Корисник:JovanovićJulija/песак1
Књига песама (кин. 诗经, пин. Shījīng) је најстарија постојећа колекција кинеске поезије која се састоји од 305 песама. Песме су настале у периоду од једанаестог до седмог века пре нове ере. Књига се сматра једном од "Пет класика" или делом Конфучијанског канона, јер их је Кофнуције прикупио и спојио. Учени људи из Кине су више од два миленијума изучавали ово дело. Значајна је и за данашњи модерни кинески језик, јер је велики извор ченгју идиома, који се користе и у савременом кинеском. Од времена владавине династије Ћинг, људи су пажњу кренули да посвећују и рими овог дела.
Име[уреди | уреди извор]
Рани извори ову антологију називају "300 поема". Када је династија Хан званично прихватила Конфуцијанизам ова антологија се звала jīng, што у преводу значи "Класична књига". Реч shī се првобитно односила на специфична поетска дела, али је временом почела да се односи на сваку врсту поезије па се данас може превести као: "поема", "песма", "ода".
Садржај[уреди | уреди извор]
Књига песама садржи хронолшки најстарије кинеске песме.[1] Већина песама је из периода Западног Џоуа (1046-771. пре нове ере). Песме су сакупљене из области Џунгјуен. Последњих пет "Хвалоспева Шангу" су ритуалне песме настале током владавине династије Шанг.[2][3] Сматра се да је последња песма у антологији песма "株林", настала у периоду Пролећа и Јесени.[4]
Садржај антологије се може поделити на два дела: кратке песме и хвалоспеви и химне.[5] Кратке песме су песме писане простијим језиком. Главни мотиви ових песама су љубав, чежња настала услед љубави која није узвраћена, војници који иду у рат, протести итд. Хвалоспеви и химне су дуже ритуалне песме, често у форми панегирика (јавни говор у нечију похвалу). Овде убрајамо и династичке химне које хвале осниваче династије Џоу. Осим њих, овде спадају и песме које су аристократе певале током церемонија или славља.[6][7]
"Дворске химне" садрже "Ниске дворске химне" и "Више дворске химне". Кроз ове песме су се аристократе молиле за бољу жетву, указивали су поштовање прецима и исказивали обожавање богова. Осим овога, јављају се и критике тадашње политичке ситуације.[8]
| Део | Број и значење | Датум (пре нове ере) |
|---|---|---|
| 小雅 Xiǎo yǎ | 74 "Ниже дворске химне" | од деветог до осмог века |
| 大雅 Dà yǎ | 31 "Више дворске химне" | од десетог до деветог века |
| 周頌 Zhōu sòng | 31 "Хвалоспев Џоу" | од једанаестог до десетог века |
| 魯頌 Lǔ sòng | 4 "Хвалоспев Луу" | седми век |
| 商頌 Shāng sòng | 5 "Хвалоспев Шангу" | седми век |
Стил[уреди | уреди извор]
Већина песама писана је у стиховима од четири метричке јединице, са цезуром између. Слогови се јављају у куплетима, понекад са паралелизмом. Дуже песме су углавном подељене у станце.[9] Већина "Хвалоспева" састоји се од једне станце, док овакво правило не важи за "Дворске химне". Оне варирају од врсте до врсте, па дужина и број станца зависи од песме коју обрађујемо. Краће песме углавном имају три строфе, које су четворосложне.[10][11]Иако се јављају куплети, стандардно је да се римију други и четврти стих.
Једна од карактеристика ове антологије јесте употреба понављања и варијације. Због овога долази до понављања неких речи и враза унутар сукцесивних строфа, а до варијације других. Понављање глагола је престало током владавине династије Танг, што омогућава да се јасно направи разлика између старог и новог стила писања поезије.
Песме се још разликују и по текстуалном квалитету. Пошто су се изводиле уз музичку пратњу, текст је написан да би ишао уз неки инструмент. Песме из збирке "Химне" и из збирке "Хвалоспеви" су најстарије песме ове антологије и биле су писане за старе и споре инструменте, као што су звона и ћинг (кин. 磬, пин. qìng).
