Корисник:Filipnrt111-22/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

McLaren P1[уреди | уреди извор]

Mclaren P1
Pregled
ProizvođačMcLaren Automotive
MontažaWoking, Surrey, Engleska
DizajnerFrank Stephenson

Paul Howse

Robert Melville
Karoserija i šasija
KlasaSportski automobil (S)
Karoserija2-door kupe
RasporedZadnji srednje postavljeni motor, pogon na zadnjim točkovima
PlatformaMonokok od ugljeničnih vlakana Carbon MonoCage II
VrataButterfly Doors
SličniMcLaren 12C

McLaren 650S McLaren GT McLaren 675LT McLaren 600LT

McLaren 570S
Pogonski agregat
Motor3.8 L twin-turbocharged M838TQ V8
Elektromotor1 McLaren E-Motor
Izlazna snaga674 kW (903 hp; 916 PS) (combined)
Stepen prenosa7-stepeni dual-clutch
Baterija4.7 kWh, 400 V lithium-ion baterija
Električni opseg11 km (6.8 mi) (kombinovano NEDC)[2] 31 km (19 mi) (EPA)[1]
Veličine
Međuosovinsko
rastojanje		2,670 mm (105.1 in)
Dužina4,588 mm (180.6 in)
Širina1,946 mm (76.6 in)
Visina1,188 mm (46.8 in)
Masa1,490 kg (3,280 lb) 1,395 kg (3,075 lb) suvo
Hronologija
PrethodnikMcLaren F1

McLaren P1 je sportski automobil proizveden od strane britanskog proizvođača McLaren Automotive. To je plug-in hibrid sa srednjim motorom. Prvi put je predstavljen na Sajmu automobila u Parizu 2012. godine,[1] a prodaja P1 je započela u Ujedinjenom Kraljevstvu u oktobru 2013. godine, i svih 375 automobila ograničene serije je prodato do novembra 2013. godine.[2][3] Proizvodnja je završena početkom decembra 2015. godine.[4] Sjedinjene Američke Države su činile 34% prodaje, dok je Evropa činila 26%.[4]

Automobilska štampa ga smatra naslednikom McLaren F1, koristeći hibridnu snagu i tehnologiju Formule 1, ali nema isti raspored sedišta za tri osobe. McLaren je kasnije izjavio da je Speedtail zapravo pravi naslednik McLaren F1.

P1 ima dizajn sa srednjim motorom i pogonom na zadnje točkove, koji koristi karbonsku monokok šasiju i sigurnosnu kavez strukturu krova nazvanu MonoCage, što je razvoj MonoCell-a koji je prvi put korišćen u MP4-12C, a zatim i u kasnijim modelima. Njegovi glavni konkurenti su LaFerrari i 918 Spyder. Svi su slični po specifikacijama i performansama, a u trci oko staze Silverstone svi su bili unutar pola sekunde jedan od drugog, pri čemu je P1 završio prvi sa 58,24 sekunde, LaFerrari poslednji sa 58,58 sekundi, a 918 je bio između sa 58,46 sekundi.[5]

Delovi automobila su inspirisani sabljarkom koju je Frank Stephenson video tokom odmora u Majamiju.[6]

Proizvedeno je 58 automobila trkačkog modela P1 GTR[7] i 5 automobila njegove legalne verzije za puteve, P1 LM, nakon početne serije od 375 automobila.

McLaren je proizveo 13 eksperimentalnih prototipova 'XP', 5 validacionih prototipova 'VP',[8] i 3 predprodukcijska automobila 'PP' pre nego što je proizvodnja P1 započela.[9] Određeni broj ovih 21 testnih automobila je obnovljen, modifikovan i prodat kupcima.[10]

Specifikacije[уреди | уреди извор]

P1 poseduje 3,8-litarski (3.799 cc) V8 motor sa dva turbo punjača.[11] Dva turbo punjača povećavaju snagu benzinskog motora na 1,4 bara (20,3 psi) da bi isporučili 542 kW (737 PS; 727 hp) pri 7.500 obrtaja u minuti i 720 Nm obrtnog momenta pri 4.000 obrtaja u minuti. Ovo je kombinovano sa električnim motorom razvijenim unutar kompanije, koji proizvodi 132 kW (179 PS; 177 hp) i 260 Nm obrtnog momenta. Motor je McLaren M838TQ.

