Корисник:IlicJankovic97/Pesak
Тундре[уреди | уреди извор]
Са обзиром какав је режим падавина и температуре можемо разликовати четири велика копнена бинома:
У субартичким подручјима Европе,Азије и Северне Америке, северно од појаса тајге, превладава сиромашан живи свет тундре. Њену вегетацију чине:
Клима тундри[уреди | уреди извор]
Клима је континентално-артичка. у тундри влада дуга и хладна зима (по девет месеци), тако да су лета кратка и свежа и трају свега два до три месеца. Количина падавина је мала, ваздух је хладан и сув. Средња температура најтоплијег месеца је од 8 до 12 степени целзијуса, а најхладнијег мецеса(јануара) је од -15 до -20 степени целзијуса. Минималне температуре су око -40 до -55 степени целзијуса.
Уопштено[уреди | уреди извор]
Сурова, а опет лепа тундра, најмлађа од четири бинома, се налази на самом рубу ледене плоче. Оформљена је још пре 10 000 година и заузима око 20% Земљине кугле. Некада је била покривена дебелим слојем леда,но сада га нема по пар месеци. Температуре су прениске да би се отопило више од једног метра слоја земље, то непрекидно смрзнуто, водонепропусно тло назива се пермафрост. Разлагање под оваквим условима је споро, тако да се органске материје нагомилавају, у облику тамне водом натопљене, набијене, масе коју називамо тресет. Пошто вода, од отопљеног снега, нема где да оде праве се бројна језера и мочваре, такође биљке не могу да развију бољи коренски систем зато у тундрама успева тек неколико биљних врста. Ппемда да преко ѕиме тундра бива прекривена маховином и лишајевима,углавном, преко лета она постаје украшена разнобојним цветовима. Тундра је такође ветровито место, ветрови могу да дувају између 48 и 97 километара у једном часу. Због оваквих услова има 1 7000 биљних врста, што и није толико много. Биљне и животињске врсте које успевају да се прилагоде много се намуче да би преживели дугу и тешку зиму.
Живи свет[уреди | уреди извор]
У тундри су распрострањене биљке мањих димензија. Дрвенасте биљке, попут бреза и патуљастих врба, се често не виде од зељасте вегетације. Дрвенасте биљке у тундрама припадају животној форми хамефита. Од зељастих биљака бројне су маховине и пречице. Од животињских врста познати су мошусно говече и ирваси. Вукови, поларне лисице и ждеравци су предатори који имају густо крзно и слој поткожне масти. Хране се текуницама, волухарицама и леминзима. У тундри је веома мали број птица које су станарице. Неке од птица селица су пловке, гуске и зујавци. Велики број птица се тада храни инсектима и то најчешће двокрилцима који иначе зимују у стадијуму ларви под ледом који се ствара на површини бара. Тундра у цвату је извор хране, тако да много животиња остане цело лето(три месеца),милијарде комараца, лептири и бумбари, но кад опет дође зима од девет месеци сви напустају место и она опет остаје пуста и прекривена белим покривачем.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- www.pmf.ni.ac.rs/pmf/studije/.../VR/...biljaka/04-Zivotne-forme.pdf