Скоро све песме се римују. Риме име и унутар песме и на самом крају сваке песме. Неке песме се још увек римују и након превода на савремен кинески, али је већина риму изгубила. На пример:
| Кинески карактери | Мандарински изговор | Старокинески језик (Бакстер) |
|---|---|---|
| 采采芣苢、薄言采之。
采采芣苢、薄言有之。 |
Cǎi cǎi fú yǐ, báo yán cǎi zhī.
Cǎi cǎi fú yǐ, báo yán yǒu zhī. |
tshojX tshojX bju yiX, bak ngjon tshojX tsyi.
tshojX tshojX bju yiX, bak ngjon hjuwX tsyi. |
| 采采芣苢、薄言掇之。
采采芣苢、薄言捋之。 |
Cǎi cǎi fú yǐ, báo yán duó zhī.
Cǎi cǎi fú yǐ, báo yán luó zhī. |
tshojX tshojX bju yiX, bak ngjon twat tsyi.
tshojX tshojX bju yiX, bak ngjon lwat tsyi. |
| 采采芣苢、薄言袺之。
采采芣苢、薄言襭之。 |
Cǎi cǎi fú yǐ, báo yán jié zhī.
Cǎi cǎi fú yǐ, báo yán xié zhī. |
tshojX tshojX bju yiX, bak ngjon ket tsyi.
tshojX tshojX bju yiX, bak ngjon het tsyi. |
Друга и трећа строфа се још увек римују у савременом кинеском, али то није случај са првом строфом. Чен Ти[12]је први претпоставио да је до промене дошло због промене тонова. Његов закључак је навео научнике да прецизније анализирају риму из овог периода.
Утврђено је да у овим песмама има три језичка инструмента: јасна нарација (кин. 赋, пин. fù ), очевидно поређење (кин. 比, пин. bǐ ) и имплицирано поређење (кин. 兴, пин. xīng ).
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Liu, Wu-chi; Davis, A. R. (1963). „The Penguin Book of Chinese Verse”. Books Abroad. 37 (2): 220. ISSN 0006-7431. doi:10.2307/40117796.
- ^ Baxter, William Hubbard (1992). A handbook of old Chinese phonology. Berlin: Mouton de Gruyter. ISBN 3-11-012324-X. OCLC 25628474.
- ^ Allan, Sarah (1991). The shape of the turtle : myth, art, and cosmos in early China. Albany, NY: State University of New York Press. ISBN 0-585-08671-0. OCLC 42856159.
- ^ 이강범 (2011-12). „鄭玄≪毛詩鄭箋≫､≪詩譜≫之解釋方法與貢獻”. The Journal of Foreign Studies. null (18): 273—290. ISSN 2288-4599. doi:10.15755/jfs.2011..18.273. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ The Cambridge history of Chinese literature. Kang-i Sun Chang, Stephen Owen. Cambridge, UK. 2010. ISBN 978-0-521-11677-0. OCLC 410227423.
- ^ De Bary, Wm. Theodore (©1999-<c2000>). Sources of Chinese tradition. Irene Bloom, Wing-tsit Chan, Joseph Adler, Richard John Lufrano (2nd ed изд.). New York: Columbia University Press. ISBN 0-231-10938-5. OCLC 39217011. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ Chinese civilization : a sourcebook. Patricia Buckley Ebrey (Second edition, revised and expanded изд.). New York. 1993. ISBN 0-02-908752-X. OCLC 27226697.
- ^ Bai juan ben zhong guo quan shi= History of China. zhong wen Shi, xiao lin Hu, 史仲文., 胡晓林. Bei jing. 2011. ISBN 978-7-5068-2368-5. OCLC 1105074661.
- ^ Frankel, Hans H. (1976). The flowering plum and the palace lady : interpretations of Chinese poetry. New Haven: Yale University Press. ISBN 0-300-01889-4. OCLC 2188396.
- ^ The Columbia history of Chinese literature. Victor H. Mair (Pbk. ed изд.). New York: Columbia University Press. 2010. ISBN 978-0-231-52851-1. OCLC 794488650.
- ^ Nylan, Michael (2001). The five "confucian" classics. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-13033-1. OCLC 191928905.
- ^ Zhou, Wanyao; 周婉窈 (2015). A new illustrated history of Taiwan. Carole Plackitt, Tim Casey. Taipei, Taiwan. ISBN 978-957-638-784-5. OCLC 934736311.