Električni motor i benzinski motor u P1 zajedno proizvode ukupnu snagu od 674 kW (916 PS; 903 hp) i 900 Nm obrtnog momenta (664 lb⋅ft).[12] Električni motor može biti uključen ručno od strane vozača ili ostavljen u automatskom režimu, gde ECU vozila popunjava 'torque fill' praznine u izlaznoj snazi benzinskog motora, što se smatra turbo zaostatkom. Ovo daje pogonskom sistemu efektivni opseg snage od skoro 7.000 obrtaja u minuti.[13] Automobil ima pogon na zadnje točkove i opremljen je 7-brzinskim menjačem sa duplim kvačilom koji je razvila kompanija Graziano Trasmissioni.

Snaga za električni motor se skladišti u litijum-jonskoj bateriji visoke gustine sa 324 ćelije, smeštenoj iza kabine, koju je razvila kompanija Johnson Matthey Battery Systems. Baterija se može puniti putem motora ili preko plug-in opreme i može se potpuno napuniti za dva sata. Automobil može da se koristi sa benzinskim motorom, električnim motorom ili kombinacijom oba. P1 ima potpuno električni domet od najmanje 10 km (6,2 milje) prema kombinovanom evropskom ciklusu vožnje.[14] Prema EPA ciklusu, domet u EV modu je 19 milja (31 km). Tokom EV moda, P1 ima potrošnju benzina od 4,8 g/100 milja, zbog čega je EPA procenila domet na električni pogon kao nula. Ukupni domet je 330 milja (531 km). [15]Kombinovana potrošnja goriva u EV modu je procenjena od strane EPA na 18 MPGe (13 L ekvivalent benzina/100 km; 22 mpg-imp ekvivalent benzina), sa energetskom potrošnjom od 25 kW-sati/100 milja i potrošnjom benzina od 4,8 galona SAD/100 milja. Kombinovana potrošnja goriva kada se koristi samo benzin je 17 mpg-SAD (14 L/100 km; 20 mpg-imp), 16 mpg-SAD (15 L/100 km; 19 mpg-imp) za gradsku vožnju i 20 mpg-SAD (12 L/100 km; 24 mpg-imp) na autoputu.[15][16]

McLaren P1 u trkačkom režimu dok vozi

P1 poseduje karakteristike izvedene iz Formule 1, kao što su Instant Power Assist System (IPAS), koji pruža trenutni potisak u ubrzanju putem električnog motora, Drag Reduction System (DRS) koji upravlja zadnjim krilom automobila, povećavajući brzinu na pravcima, i KERS. Ove dve funkcije (IPAS i DRS) se upravljaju putem dva dugmeta na volanu. Takođe generiše silu pritiska na podlogu od 600 kg pri brzini od 257 km/h (160 mph)[17] i ima koeficijent otpora vazduha od samo Cd=0.34.[18]

Osnova M838TQ, M838T u MP4-12C, prethodnik McLarena P1.

Prema podacima McLaren-a, P1 ubrzava od 0 do 100 km/h (0 do 62 mph) za 2,8 sekundi, od 0 do 200 km/h (0 do 124 mph) za 6,8 sekundi i od 0 do 300 km/h (0 do 186 mph) za 16,5 sekundi, što ga čini 5,5 sekundi bržim od modela F1, dok se četvrt milje iz mesta pređe za 9,8 sekundi pri 245 km/h (152 mph). [19]Autocar je testirao ubrzanje od 0 do 60 mph (0 do 97 km/h) za 2,8 sekundi, od 0 do 120 mph (0 do 193 km/h) za 6,9 sekundi, četvrt milje iz mesta za 10,2 sekunde pri 147,5 mph (237 km/h), i kilometar iz mesta za 18,2 sekunde pri 178,5 mph (287 km/h).[20] U režimu vožnje samo na električni pogon, ubrzanje od 0 do 60 mph je za 10 sekundi.[21] P1 je elektronski ograničen na maksimalnu brzinu od 350 km/h (217 mph). P1 ima suvu težinu od 1.395 kg (3.075 lb), što mu daje odnos snage i težine od 656 PS/t. Masa vozila sa svim tečnostima iznosi 1.547 kg (3.411 lb)[22], što daje odnos snage i težine od 601 PS/t. P1 takođe koristi specijalno dizajnirane Pirelli P-Zero Corsa pneumatike i posebno razvijene karbonsko-keramičke diskove, čeljusti i kočione pločice od kompanije Akebono.[23] Prema McLaren-u, potrebno mu je 6,2 sekundi da se zaustavi sa brzine od 300 km/h (186 mph), pri čemu će preći 246 metara. Sa brzine od 60 mph (97 km/h), zaustaviće se za 30,2 metra.[24]

