Роберт Хјуз (1553. — 24.мај1632.) је био енглески математичар и географ. Похађао је Света Мери Хол на Оксфорду и дипломирао 1578. Хјуз се заинтересовао за географију и математику и студирао навигацију у школи коју је основао Волтер Роли. Током путовања у Њуфаундленд, направио је запажања због којих је посумњао у прихваћене објављене вредности за варијације компаса. Између 1586. и 1588. Хјуз је путовао са Томасом Кевендишем око света, обављајући астрономска посматрања и узимајући географске ширине места која су посетили. Почевши од августа 1591. Хјуз и Кевендиш су поново кренули на још један обилазак света. Током путовања, Хјуз је вршио астрономска посматрања у јужном Атлантику и наставио са запажањима варијације компаса на различитим географским ширинама и на екватору. Кевендиш је умро на путовању 1592, а Хјуз се вратио у Енглеску следеће године.
Године 1594, Хјуз је објавио своја открића у латинском делу Tractatus de globis et eorum usu које је написано да објасни употребу земаљских и небеских глобуса које је направио и објавио Емери Молинеј крајем 1592. или почетком 1593. и да подстакне енглеске морнаре да користе практичну астрономску навигацију. Хјузов рад је касније изашао у најмање 12 других издања на холандском, енглеском, француском и латинском.
Хјуз је наставио да има везе са Релијем 1590-их, а касније је постао слуга Томаса Греја, 15. барона Греја де Вилтона. Док је Греј био затворен у Лондонској кули због учешћа у завери збогом, Хјуз је остао са њим. Након Грејеве смрти 1614, Хјуз је присуствовао Хенрију Персију, 9. грофу од Нортамберленда, када је био затворен у Кули; један извор наводи да су Хјуз, Томас Хериот и Волтер Ворнер били стални пратиоци Нортамберленда и познати као његова „Три мага“, иако је то спорно. Хјуз је подучавао Нортамберлендовог сина Алџернона Персија (који је требао да постане 10. гроф од Нортамберленда) у Оксфорду, а касније (1622–1623) Алџерноновог млађег брата Хенрија. У каснијим годинама, Хјузје живео у Оксфорду, где је био члан Универзитета, и разговарао о математици и сродним предметима са пријатељима истомишљеника. Умро је 24. маја 1632. године у граду и сахрањен је у катедрали Христове цркве.
Роберт Хјуз је рођен 1553. у Литл Херефорду у Херефордширу, Енглеска. Године 1571, када је имао 18 година, уписао је колеџ Брасеносе на Универзитету у Оксфорду.[1][2] Енглески антиквар Ентони Вуд (1632–1695) написао је да је Хјуз, када је стигао на Оксфорд, био „само сиромашан учењак или слуга...он је неко време остао веома трезан и озбиљан слуга...време које је тамо одржавао сталним присуством, пренео се у салу Свете Марије“.[3] Хјуз је 12. јула 1578. дипломирао уметност (БА), показавши запажену вештину у грчком језику.[4] Касније је дао савете драматургу и песнику Џорџу Чепмену за његов енглески превод Хомера из 1616. године,[5] а Чепмен га је назвао својим „ученим и вредним пријатељем“.[6] Према Оксфордском речнику националне биографије, постоје непоткријепљени докази да је Хјуз након завршетка дипломе држан у Лондонској кули, иако се за то не наводи разлог, а затим је отишао у иностранство након што је пуштен. Могуће је да је путовао у континенталну Европу.[7]
Хјуз је био пријатељ географа Ричарда Хаклујта, који је тада био регент господар Христове Цркве. Током 1580-их, Хаклујт га је упознао са Волтером Ролијем и истраживачима и навигаторима које је Роли познавао. Поред тога, вероватно је да је Хјуз упознао астронома и математичара Томаса Хериота и Волтера Ворнера на предавањима Томаса Алена из математике. Четири човека су касније повезана са Хенријем Персијем, 9. грофом од Нортамберленда,[1][8] који је био познат као „Гроф чаробњака“ због свог интересовања за научне и алхемијске експерименте и своју библиотеку.[9]
Хјуз се заинтересовао за географију и математику - извор без датума указује да је оспорио прихваћене вредности варијација компаса након што је извршио запажања на обали Њуфаундленда. Или је отишао тамо на пецање, или се можда придружио путовању у Вирџинију 1585. које је организовао Рели и предвођен Ричардом Гренвилом, а које је прошло Њуфаундленд на повратку у Енглеску. Хјуз се можда у то време упознаје са морнаром Томасом Кевендишем, јер их је обојицу подучавао Хериот у Ролијевој школи навигације. У анонимном рукопису из 17. века стоји да је Хјуз опловио свет са Кевендишем између 1586. и 1588. „намерно да би узео праву географску ширину места“;[10] он је можда био "NH" који је написао кратак извештај о путовању који је Хаклујт објавио у свом делу из 1589. Главне навигације, путовања и открића енглеске нације. У години када се та књига појавила, Хјуз је био са Едвардом Рајтом у експедицији грофа од Камберленда на Азоре да би ухватио шпанске галије.[1]
