Корисник:DusanEPO3616/песак
Мимир или Мим је лик из нордијске митологије, чувен по својој мудрости и знању, коме су одрубили главу у Есир-Ванир рату. Касније, бог Один носи његову главу док му она рецитује тајно знање, и даје му савете.
Мимир је опеван у Поетској Еди, испевана у 13. веку из ранијих традиционалних извора, Прозна еда, написана у 13. веку од стране Снорија Стурлусона од Исланда, и у форми еухемеризма као један од Есир-а
у Хеимскрингла, такође написано од стране Снорија Стурлусона у 13. веку. Мимирово име се помиње у имену бунара Мимирсбрунр (Mímisbrunnr), и именима Мимамеидр (Mímameiðr) и Ходмимис холт
(Hoddmímis holt), за које научници верују да су имена за Игдрасил. Научници такође верују да је Бестла Мимирова сестра, што би га чинило Одиновим ујаком.
Етимологија[уреди | уреди извор]
Права имена Мимир и Мим представљају проблем историјским лингвистима. Међутим, генерално најприхваћенија етимологија међу филолозима је да Мимир потиче од редупликације Прото-Индо-Европсог глагола *(с)мер-, што значи мислити, сећати се, бринути ( упоредити Старо Грчко mermaírō )[1].
Заузврат, научници тврде да су имена Мимир и Мим вероватно сродна са речи модерног Енглеског језика ,,memory'' (сећање)[1]. На пример, научник Рудолф Симек име преводи као ,,мудрац''.[2]
Сведочења[уреди | уреди извор]
Поетска Еда[уреди | уреди извор]
Мимир се помиње у песмама Поетске Еде Волуспа(Völuspá) и Сигрдрифумал(Sigrdrífumál). У песми Волуспа Мимир се помиње у две строфе. Строфа 28 помиње Одиново жртвовање ока у Мимиров бунар, и тврди да Мимир пије медовину сваког јутра ,,од улога оца убијених (Одина)''[3]. Строфа 46 описује да, за време Рагнарока, Мимирови синови су у игри док судбина гори (додатне иформације о ,,синовима'' нису опстале)[4], да Хеимдал озвучује Гјалархорн, и да Мимирова одрубљена глава саветује Одина. Једина строфа у Сигрдрифумал-у у којој се помиње Мимир напомиње његову говорећу дислоцирану главу. У строфама 20 и 24 песме Фјолсвинсмал(Fjölsvinnsmál) Игдрасил се назива Мимировим дрветом.
Прозна Еда[уреди | уреди извор]
У 15. глави књиге Гилфагининг(Gylfaginning), као власник бунара названог по њему, Мимир пије из њега и добија велику мудрост. Да би пио из бунара користи Гјалархорн, рог за пиће који дели име са Хеимдаловим Гјалархорном који служи за најављивање Рагнарока. Секција даље наводи да се бунар налази испод корења дрвета Игдрасил у царству ледених џинова.
У глави 51 пише да када Хеимдал најави Рагнарок дувајући у Гјалархорн свом снагом, пробудиће све богове који ће одржати веће.,,Один сада јаше ка Мимировом бунару тражећи савет за себе и своје следбенике. Јасеново дрво Игдрасил се тресе и ништа, у рају или паклу, није без страха.''[5]
У књизи Скалдскапармал(Skáldskaparmál), Мимирово име се помиње у разним кенинзима. Ови кенинзи укључују ,,Мимов друг'''(за Одина) на три места, ,,пакост-Мимир'' (кенинг за јотун)[6], и између осталог листа имена за Јотун.[7]
Хеимскрингла[уреди | уреди извор]
Мимир се помиње у 4.и 7. глави Инглинга(Ynglinga) саге, из Хеимскрингле. У 4. глави, Снори представља еухемеризовану верзију Есир-Ванир рата. Снори тврди да су се обе стране умориле од рата и да су се сложили да се састану и успоставе примирје. Састали су се и разменили таоце. Ванахеимри су послали у Асгард своје најбоље људе: Нјордр- описан као богат- и његов син Фреир у замену за Асаландовог Хоенир- описан као огроман, згодан, и прихваћен као адекватна особа за поглавицу, од стране Ванахеимр-а. Додатно Есири шаљу Мимира- описан као човек широких схватања - у замену за Квасира, којег Снори сматра за најмудријег човека међу Ванахеимрима.[8]
Снори наставља да, по доласку у Ванахеимр, Хоенир је одма постављен за поглавицу и Мимир га је често добро саветовао. Међутим када је Хоенир био на састанцима без Мимира увек је рекао исту ствар:,,Нека остали одлуче.''[8]
Накнадно Ванири су помислили да су их Есири преварили у замени, те су одрубили главу Мимиру и послали је у Асгард. Один је узео Мимирову главу балмазовао је биљем да не би трунула, и изговорио чини преко ње, што јој је дало моћ да говори и открива му тајне[8]. Мимирова глава се опет помиње у 7. глави у повезаности са Одином, где описују да Один чува главу са собом и да му је разоткрила ифомације из других светова.[9]
Теорије[уреди | уреди извор]
У основи Хавамал 140 - где је Один научио девет магичних песама од неименованог брата своје мајке Бестле - неки научници теоришу да је Бестлин брат заправо Мимир, који би онда Одину био ујак. Ово такође значи да је Мимиров отац Боторн.[10]
У теоријама Виктора Ридберга, Мимирова жена је Синмара, именована у песми Фјолсвинсмал(Fjölsvinnsmál).
Видите такође[уреди | уреди извор]
Мимир(скулптура), бронзана скулптура из Портланда, Орегон.
Референце[уреди | уреди извор]
- Бјок, Џеси (2006), Прозна Едда
- Фаулкес, Антони (1995), Едда
- Ларингтон, Каролајн (1999), Поетска Едда
- Холандер, Ли М. (2007), Хеимскрингла: Историја Краљева Норвешке
- Линколн, Брус (1991), Смрт, Рат и Жртве: Студије у Идеологији и Пракси
- Симек, Рудолф (2007) превела Ангела Хол. Речник Нордијске Митологије