Proizvodnja i prodaja[уреди | уреди извор]

Proizvodna verzija McLarena P1 je predstavljena na Ženevskom salonu automobila 2013.[25] godine. Proizvodnja je strogo ograničena na 375 automobila kako bi se očuvala ekskluzivnost, prema McLaren-u.

U avgustu 2013. McLaren je objavio da su proizvedene kvote namenjene za Ameriku, Azijsko-pacifičku regiju i Bliski istok bile rasprodate. [26]Automobili namenjeni Evropi su bili rasprodati do sredine novembra 2013. godine.[3] SAD su činile 34% ograničene proizvodnje, a Evropa 26%.[4]

Nakon nekih kašnjenja, proizvodnja je počela u oktobru 2013. godine.[27] Ručno montirana od strane tima od 61 inženjera, sa proizvodnjom od jednog automobila dnevno, McLaren je planirao proizvodnju od pedeset automobila do kraja 2013. godine.[28] Prva isporuka krajnjem kupcu održana je u sedištu kompanije u Vokingu, Engleska, u oktobru 2013. godine,[2] sa 12 automobila proizvedenih do sredine novembra 2013. godine.[3] Prva isporuka P1 u SAD-u se dogodila u maju 2014. godine.[29] Proizvodnja je završena u decembru 2015. godine.[4]

Prema JATO Dynamics, samo dvadeset automobila je bilo registrovano širom sveta tokom prvih devet meseci 2014. godine.[30] Ukupno 12 P1 automobila je registrovano u Švajcarskoj tokom 2014. godine,[31] i dodatnih pet automobila između januara i avgusta 2015. godine.[32] Oko 59 automobila je isporučeno u SAD-u 2014. godine,[33] a prodaja na američkom tržištu je iznosila oko 127 isporučenih jedinica do decembra 2015. godine.[4]

Prema podacima iz 2022. godine, sledeći su približni brojevi McLaren P1 modela (svi varijeteti) u najpopularnijim zemljama među kupcima:

  • Sjedinjene Američke Države: 128 automobila
  • Ujedinjeno Kraljevstvo: 73 automobila (uključuje fabričke "demo" i prototipne automobile)
  • Kina: 73 automobila
  • Ujedinjeni Arapski Emirati: 29 automobila
  • Nemačka: 25 automobila
  • Japan: 17 automobila
  • Švajcarska: 15 automobila
  • Kanada: 12 automobila
  • Bahrein: 8 automobila
  • Monako: 8 automobila
  • Švedska: 7 automobila

Povlačenje iz prodaje[уреди | уреди извор]

11. decembra 2015. godine, NHTSA je izdala povlačenje za 132 automobila McLaren P1 proizvedenih od 1. marta 2013. do 31. oktobra 2015. jer bi poklopac motora mogao da se otvori tokom vožnje.[34]

Varjante[уреди | уреди извор]

P1 GTR (2015–2016)[уреди | уреди извор]

P1 GTR eksterier

Povodom 20. godišnjice od njihove pobede na 24 časa Le Mana 1995. godine, McLaren je najavio da će oživeti ime GTR lansiranjem verzije P1 namenjene isključivo trkačkoj stazi, P1 GTR.