У каснијим годинама, Хјуз је живео у Оксфорду где је разговарао о математици и сродним предметима са пријатељима истомишљеника.[1][11] Кормак наводи да је био сарадник на Универзитету.[12] Према условима тестамента Томаса Хериота, који је умро 2. јула 1621, Хјуз и Ворнер су добили одговорност да помогну Хериотовом извршиоцу Натанијелу Торпорлију да припреми Хериотове математичке радове за објављивање. Хјуз је такође био обавезан да помогне у цени Хариотових књига и друге имовине за продају Бодлејанској библиотеци.[1]
Хјуз, који се није оженио, умро је 24. маја 1632. у Каменој кући, Свети Алдатес (насупрот Плавог вепра у центру Оксфорда).[13] Ово је била кућа Џона Смита, сина кувара у Христовој цркви по имену Ј. Смит.[14] У свом тестаменту, Хјуз је оставио много малих завештања својим пријатељима, укључујући суму од 20 фунти својој „рођакињи“ Мери Холи (о којој се ништа не зна), и 20 племића свакој од њене три сестре. Сахрањен је у Саборној цркви Христове цркве, а у Христовој цркви постављен му је монументални месинг са следећим натписом:[1]
Depositum viri literatissimi, morum ac religionis integerrimi, Roberti Husia, ob eruditionem omnigenem [sic: omnigenam?], Theologicam tum Historicam, tum Scholasticam, Philologicam, Philosophiam, præsertim vero Mathematicam (cujus insigne monumentum in typis reliquit) Primum Thomæ Candishio conjunctissimi, cujus in consortio, explorabundis [sic: explorabundus?] velis ambivit orbem: deinde Domino Baroni Gray; cui solator accessit in arca Londinensi. Quo defuncto, ad studia henrici Comitis Northumbriensis ibidem vocatus est, cujus filio instruendo cum aliquot annorum operam in hac Ecclesia dedisset et Academiae confinium locum valetudinariae senectuti commodum censuisset; in ædibus Johannis Smith, corpore exhaustus, sed animo vividus, expiravit die Maii 24, anno reparatae salutis 1632, aetatis suæ 79.[15]
Hues, Robert (1594), Tractatus de globis et eorum usu: accommodatus iis qui Londini editi sunt anno 1593, sumptibus Gulielmi Sandersoni civis Londinensis, conscriptus à Roberto Hues [Treatise on Globes and their Use: Adapted to those which have been Published in London in the Year 1593, at the Expense of William Sanderson, a London Resident, Written by Robert Hues], London: In ædibus Thomæ Dawson [in the house of Thomas Dawson], OCLC55576175 Клименс Маркам се позива на следећа прештампања енглеске верзије Tractatus de globis et eorum usu на стр. xxxviii-xl из 1889. године, која је прештампана од стране Hakluyt Society:
друго штампање: Hues, Robert (1597), Tractaet Ofte Hendelinge van het gebruijck der Hemelscher ende Aertscher Globe. Gheaccommodeert naer die Bollen, die eerst ghesneden zijn in Enghelandt door Io. Hondium, Anno 1693 [sic: 1593] ende nu gants door den selven vernieut, met alle de nieuwe ontdeckinghen van Landen, tot den daghe van heden geschiet, ende daerenboven van voorgaende fauten verbetert. In't Latijn beschreven, door Robertum Hues, Mathematicum, nu in Nederduijtsch overgheset, ende met diveersche nieuwe verclaringhe ende figueren vermeerdert en verciert. Door I. Hondium [Treatise or Essays on the Use of the Celestial and Terrestrial Globes. Tailored for the Globes which were First Made in England by J. Hondius, in the Year 1693 [sic: 1593], and which have now been Completely Revised by Him, with All New Discoveries of Countries up to the Present Day, and furthermore with Previous Errors Corrected. Described in Latin by Robert Hues, Mathematician, and now Translated into Dutch, and Enhanced and Ornamented with Several New Explanations and Figures, by J. Hondius], Превод: Hondium, Iudocum, Amsterdam: Cornelis Claesz, OCLC42811612
треће штампање: Hues, Robert (1611), Tractatus de globis coelesti et terrestri ac eorum usu, conscriptus a Roberto Hues, denuo auctior & emendatior editus [Treatise on Globes Celestial and Terrestrial and their Use, written by Robert Hues, Second Enlarged and Corrected Edition], Amsterdam: Jodocus Hondius, OCLC187141964
четврто штампање: Hues, Robert (1613), Tractaut of te handebingen van het gebruych der hemelsike ende aertscher globe [Treatise or Essays on the Use of the Celestial and Terrestrial Globes], Amsterdam: [s.n.]
