Пређи на садржај

Корисник:Domatrios/Медија

С Википедије, слободне енциклопедије

О Медији има много материјала, па је питање шта изабрати. Изгледа да их је било више. Херодотова се налазила јужно од Каспијског мора. На самој обали био је Медијски град Марди (данас Амол) ту су и рушевине Rahagae данас Техеран, па онда Ецбатана као престоница, данас Хамадан.

Медија је граничила са Персијом на југу, Партхиом на истоку и Арменијом на западу, која се налазила јужно од Кавказа. Ови су подаци везани за доба Александра Македонског када су хроничари те податке записали.

Невезано за ову тему, они који се баве историјом праве велику грешку кад покушавају да лоцирају неке народе, а да притом не постављају временске оквире у којима је дотични народ ту могао бити присутан.

Одлазећи дубље у прошлост, рецимо у трећи миленијум пне. Медија је запремала много већи простор. Од Каспијског мора до Персијског залива, на исток до реке Инд. Граничила је са Месагетијом (Massagetae) која се налазила источно од Каспијског мора. На западу су Медији били суседи Јерменија северозападно и Месопотамија западно од Тигра.

Подаци за ово друго лоцирање изводе се на посредан начин и они не морају бити апсолутно поуздани, што се подразумева.

Медија се спомиње у Старом завету као Мадај, а прво њено помињање је за време Саргона I као "Манда".

Географски распоред Меда из Старог завета, не оних у Азији, него места њиховог порекла у Европи, није било тако тешко решити. Да се поново осврнемо на Александра Великог и на онај његов славни говор пред војском у Индији. Износећи шта је све до тада постигао, Александар каже: "Orsus a Macedonia, imperium Graeciae teneo, Thraciam et Illyrios subegi, Triballis Maedisque imperito..." (7.lib. IX.cap.VI).

"Почевши ca Македонијом, држим власт над Грчком, покорио сам Тракију и Илирију, Трибалима и Медима заповедам..."

To значи да су Меди суседи или близу Трибала и у сваком случају унутар Александрове царевине која се у Европи простирала до Дунава на северу и до реке Босне на западу. Меде треба тражити на томе простору.

Постоји више података да је Медија била на Балкану. На другом месту сам писао о неким топонимима као што су Медулум, Мединум, Медулин и другима који се углавном везују за српско или пеластичко порекло. Не знам колико би Медијана могла ући у ову групу, није баш сигурно. Углавном тих топонима налазимо дуж источне обале Јадрана, од Епир (Грчка)а до северно од Венеције где се споминје нека (покрајина?) Медија. Неки историчари балканску Медију успоређују са Мезијом (Moesia = Moedija)

Грци су једну покрајину у Македонији звали (Ematia на латинском) Aemathia. То би могао бити претходни назив за Македонију. Из тог имена се изводи име Мадај.

Грци су звали ове балканске Мадаји, а оне азијске Меди. Македонац из Стагире филозоф Аристотел поред Пеоније спомиње неку земљу Медику χώρα Μηδική

Балканску Медију или народ Меди спомињу више аутора: Полибије, Ливије, Плиније, Апендини и други.

Пренећу овде један цитат из Херодота (V век):

(I 16) Влада Ардиса трајала је четрдесет година и њега је наследио син Садијат, који је владао дванаест година, а после њега долази на престо Алијат. Овај је ратовао са Кијаксаром, потомком Дејоковим, и са Међанима, протерао Кимеријце из Азије, освојио Смирну, коју су основали Колофоњани, и упао у Клазомену.

По овоме испада да се Међани и Кимерци нису баш добро слагали. Међутим, асирски и неки други извори Међане и Кимерце сматрају сродним народима.