P1 GTR je prvobitno bio dostupan samo vlasnicima modela P1. Konceptni automobil je debitovao na sajmu automobila Pebble Beach Concours d'Elegance u avgustu 2014. godine. Serijski model P1 GTR zvanično je predstavljen na Ženevskom salonu automobila 2015. godine.[35][36] Ova cena uključuje seriju trkačkih dana za vlasnike širom sveta; kasnije su automobili ponuđeni po nižoj ceni, za one vlasnike P1 koji nisu bili zainteresovani za trkačku seriju, ali su i dalje želeli da kupe GTR varijantu. Ukupno je proizvedeno 58 automobila.[7]

P1 GTR enterier

P1 GTR je ušao u proizvodnju 2015. godine, nakon što su svi standardni P1 modeli od 375 komada već bili izgrađeni, kao omaž svom pobedničkom pretku, McLaren F1 GTR, i bili su izgrađeni, održavani i vođeni od strane McLaren Special Operations.[37]

Hibridni motor P1 GTR-a ima snagu od 1.000 KS (735 kW; 986 KS), što predstavlja povećanje od 84 KS (62 kW; 83 KS) u odnosu na standardni serijski P1, iako McLaren nije otkrio da li je povećanje snage rezultat električnog pojačanja ili podešavanja twin-turbo punjenog V8 motora zapremine 3.8 litara. Performanse nisu zvanično potvrđene.[38] Težina P1 GTR-a je smanjena za 50 kg (110 lb), postižući odnos snage i težine od 697 KS (513 kW; 687 KS) po toni.[39] To odgovara odnosu težine i snage od 1,44 kg (3,17 lb) po konjskoj snazi. Automobil takođe ima gume za trkačku stazu, i pruža veći nivo performansi, prijanjanja, aerodinamike i pritiska na tlo u poređenju sa putničkim automobilom. Ima fiksnu visinu oslanjanja na trkački pripremljenom oslanjanju, fiksni zadnji spojler koji koristi DRS, i novu ekskluzivno dizajniranu izduvnu cev napravljenu od titanijuma i inconela. Zbog fiksnog zadnjeg spojlera, GTR proizvodi 10% više pritiska na tlo od putničkog P1. P1 GTR ima masu od 1.440 kg (3.175 lb), što uključuje težinu baterija.[40] P1 GTR može ubrzati od 0 do 97 km/h (60 mph) za manje od 2.8 sekundi, i dostići ograničenu maksimalnu brzinu od 349 km/h (217 mph). Pored toga, P1 GTR će se zaustaviti od 97 km/h (60 mph) do 0 za 85 ft (26 m), i može skrenuti pri 1.54 G, uz lateralno ubrzanje od 2.5 g na skidpadu.[40][41]

P1 GTR konvertovan od strane Lanzante-a.

Kasnih 2015. godine, istorijski trkački tim i specijalisti za McLaren F1, Lanzante, počeli su sa konverzijom P1 GTR automobila za vlasnike koji su želeli da voze svoje automobile na putu. Do sada je Lanzante konvertovao 27 P1 GTR automobila za putnu upotrebu. Putni legalni model P1 GTR ima deklarisanu maksimalnu brzinu od 225 mph i vreme ubrzanja od 0-60 mph od 2.4 sekundi.

Da bi proslavio 40 godina od kako je James Hunt osvojio šampionat vozača Formule 1, McLaren je dizajnirao livery za P1 GTR koji je inspirisan Huntovom trkačkom kacigom, sa crnom osnovnom bojom u kombinaciji sa crvenim, žutim i plavim prugama baziranim na bojama njegove škole Wellington College. Automobil je predstavljen na festivalu brzine u Goodwoodu 2016. godine i vozio ga je Bruno Senna, zvanični mentor programa vozača McLaren P1 GTR.[42]

P1 od strane MSO (2016-)[уреди | уреди извор]

To je limitirana verzija P1 sa karbonskim vlaknima ručno postavljenim na karoseriju u Lio plavom toniranom lakiru, sjajnim crnim točkovima, preuređenjem enterijera sa karbonskim crnim Alcantara materijalom i kontrastnim plavim šavovima, te izduvnim grejačem od 24-karatnog zlata.