пето штампање: Hues, Robert (1613), Tractatvs de globis, coelesti et terrestri, ac eorvm vsu [Treatise on Globes, Celestial and Terrestrial, and their Use], Heidelberg: Typis [Printed by] Gotthardi Voegelini, OCLC46414822
шесто штампање: Hues, Robert (1617), Tractatvs de globis, coelesti et terrestri eorvmqve vsv. Primum conscriptus & editus a Roberto Hues. Anglo semelque atque iterum a Iudoco Hondio excusus, & nunc elegantibus iconibus & figuris locupletatus: ac de novo recognitus multisque observationibus oportunè illustratus as passim auctus opera ac studio Iohannis Isacii Pontani ... [Treatise on Globes, Celestial and Terrestrial, and their Use. First Written and Published by Robert Hues, Englishman, and in the First and Second Editions Drawn by Jodocus Hondius, and now Enlarged by Elegant Pictures and Drawings, and again Revised and Fittingly Illustrated by Many Observations, and throughout Enlarged by the Work and Effort of John Isaac Pontanus ...], Amsterdam: Excudebat [printed by] H[enricus] Hondius
седмо штампање: Hues, Robert (1618), Traicté des globes, et de leur usage, traduit du Latin de Robert Hues, et augmente de plusieurs nottes et operations du compas de proportion par D Henrion, mathematicien [A Treatise on Globes and their Use, Translated from the Latin version by Robert Hues, and Augmented with Several Notes and Operations of the Compass of Proportion by D Henrion, Mathematician], Превод: Henrion, Denis, Paris: Chez Abraham Pacard, ruë sainct Iacques, au sacrifice d'Abraham [At Abraham Pacard, St. Jacques Street, with the sacrifice of Abraham], OCLC37802904
Насловна страница првог енглеског издања Роберта Хјуза A Learned Treatise of Globes, both Cœlestiall and Terrestriall: With their Severall Uses (1638), репродукован у репринту Hakluyt Society-а из 1889.осмо штампање: Hues, Robert (1622), Tractaet ofte handelinge van het gebruyck der hemelscher ende aertscher globe [Treatise or Essays on the Use of the Celestial and Terrestrial Globes], Amsterdam: Michiel Colijn, boeck-vercooper, woonende op't water, in't Huys-boeck, by de Oude Brugghe [Michiel Colijn, bookseller, who lives at the water's edge, in Huys-boeck, near the old bridge], OCLC79659147
девето штампање: Hues, Robert (1627), Tractatvs de globis, coelesti et terrestri, ac eorvm vsv [Treatise on Globes, Celestial and Terrestrial, and their Use], Francofvrti ad Moenvm [Frankfurt am Main, Germany]: Typis & sumptibus VVechelianorum, apud Danielem & Dauidem Aubrios & Clementem Schleichium [Printed and paid for by the Wechelians, by Daniel and David Aubrios and Clement Schleich], OCLC23625532
десето штампање: Hues, Robert (1638), A Learned Treatise of Globes, both Cœlestiall and Terrestriall: With their Severall Uses. Written first in Latine, by Mr Robert Hues: And by him so Published. Afterward Illustrated with Notes, by Io. Isa. Pontanus. And now Lastly made English, for the Benefit of the Unlearned by John Chilmead MrA of Christ-Church in Oxon, London: Printed by the assigne of T[homas] P[urfoot] for P[hilemon] Stephens and C[hristopher] Meredith, and are to be sold at their shop at the Golden Lion in Pauls-Church-yard, OCLC165905181
дванаесто штампање: Hues, Robert; John Isaac Pontanus (1659), A Learned Treatise of Globes, both Cœlestiall and Terrestriall with their Several Uses .., London: Printed by J.S. for Andrew Kemb, and are to be sold at his shop ..., OCLC11947725
тринаесто штампање: Hues, Robert (1663), Tractatus de globis coelesti et terrestri eorumque usu ac de novo recognitus multisq[ue] observationibus opportunè illustratus ac passim auctus, opera et studio Johannis Isacii Pontani ...; adjicitur Breviarium totius orbis terrarum Petri Bertii ... [Treatise on Globes Celestial and Terrestrial and their Use, Collected Anew and Suitably Illustrated with Many Observations and Enlarged Throughout, by the Effort and Devotion of John Isaac Pontanus ... A Brief Account of the Whole Globe is Added by Peter Bertius ...], Oxford: Excudebat [printed by] W.H., impensis [at the expense of] Ed. Forrest, OCLC13197923
^Anthony à Wood; Philip Bliss (1967), Athenae Oxonienses, an Exact History of All the Writers and Bishops who have had their Education in the University of Oxford; to which are Added the Fasti; or, Annals of the said University, 2 (New изд.), New York, N.Y.: Johnson Reprint Corp., стр. 534, OCLC430234. At Oxford, a servitor was an undergraduate student who worked as a servant for fellows of the University in exchange for free accommodation and some meals, and exemption from paying fees for lectures.
