Пређи на садржај

Корисник:Hmarija/песак2

С Википедије, слободне енциклопедије
Веласкесова палата
Опште информације
МестоМадрид
Држава Шпанија
Време настанка1881-1883
Тип културног добраИзложбена просторија
ВласникМинистарство културе Шпаније
www.esmadrid.com/en/tourist-information/palacio-de-velazquez

Веласкесова палата (шп. Palacio de Velázquez) представља изложбену просторију која се налази у парку Ретиро у Мадриду, Шпанији. Првобитно названа Рударска палата (шп. Palacio de la Minería), изграђена је између 1881. и 1883. године за Националну рударску изложбу , од стране архитекте Рикарда Веласкеса Боска (шп. Ricardo Velázquez Bosco), по којем је и добила име, инжењера Алберта Паласија (шп. Alberto Palacio) и керамичара Данијела Зулоаге (шп. Daniel Zuloaga).[1][2]

Локација[уреди | уреди извор]

Мапа

Веласкесова палата се налази у парку Ретиро и то на централној локацији, између два језера, од којих се оно мање налази у близини Кристалне Палате (шп. Palacio de Cristal). Парк Ретиро је у почетку коришћен као место за лов краљевске породице, да би касније био претворен у ексклузивни краљевски парк у којем је изграђена Палата Буен Ретиро (шп. Buen Retiro Palace) за Филипа IV. Простире се на преко 120ha. Палата је у великој мери била уништена за време Шпанског рата за независност, а од просторија данас су остале само Casón del Buen Retiro, балска дворана, и Salón de Reinos, соба за престо. Парк је отворен за јавност 1868. године.[3][4][5]

Архитектура[уреди | уреди извор]

Ова палата је изграђена у неокласичарском маниру, од црвених цигли и плочица, као и гвоздених сводова и стакала, са циљем да се просторије што више осветле. [6] Изграђена је између 1881. и 1883. године за Националну рударску изложбу, како би се изложила дотадашња достигнућа у погледу индустрија рударства, метала, керамике и минералних вода. Архитекта је био Рикардо Веласкес, инжењер Алберто Паласио и керамичар Данијел Зулоага. [7]

Спољашњост палате
Статуа на улазу

Димензије ове грађевине су 73,80 са 28,75 метара и представља једну од најзначајнијих грађевина архитекте Веласкеса, поред његове друге битне грађевине, зграде Министарства пољопривреде у Мадриду (шп. Palacio de Fomento). Изграђена је од цигли и плочица направљених у фабрици порцелана у Монклои (шп. Real Fábrica de La Moncloa).

Веласкесова палата је једина преостала грађевина овог типа, за разлику од бројних других простора који су тада били намењени за рударску егзибицију. Међутим, на једно 150 метара југозападно одатле, налази се још једна Веласкесова грађевина, Кристална Палата, која је изграђена 1887. године за још једну егзибицију такође одржану у Ретиру. Служила је као стакленик у којем су биле изложене егзотичне биљке са Филипина. [8] Ова палата је у великој мери утицала и на настанак Веласкесове палате, пре свега у погледу коришћења гвожђа и стакла ради постизања природне светлости у просторијама.

Изложбе[уреди | уреди извор]

Једна од изложби
Експонат са изложбе

Након такозване Филипинске изложбе 1887. године, шпанска влада је наредила да Веласкесова палата постане музеј за шпанске прекоокеанске територије. Од 1908. године, у палати су одржаване Националне изложбе ликовних уметности[9]. Радови сликара савремене уметности су често изложени у палати.[10] Неки од сликара, који су од 1987. године изложили своје радове овде били су Синди Шерман (енгл. Cindy Sherman), Нан Голдин (енгл. Nan Goldin), Хуан Муњос (шп. Juan Muñoz) и Хосе Мануел Брото Химено (шп. José Manuel Broto Gimeno). Године 2005, палата је била затворена због реконструкција и рестаурација, да би пет година касније, 2010. година, била поново отворена уз изложбу каталонског мултидисциплинарног уметника, Антонија Миралде (шп. Antoni Miralda).[11] Веласкесова палата је тренутно под управом Министарства културе и представља место у којем се одржавају привремене изложбе шпанског националног музеја савремене ликовне уметности, Музеја краљице Софије (шп. Museo Nacional Centro de Arte Reina Sofía), у Мадриду.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Jorrín, Emilio, 1937- (1992). Efemerides matritenses, 852-1992 (1. ed изд.). Madrid: Avapiés. ISBN 84-86280-59-1. OCLC 29430529. 
  2. ^ Gallagher, Mary-Ann. (2012). Frommer's Madrid Day By Day. (2nd ed изд.). Hoboken: John Wiley & Sons. ISBN 978-1-119-97258-7. OCLC 773564735. 
  3. ^ Leapman, Michael, 1938- (2007). Madrid ([Rev. ed.] изд.). New York: DK Pub. ISBN 978-0-7566-5062-9. OCLC 465392640. 
  4. ^ Let's go. Western Europe 2009. Meyer, Jason., Devlin, Ronan., Let's Go, Inc. (1st ed изд.). New York: St. Martin's Press. 2009. ISBN 978-0-312-38574-3. OCLC 223885909. 
  5. ^ Ham, Anthony. (2008). Madrid : city guide (5th ed изд.). Footscray, Vic.: Lonely Planet Publications. ISBN 978-1-74104-895-7. OCLC 264057963. 
  6. ^ Stich, Sidra. (2001). Spain : contemporary art + architecture handbook (1st ed изд.). San Francisco, CA: Art-SITES. ISBN 0-9667717-4-5. OCLC 46988748. 
  7. ^ Ham, Anthony. (2010). Madrid. (6th ed. изд.). Footscray, Vic.: Lonely Planet. ISBN 978-1-74179-592-9. OCLC 651075398. 
  8. ^ „PalacioCristal”. webs.ucm.es. Приступљено 2020-12-09. 
  9. ^ Spain is (still) different : tourism and discourse in Spanish identity. Afinoguénova, Eugenia., Martí-Olivella, Jaume. Lanham, MD: Lexington Books. 2008. ISBN 978-0-7391-2401-7. OCLC 182573543. 
  10. ^ World Press Review (на језику: енглески). Stanley Foundation. 1990. 
  11. ^ Tuesta, M. José Díaz de (2010-06-24). „El cristal del palacio vuelve a lucir”. El País (на језику: шпански). ISSN 1134-6582. Приступљено 2020-12-09. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]