Vozilo je predstavljeno na Ženevskom salonu automobila 2016. godine.[43][44]

P1 LM (2016–2017)[уреди | уреди извор]

Prototip P1 LM (XP1 LM) 2016. godine

Sa završetkom proizvodnje P1 GTR-a, a podstaknuti svojim naporima u konvertovanju isključivo trkačkih P1 GTR-ova u putno legalne specifikacije,Lanzante Motorsport je angažovao McLaren Special Operations-ovu Bespoke diviziju da izgradi dodatnih 6 novih P1 GTR-ova za njih kako bi ih razvili u putno legalne varijante P1 LM.[45]Od ove serije proizvodnje, pet P1 LM automobila je prodato, a šesti, prototip P1 LM poznat kao 'XP1 LM', zadržan je i sada se koristi za razvoj i testiranje budućih modela. Da bi konvertovao automobile u P1 LM specifikaciju, Lanzante Motorsport je napravio promene na hardveru pogonske jedinice (za povećanje snage), koristio modifikovani zadnji spojler i veći prednji spliter zajedno sa dodatnim aerodinamičnim elementima (za poboljšanje downforce-a), uklonio sistem za punjenje vazduha i instalirao Inconel katalizatorske cevi i izduvne kolektore, lagane hladnjake za punjenje, Lexan prozore, lakše sedišta (slično onima korišćenim u F1 GTR modelu) i titanijumski izduvni sistem, vijke i pričvršćivače (za uštedu težine).[46] Rezultat je smanjenje težine od 60 kg u poređenju sa McLaren P1 GTR-om, kao i povećanje downforce-a za 40 procenata.[47] P1 LM takođe ima veći twin-turbo V8 motor od P1 i P1 GTR modela, zapremine 3.994 cc (4.0 L) sa crvenom linijom od 8.500 obrtaja u minuti.[47]

P1 LM ima ukupnu snagu od 1.000 PS (735 kW; 986 KS) i 1.050 N⋅m (774 lb⋅ft) obrtnog momenta, pri čemu se 800 PS (588 kW; 789 KS) isporučuje pri 7.250 obrtaja u minuti, uz dodatnih 200 PS (147 kW; 197 KS) od svog električnog motora.[47] Maksimalna brzina je ograničena na 345 km/h (214 mph).[47] Specifikacije pneumatika su 275/30/19 za prednje pneumatike i 335/30/20 za zadnje pneumatike.[47]

Na festivalu brzine u Goodwoodu 2016. godine, prototip P1 LM, 'XP1 LM', postavio je najbrže vreme ikada za putni automobil na brdu Goodwood, sa vremenom od 47.07 sekundi, vožen od strane Kenny Bräck-a.[48] Aprila 2017. godine, prototip P1 LM, XP1 LM, nastavio je svoj uspeh na stazi, pobedivši rekordno vreme kruga na stazi Nürburgring Nordschleife, sa vremenom od 6:43.22 koristeći homologovane Pirelli Zero Trofeo R pneumatike, ali bez prednje registarske tablice koja je potrebna da bi automobil bio putno legalan.[47] Ovo vreme kruga je ponovo postavio Kenny Bräck, i objavljeno je 26. maja 2017. godine.[47]

P1 GTR-18 (2018)[уреди | уреди извор]

U aprilu 2020. godine, Lanzante Motorsport je otkrio da će izvršiti još šest konverzija P1 GTR automobila u putno legalne varijante. Ova konverzija koristi isti Longtail karoserijski dizajn koji se nalazi na jedinstvenom P1 GT modelu, kao i modifikovani zadnji spojler, veći prednji spliter i otvore za povećanje downforce-a. Šasija P1 GTR-18 broj 1 (GTR šasija broj 11) je obojena u 'Gulf Team Davidoff' br. 028R livery sa točkovima završenim u karakterističnoj narandžastoj nijansi br. 028R.[49]

P1 Spider (2022)[уреди | уреди извор]

McLaren P1 Spider

U junu 2022. na festivalu brzine u Goodwoodu, Lanzante je predstavio P1 Spider. Kompanija nudi 5 konverzija u otvoreni P1 po ceni od 2.4 miliona evra.