^University of Oxford (1968) [1891], Joseph Foster, ур., Alumni Oxonienses: The Members of the University of Oxford, 1500–1714 ... Being the Matriculation Register of the University, Alphabetically Arranged, Revised and Annotated, Nendeln, Liechtenstein: Kraus Reprint, OCLC5574505, vols. 1–2. Hues is listed under the name "Hughes".
^Homer; George Chapman (c. 1616), The Whole Works of Homer; Prince of Poetts, in his Iliads, and Odysses. Translated according to the Greeke, by Geo. Chapman, London: [By Richard Field and William Jaggard] for Nathaniel Butter, OCLC216610936
^Thomas Warton (1871), The History of English Poetry, from the Close of the Eleventh to the Commencement of the Eighteenth Century, 3, London: Reeves and Turner, стр. 442, OCLC8048047: see Markham, "Introduction", Tratatus de globis, p. xxxv. According to another source, Chapman called Hues "another right learned, honest, and entirely loved friend of mine": see Henry Stevens (1900), Thomas Hariot, the Mathematician, the Philosopher and the Scholar, London: [Privately printed at the Chiswick Press] (reproduced on Freeonlinebooks.org), OCLC82784574, Приступљено 19. 4. 2012CS1 одржавање: Формат датума (веза). See also Jessica Wolfe (2004), „Homer in a nutshell: George Chapman and the mechanics of perspicuity [ch. 5]”, Humanism, Machinery, and Renaissance Literature, Cambridge: Cambridge University Press, стр. 161—202, ISBN978-0-521-83187-1
^Markham, "Introduction", Tractatus de globis, p. xxxv.
^According to Kargon, "[i]t was probably through Percy (although the reverse is possible)" that Harriot came to know Hues: Robert Hugh Kargon (1966), „Thomas Hariot and the Atomic View of Nature”, Atomism in England from Hariot to Newton, Oxford: Clarendon Press, стр. 18—30 at 19, OCLC531838
^In Historia et antiquitates universitatis Oxoniensis (History and Antiquities of the University of Oxford, 1674), vol. 2, p. 361, notice of Hues' death was given under St. Mary Hall as follows: "Oxonii in parochiâ Sancti Aldati, inque Domicilio speciatim lapides [sic: lapideo?], e regione insignis Afri [sic: Apri?] cærulei, fatis concessit, et in ecclesiâ Ædis Christi Cathedrali humatus fuit an: dom: CIƆDXXXII [sic: CIƆDCXXXII]" (He yielded to the Fates at Oxford, in the parish of St. Aldate, specifically in the Stone House, in the neighbourhood of the Blue Boar sign, and was buried in the church of Christ Church Cathedral in the year of our Lord 1532 [sic: 1632]). Historia et antiquitates universitatis Oxoniensis duobus voluminibus comprehensæ [History and Antiquities of the University of Oxford Taken together in Two Volumes], Oxford: E Theatro Sheldoniano [ Sheldonian Theatre, University of Oxford ], 1674, OCLC13439733, was a Latin translation by Richard Peers and Richard Reeve under the direction of Dr. John Fell of an English manuscript by Anthony à Wood which the University purchased in 1670. The manuscript itself was later published as Anthony à Wood; John Gutch (1786—1790), The History & Antiquities of the Colleges and Halls in the University of Oxford ... Now First Published in English, from the Original Manuscript in the Bodleian Library ... with a Continuation to the Present Time, by the Editor, John Gutch. (Appendix to the History and Antiquities of the Colleges and Halls in the University of Oxford ... containing Fasti Oxonienses, or a Commentary on the Supreme Magistrates of the University: by Anthony à Wood, M.A. Now First Published in English ... with a Continuation to the Present Time, also Additions and Corrections ... and Indexes to the Whole, by the Editor, John Gutch.), Oxford: Clarendon Press, OCLC84810015. See Markham, "Introduction", Tractatus de globis, p. xxxvii, n. 1.
^Markham, "Introduction", Tractatus de globis, p. xxxvi.
^Historia et antiquitates universitatis Oxoniensis, vol. 2, p. 534. The brass is also referred to at p. 288: "In laminâ œneâ, eidem pariati [sic: parieti?] impactâ talem cernis inscriptionem" (On the copper plate, driven to the same wall, one sees such an inscription). See Markham, "Introduction", Tractatus de globis, p. xxxvii, n. 1.
