Корисник:Ivko97/песак
Osnovni principi Crvenog krsta su izraz doktrine Međunarodnog pokreta Crvenog krsta i Crvenog polumeseca. Iako nisu postojali od samog početka oni se mogu prepoznati u osnovnim idejama koje su dovele do stvaranja Crvenog krsta. Za razvoj i definisanje Osnovnih principa od najveće je važosti rad Žan Piktea (Jean Pictet) ,,Principi Crvenog krsta" objavljen 1956. godine.
Osnovni principi su službeno proglašeni na 20. Međunarodnoj konferenciji 1965. godine u Beču. Veoma je važno naglasiti da zbog njihovog usvajanja na Međunarodnoj konferenciji oni obavezuju sve sastavne delove Međunarodnog pokreta, ali i sve države članice Ženevskih konvencija.
U ostvarivanju navedenih ciljeva i zadataka, Crveni krst Srbije pomaže svim ljudima, bez bilo kakve neposredne ili posredne diskriminacije po bilo kom osnovu, a naročito zbog rase, boje, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja ili sličnog statusa, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti ili psihičkog ili fizičkog invaliditeta. [1]
Opšti principi:[уреди | уреди извор]
Rad Crvenog krsta Srbije se bazira na opštim i osnovnim principima međunarodnog pokreta Crvenog krsta i Crvenog polumeseca:
HUMANOST[уреди | уреди извор]
Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, rođen je u želji da bez diskriminacije pruži pomoć ranjenicima i bolesnicima na bojnom polju, u svom međunarodnom i nacionalnom vidu nastoji da spreči i ublaži ljudsku patnju u svim prilikama. Njegov cilj je, da štiti život i zdravlje i da obezbedi poštovanje ljudske ličnosti. On unapređuje uzajamno razumevanje, prijateljstvo, saradnju i trajan mir među svim narodima. [1]
NEPRISTRASNOST[уреди | уреди извор]
Međunarodni pokret ne pravi nikakvu razliku prema narodnosti, rasi, verskim ubeđenjima, klasi ili političkom mišljenju. On nastoji da ublaži stradanja pojedinaca, rukovođen samo njihovim potrebama, dajući prvenstvo najhitnijim slučajevima nesreća. [1]
NEUTRALNOST[уреди | уреди извор]
Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, rođen je u želji da bez diskriminacije pruži pomoć ranjenicima i bolesnicima na bojnom polju, u svom međunarodnom i nacionalnom vidu nastoji da spreči i ublaži ljudsku patnju u svim prilikama. Njegov cilj je, da štiti život i zdravlje i da obezbedi poštovanje ljudske ličnosti. On unapređuje uzajamno razumevanje, prijateljstvo, saradnju i trajan mir među svim narodima. [1]
NEZAVISNOST[уреди | уреди извор]
Pokret je nezavisan. Nacionalna društva, koja imaju pomoćnu ulogu u humanitarnim aktivnostima svojih vlada i podvrgnuta su zakonima u njihovim zemljama, moraju uvek da sačuvaju svoju autonomiju, koja će im omogućiti da u svako doba deluju u skladu sa principima Pokreta. [1]
DOBROVOLjNOST[уреди | уреди извор]
To je dobrovoljni pokret za pomoć, koji ne pokreće želja za sticanjem koristi. [1]
JEDINSTVO[уреди | уреди извор]
U jednoj zemlji može postojati samo jedno društvo Crvenog krsta ili Crvenog polumeseca. Ono mora biti dostupno svima i sprovoditit svoju humanitarnu delatnost na celoj teritoriji. [1]
UNIVERZALNOST[уреди | уреди извор]
Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, u kome sva društva imaju jednaki status i dele jednaka prava i dužnosti, da se međusobno pomažu, je univerzalan. [1]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е ж http://vihor-nis.com. „Основни принципи Црвеног крста”. www.redcross.org.rs (на језику: српски). Приступљено 2019-06-14.