Jedinstveni modeli[уреди | уреди извор]

P1 GT (2018)[уреди | уреди извор]

McLaren P1 GT 2018. na festivalu brzine u Goodwood

Na festivalu brzine u Goodwoodu 2018. godine, Lanzante Motorsport, koji je prethodno modifikovao McLaren P1 GTR modele u putno legalne specifikacije i razvio P1 LM, predstavio je novi specijalni model baziran na P1 GTR. Novi automobil, nazvan P1 GT, naručili su dva različita McLaren VIP klijenta; jedan iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i jedan iz Japana. Napravljena su samo dva primerka. P1 GT je inspirisan McLaren F1 GT homologacionim specijalom iz 1990-ih godina, uključujući agresivniji karoserijski dizajn u poređenju sa standardnim modelom. Spoljašnje modifikacije uključuju duži zadnji deo, veći zadnji spojler, duži prednji spliter, ventilirane prednje blatobrane, uklanjanje prednjih krilaca, quad izduvni sistem umesto originalnog dvostrukog dizajna izduva i modifikovani zadnji difuzor. Enterijer ima fiksne sportske sedišta i Alcantara presvlake u tan i zelenoj boji, zajedno sa trkačkim volanom i detaljima od karbonskih vlakana, dok eksterijer ima Silverstone zelenu boju karoserije kao omaž originalnom homologacionom specijalu. Modifikacije na pogonskom sklopu i performanse ostaju nepoznate, ali je verovatno da su povećane u poređenju sa standardnim modelom zbog obimnih modifikacija.[50]

P1 GTR od strane McLaren Special Operations (2018)[уреди | уреди извор]

Takođe poznat kao 'Beco', ovaj specijalni model predstavlja unikatnu verziju McLaren P1 GTR kojom se obeležava 30. godišnjica od osvajanja prvog šampionata Formule 1 od strane Ajrtona Sena. Uključuje zadnje krilo inspirisano trkačkim automobilom McLaren-Honda MP4/4, kao i Marlboro livery dizajn.[51][52]

Najbolji Krugovi[уреди | уреди извор]

McLaren je objavio krug na stazi Nürburgring Nordschleife ispod sedam minuta, što odgovara prosečnoj brzini većoj od 179 km/h (111 mph), ali nije objavio tačno vreme.[53][54] Međutim, P1 LM, koji nije bio putno legalan tokom vožnje, pobedio je rekordno vreme automobila na Nordschleife sa vremenom od 6:43.22.

Galerija[уреди | уреди извор]

  • Evo nekoliko dostupnih boja eksterijera:


Marketing[уреди | уреди извор]

Model automobila McLaren P1 u merilu 1:64 od livenog metala u bojama Volcano Orange i Supernova Silver, iz linije Hot Wheels koju proizvodi Mattel, Lego Speed Champions model kit u boji Volcano Yellow za McLaren P1,[55] Scalextric model automobila P1 za slot trku u bojama Volcano Yellow i Volcano Orange, radio-upravljiv model automobila McLaren P1 u merilu 1:14 od strane Maisto, modeli automobila McLaren P1 u merilu 1:43 proizvedeni od strane Minichamps i Tecnomodel, Amalgam Fine Model Cars model automobila McLaren P1[56][57] u merilu 1:8 – svi su bili dostupni za prodaju 2015. godine.[58][59]

Kao deo razvoja McLaren Automotive-a čistog električnog vozila za svoju Ultimate Series, mini verzija električnog vozila McLaren P1 u boji Volcano Yellow je krenula u prodaju krajem oktobra 2016. godine kod odabranih prodavaca McLaren Automotive-a, a zatim i kod prepoznatljivih globalnih prodavaca igračaka.[60][61]

