Корисник:Mi20301/песак
Бројни експерименти који се изводе на људима тестираним субјектима у Сједињеним Државама сматрају се неетичким, јер се изводе без знања или сагласности испитаника. Примери укључују намерно заразу људи смртоносним или исцрпљујућим болестима, излагање људи биолошком и хемијском оружју, експерименте са људским зрачењем, убризгавање токсичних и радиоактивних хемикалија у људски организам, хируршке експерименте, експерименте испитивања/мучења, тестове који укључују супстанце које мењају ум и још много других. Овакви тестови су вршени кроз америчку историју, али неки од њих су и у току. Одређени број ових тестова се ради(о) над децом, ментално хендикепираним особама, инвалидима и болеснима и то често под маском "медицинског лечења". У многим студијама су испитаници били сиромашни, расна мањина или затвореници. Да би се овакве ствари смањиле или у потпуности искорениле, многе интересне групе и институције радиле су на креирању политике и надзора како би се осигурало да будућа истраживања људских субјеката у Сједињеним Државама буду етичка и легална. Иако су многи овакви експерименти кршили амерички закон, неки су били спонзорисани од стране владиних агенција или њихових одметнутих елемената, укључујући Центре за контролу болести, војску Сједињених Држава и Централну обавештајну агенцију, или су их спонзорисале приватне корпорације које су биле укључене у војне активности. Програми истраживања људи су обично били веома тајновити и извођени су без знања или одобрења Конгреса, а у многим случајевима информације о њима су објављиване тек много година након што су студије спроведене.
У периоду током Другог светског рата, Форт Дитрих у Мериленду је био седиште америчких експеримената биолошког ратовања. Операција Бели мантил је укључивала убризгавање инфективних агенаса у војне снаге да би се посматрао њихов ефекат на људе.
Током 1950-их и 1960-их, Честер М. Саутам је убризгавао ћелије рака ХеЛа у здраве особе, пацијенте са раком и затворенике у затвору у Охају. Овај експеримент је изазвао многе биоетичке проблеме који укључују информисани пристанак, незлонамерност и доброчинство. Неки од Саутамових субјеката, наиме они који су већ имали рак, нису били свесни да су им убризгане малигне ћелије. Поред тога, код једног од ових пацијената, ћелије су метастазирале у њене лимфне чворове.
Године 1962. Конгрес Сједињених Држава усвојио је Кефаувер-Харисов амандман о дрогама. Овај амандман је унео измене у Федерални закон о лековима у храни и потрошачима тако што је од фармацеутских компанија захтевало да докажу безбедност и ефикасност својих производа. Сходно томе, од лекова се захтевало да имају одобрење Управе за храну и лекове (ФДА) пре него што се пласирају на тржиште потрошачима. Поред тога, информисани пристанак постао је услов за учешће и постављена су правила. На ову регулативу утицали су резултати употребе талидомида из 1950. у западној Европи за труднице. Преписан им је седатив талидомид, који се нетачно пласирао као лек за јутарњу мучнину. Жене су родиле више од 12.000 беба рођених са деформитетима због ефеката лека у материци.
У експерименту са сифилисом у Таскигију од 1932. до 1972. године, Служба за јавно здравље Сједињених Држава склопила је уговор са Институтом Тускегее за дугорочну студију сифилиса. Током студије, проучавано је више од 600 афроамеричких мушкараца којима није речено да имају сифилис. У настојању да боље разумеју болест, истраживачи су мушкарцима ускратили приступ познатом третману антибиотика пеницилина. Снимили су запажања о ефектима болести током времена. Под утиском да се лече од „лоше крви“, учесници су добили бесплатну здравствену заштиту од стране владе. Пошто је испитаницима дат неефикасан третман, две трећине групе је умрло до краја 40-годишњег експеримента. Ово се сматра за „најзлогласнију студију биомедицинског истраживања у историји САД-а“.
Пројекат МКУлтра — који се понекад назива и „ЦИА-ин програм контроле ума“ — био је кодни назив дат илегалном програму експеримената на људима, који је осмислила и предузела Централна обавештајна агенција Сједињених Држава (ЦИА). Експерименти на људима имали су за циљ да идентификују и развију лекове и поступке који ће се користити у испитивањима и мучењу, како би се ослабио појединац да изнуди признање путем контроле ума. Организован преко Одељења за научну обавештајну службу ЦИА-е, пројекат је координирао са Одељењем за специјалне операције хемијског корпуса америчке војске. Програм је почео раних 1950-их, званично је санкционисан 1953. године, смањен је у обиму 1964. године, даље скраћен 1967. и званично заустављен 1973. Програм је укључивао многе илегалне активности; посебно је користио несвесне грађане САД и Канаде као своје испитанике, што је довело до контроверзи у погледу његовог легитимитета. МКУлтра је користио бројне методологије да манипулише менталним стањима људи и мења функције мозга, укључујући прикривено давање дрога (посебно ЛСД) и других хемикалија, хипнозу, сензорну депривацију, изолацију, вербално и сексуално злостављање, као и разне облике тортуре.