараван настала навејавањем леса током плеистоцена. Дугачка је 18 километара, а широка око седам и по. Нагнута је ка југоистоку, а изнад Тисе се диже стрми одсек висине 60 метара. У њему се запажа шест смеђих зона, што указује на то, да је зараван формирана из шест етапа. Брег је инстересантна форма, пошто је једино узвишење у Бачкој, која је углавном равница.
У периоду од 1870. па до данас, светло дана угледали су бројни радови научника који су са различитих аспеката истраживали Тителски лесни плато. Многи од њих указују да је у питању веома интересантан објекат, посебно са геоморфолошког аспекта. Тителски брег заправо представља плато са највећим бројем слојева фосилне земље и лесних хоризоната у нашој земљи.
Наиме реконструкција прилика које су владале током акумулирања лесних наслага указује да се палеоеколошко окружење Тителског брега мењало у распону од тундре до оскудне степе.
Акумулација леса је прекидана у условима топле и влажне интерглацијалне климе, када су формирана фосилна земљишта. Захваљујући томе у лесно-палеоземљишним секвенцама Тителског брега сачуван је поуздан запис за проучавање палеоклиматске и палеоеколошке еволуције током последњих 600.000 година.
Постоје различита гледишта и мишљења о самом постанку Тителског брега. Са једне стране говори се о навејавању леса ветровима са источноевропских степа или западним ветровима са Алпа. Други научници говоре о томе да је овај плато био у вези са Земунско-Сланкаменска, а да се Тиса уливала у Дунав код Мошорина. Према њима Тителски брег је откинути источни део Фрушке горе. Без обзира на опречне ставове, уврежено је мишљење да је Тителски брег најинтересантнија лесна зараван у Средњој Европи.
Дебеле наслаге леса, висок садржај калцијум-карбоната и подземне воде на великим дубинама, предуслови су за процес карстификације. Тако се на овом подручју јављају различити ерозивни облици: предолице, долине, лесне пирамиде, висеће долине, провалије, плећа, поличице, Сурдуц, Глодина, као и двојни облици флувиокарстне ерозије. Од акумулативних облика присутне су плавина, Сливкова, одроње. Најинтересантније су лесне луткице које се формирају таложењем креча у цевастим шупљинама које су настале продирањем корења биљака у лес. Током одроњавања падина Тителског брега и стварања стрмих одсека оне постају видљиве. Треба поменути и Сурдук који су настали радом људи у спрези са природним факторима. Пролажењењм кола, коња и стоке кроз поједине долине Тителског брега спиране је и уситњаван горњи хумусни хоризонт, те је огољен лес и изложен атмосферским водама што је убзало карстификацију, а и ветрови су допринели њиховом обликовању. Од укупно 68 Сурдука, највећи је Тителски сурдук или Бусија, чија дужина прелази 2 км, а ширина износи и до 250 м.
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Родић, Д, Павловић, М. (1994): Географија Југославије 1, Савремена администрација, Београд