Pogledaj ostalo[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Undercoffler, David (19. 09. 2012). „McLarenov P1 superautomobil pomera granice.”. Приступљено 20. 05. 2024. 
  2. ^ а б Joseph, Noah (21. 10. 2013). „McLaren P1 postiže 60 mph za 2.6 sekundi, 186 mph za 16.5 sekundi.”. Autoblog.com. Приступљено 20. 05. 2024. 
  3. ^ а б в Tisshaw, Mark (23. 11. 2013). „McLaren P1 rasprodat”. Приступљено 20. 05. 2024. 
  4. ^ а б в г д Moss, Darren (10. 12. 2015). „Zavrsetak proizvodnje McLarena P1”. Приступљено 20. 05. 2024. 
  5. ^ „McLaren P1 je pobedio Porsche 918 i LaFerrari u ovom video testu na stazi.”. Jalopnik (на језику: енглески). 2015-10-10. Приступљено 2024-05-20. 
  6. ^ „Dizajner automobila koji je pretvorio igluna u superautomobil.”. www.bbc.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  7. ^ а б Florea, Ciprian (2014-06-13). „2016 McLaren P1 GTR”. TopSpeed (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  8. ^ „McLaren P1: Kako sam postavio rekord Motor Trenda za serijske automobile”. 13. 03. 2014. Приступљено 20. 05. 2024. 
  9. ^ „PROIZVODNJA McLAREN P1 DOLAZI DO KRAJA”. 3. 12. 2018. Приступљено 20. 05. 2024. 
  10. ^ „Eksperimentalni prototip McLaren P1 je na prodaju.”. Motor Authority (на језику: енглески). 2017-11-22. Приступљено 2024-05-20. 
  11. ^ „- YouTube”. www.youtube.com. Приступљено 2024-05-20. 
  12. ^ „Specifikacije McLarena P1™ - Maksimalna brzina, 0-100, Motor, Težina, BHP | McLaren Automotive”. cars.mclaren.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  13. ^ „Chris Harris objašnjava popunjavanje obrtnog momenta.”. www.youtube.com. Приступљено 2024-05-20. 
  14. ^ TB (2013-04-22). „2014 McLaren P1”. TopSpeed (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  15. ^ а б „2014 McLaren Automotive P1”. www.fueleconomy.gov. Приступљено 2024-05-20. 
  16. ^ „Agencija za zaštitu životne sredine Sjedinjenih Američkih Država. 2013. str. 35.” (PDF). 20. 05. 2024. 
  17. ^ „Upoznajte proizvodnju McLaren P1.”. 05. 03. 2013. Приступљено 20. 05. 2024. 
  18. ^ „Zvanično zvanično: novi McLaren P1.”. 27. 09. 2012. Приступљено 20. 05. 2024. 
  19. ^ „McLaren P1 dostiže brzinu od 100 km/h za 2.8 sekundi, 300 km/h za 16.5.”. Autoblog (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  20. ^ Autocar road test No 5164
  21. ^ „Vlasnik McLarena P1 otkriva da punjač za bateriju košta 30.000 dolara.”. Приступљено 20. 05. 2024. 
  22. ^ „Akebono otkriva detalje kočionog sistema koji je usvojen u McLarenu P1™ ultravisokoperformansnom putničkom automobilu.”. www.akebono-brake.com. Приступљено 2024-05-20. 
  23. ^ „Akebono otkriva detalje kočionog sistema koji je usvojen u McLarenovom P1™ ultravisokoperformansnom putničkom automobilu.”. www.akebono-brake.com. Приступљено 2024-05-20. 
  24. ^ TB (2013-04-22). „2014 McLaren P1”. TopSpeed (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  25. ^ „Sajam automobila u Ženevi: Otkriven McLaren P1.”. carsales.com.au (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  26. ^ „McLaren P1 rasprodat”. Autocar (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  27. ^ Loveday, Eric (16. 10. 2013). „McLaren P1 zvanično ulazi u proizvodnju.”. Приступљено 20. 05. 2024. 
  28. ^ Eric Loveday. „McLaren brzo prodaje dve trećine ukupne proizvodnje modela P1 Plug-In Hybrid.”. Приступљено 20. 05. 2024. 
  29. ^ „Džej Leno dobija prvi McLaren P1 i vozi ga na običnim putevima - video.”. 13. 05. 2014. Приступљено 20. 05. 2024. 
  30. ^ Bertel Schmitt (03. 12. 2014). „Dok prodaja električnih vozila raste, JATO beleži 4.000 manje Modela S nego što Tesla navodi.”. Приступљено 20. 05. 2024. 
  31. ^ „auto-schweiz: Prodaja automobila po modelima”. web.archive.org. 2014-02-02. Приступљено 2024-05-20. 
  32. ^ „auto-schweiz: Prodaja automobila po modelima”. web.archive.org. 2014-02-02. Приступљено 2024-05-20. 
  33. ^ Sheetz, Michael (2015-10-10). „Koliko bi zapravo koštalo kupovina Tesle?”. CNBC (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  34. ^ „2014 MCLAREN P1 | NHTSA”. www.nhtsa.gov (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  35. ^ „Predstavljen je proizvodni McLaren P1 GTR u Ženevi.”. Auto Express (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  36. ^ https://cars.mclaren.press/ww/releases/265
  37. ^ „Meklaren Automotiv će dodeliti ikoničnu oznaku na ultimativni, trkački fokusirani McLaren P1™ GTR: McLaren Automotive Media Centre.”. web.archive.org. 2014-07-02. Приступљено 2024-05-20. 
  38. ^ „Evo ga, McLaren P1 GTR sa 986 konjskih snaga.”. Top Gear. 30. 04. 2017. Приступљено 20. 05. 2024. 
  39. ^ „Predstavljen je proizvodni McLaren P1 GTR u Ženevi.”. Auto Express (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  40. ^ а б „McLaren P1 GTR 2015-2016 pregled”. Autocar (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  41. ^ „Pregled McLarena P1 GTR - vozimo po ulicama u konvertovanom trkačkom automobilu koji je prilagođen za vožnju na putu.”. evo (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  42. ^ Posebni McLaren P1 GTR odaje počast legendi Formule 1, Jamesu Huntu na događaju u Goodwoodu. „Special McLaren P1 GTR honours F1 legend James Hunt at Goodwood”. Autocar (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  43. ^ MSO oda počast McLarenu P1 uz karbonska vlakna i predstavlja model 675LT Spider na Sajmu automobila u Ženevi 2016.
  44. ^ Adams, Lawrence (2016-02-17). „Zvanično: McLaren P1 od celokupnog karbonskog vlakna od strane MSO - GTspirit” (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  45. ^ „Upoznajte McLarens £3,000,000 Ultra‑Limited P1 LM.”. www.goodwood.com. Приступљено 2024-05-20. 
  46. ^ „McLaren P1 LM je najekstremniji, najekskluzivniji superautomobil na svetu.”. Autoblog (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  47. ^ а б в г д ђ е „Pogledajte rekordni krug McLarena P1 LM na Nirburgringu od 6:43.”. 05. 09. 2018. Приступљено 20. 05. 2024. 
  48. ^ „Pogledajte kako McLaren P1 LM postavlja rekord na brdu Goodwood.”. 30. 06. 2016. Приступљено 20. 05. 2024. 
  49. ^ „McLaren P1 GTR-18 odaje počast poslednjem F1 GTR Longtail-u.”. evo (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  50. ^ Petrány, Máté (04. 07. 2018). „Najnoviji McLaren P1 kompanije Lanzante je Longtail GT.”. Приступљено 20. 05. 2024. 
  51. ^ Jedinstveni McLaren P1 GTR od strane McLaren Special Operations obeležava 1988. prvenstvo Ayrtona Senne.
  52. ^ McLaren Special Operations predstavlja McLaren P1 GTR iz 2019.
  53. ^ „Meklaren potvrđuje vreme kruga McLarena P1 na Nirburgringu.”. Auto Express (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  54. ^ „Vesti: McLaren potvrđuje da je McLaren P1 postigao krug ispod 7 minuta na Nirburgringu, objavljuje senzacionalni video | Sunday Times Driving”. web.archive.org. 2013-12-12. Приступљено 2024-05-20. 
  55. ^ McLaren P1 75909
  56. ^ MASTERS IN MINIATURE
  57. ^ McLaren P1 (2012) 1:8 SCALE
  58. ^ McLARENS IN MINIATURE - STOCKING FILLERS
  59. ^ McLaren’s P1 Still in Production, Only Slightly Smaller Than You Remember
  60. ^ THE LATEST McLAREN P1 IS PURE ELECTRIC
  61. ^ Ride On: McLaren unveils a new P1, its first all-electric car

Spoljasnji linkovi[уреди | уреди извор]

video[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Filipnrt111-22/песак&oldid=27797896”