Пређи на садржај

Корисник:Mitros03/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Кеита Балде Диао
Лични подаци
Пуно име Кеита Балде Диао
Датум рођења (1995-03-08)8. март 1995. (29 год.)
Место рођења Арбусијас, Шпанија
Висина 1,78 m
Позиција нападач, везни играч
Клупске информације
Тренутни клуб
 Еспањол
(на позајмици из Спартак Москва)
Број 9
Јуниорска каријера
2000–2005
2005–2011
2010–2012
2012–2013		 Дам
Барселона
→ Корнеља (позајмица)
Лацио
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2013–2017
2017–2021
2018–2019
2020–2021
2021–2022
2022—
2023—
 Лацио
Монако
→ Интер Милан (позајмица)
→ Сампдорија (позајмица)
Каљари
Спартак Москва
→ Еспањол (позајмица)
 110
44
24
25
26
14
9
 (26)
(12)
(5)
(7)
(3)
(3)
(0)
Репрезентативна каријера
2015–2016
2015
2016–2022
Каталонија
Сенегал У20
Сенегал
2
7
40
 (0)
(0)
(6)
Награде
Фудбал
Представљајући  Сенегал
Светско првенство у фудбалу до 20 година
Треће место 2015 Нови Зеланд
Афрички куп нација
Победник 2021 Камерун
Другопласирани 2019 Египат

Кеита Балде Диао (рођен 8. март 1995) је професионални фудбалер који игра на позицији нападача за шпански клуб Еспањол, на позамици из руског клуба Спартак Москва. Рођен у Шпанији, наступа за национални тим Сенегала.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Рана каријера[уреди | уреди извор]

Рођен у Арбусијасу, Ђирона, Каталонија, пореклом из Сенегала, Кеита је прошао омладинску школу ФК Барселона. 2010. године, Кеита је отпутовао са младим тимом Барселоне у Катар на турнир, где се неслано нашалио на рачун свог саиграча стављајући му коцку леда у кревет, као казну Барселона је послала 15-годишњег Кеиту на позајмицу у своју филијалу УЕ Корнеља, упркос његовој репутацији као будућег играча првог тима. Позајмица је значила да Корнеља има права на део Кеитиних играчких права. Након сезоне у којој је постигао 47 голова за омладниски тим Корнеља, Кеита је одбио да се врати у Барселону, привлачећи интересовање Реал Мадрида и Манчестер Јунајтеда.[1]

Лацио[уреди | уреди извор]

Током лета 2011. године, Кеита је потписао за клуб из Серије А, Лацио, за трансфер од 300.000 евра, од чега је 10% отишло у УЕ Корнеља.[2] Кеита није могао да игра званичне утакмице за омладински тим Лација годину дана, јер је морао да добије шпанско држављанство и пасош ЕУ, који је био потребан како би га италијански клуб регистровао. Међутим, импресионирао је играјући на омладинском турниру, где је постигао шест голова у само четири утакмице.[2]

Кеита је затим провео сезону 2012–13 играјући за омладински тим Лација у омладинској лиги и тренирајући са првим тимом. Селектован је од стране тренера Владимира Петковића да седи на клупи за неке утакмице у другом делу сезоне, али није дебитовао за први тим.

Промовисан у први тим за наредну сезону, Кеита је дебитовао у лиги у победи од 3–0 код куће против Кјева на стадиону Олимпико 15. септембра 2013. године, ушавши као касна измена уместо Луиса Педра Каванде.[3] Пет дана касније, Кеита је дебитовао у групној фази Лиге Европе против Легије из Варшаве, започевши утакмицу и асистирајући за једини гол на мечу који је постигао Хернанес.[4] 10. новембра 2013. године, постигао је свој први гол за сениорски тим у ремију 1–1 против Парме.[5]

18. августа 2015. године, Кеита је ушао са клупе и постигао једини гол на утакмици у којој је Лазио победио Бајер Леверкузен са 1–0 у првој утакмици плеј-офа за Лигу шампиона на стадиону Олимпико.[6]

Кеита је учврстио позицију у стартној постави у сезони 2016–17, [7]постигавши свој први гол у сезони у утакмици 6. кола Серије А против Емполија код куће.[8] 6. марта наредне године, Кеита је одиграо своју 100. утакмицу у Серији А у победи од 2–0 против Болоње.[9] Касније, 23. априла, Кеита је постигао свој први хет-трик, доприносећи Лацијевој победи од 6–2 против Палерма, чиме је повећао свој укупан број голова на 11, први пут достигавши двоцифрени број голова у каријери.[10] Постигао је хет-трик за пет минута, што га чини најбржим хет-триком постигнутим у Серији А од сезоне 1974–75.[11] Недељу дана касније, у дербију главног града против Роме у утакмици 34. кола, Кеита је постигао два гола, Лазио је победио са 3–1, што је била прва победа у лиги против Роме од новембра 2012. године.[12] Такође је постао први играч Лација који је постигао два гола у дербију од Роберта Манћинија у сезони 1998–99.[13]

Монако[уреди | уреди извор]

Кеита се придружио Монаку 29. августа 2017. године, уз петогодишњи уговор за 30 милиона евра трансфер накнаде. Додељен му је број 14, који је остао слободан након што је Тимуе Бакајоко прешао у Челси раније тог лета.[14][15][16] Кеита је постигао први гол 21. октобра 2017. године, у победи од 2–0 против Кана у Лиги 1 код куће, што је био његов први такмичарски гол за Монако након што је одиграо седам утакмица у свим такмичењима за клуб.[17]

Позајмица у Интер Милано[уреди | уреди извор]

Кеита је потписао за Интер Милано 13. августа 2018. године, на позајмицу од 6 милиона евра, са опцијом откупа од 30 милиона евра на крају сезоне.[18][19][20] Дебитовао је у Серији А за клуб у првом колу сезоне 2018–19, у поразу од Сасуола.[21] Постигао је своје прве голове за Нероазуре 24. новембра, два гола у победи од 3–0 против Фросинонеа. [22]Иако није често играо, поново је постигао гол 3. децембра у гостујућој утакмици против Роме, која се завршила 2–2.[23] Постигао је победнички гол за 1–0 29. децембра, против Емполија у 72. минуту на асистенцију Шиме Врсаљка.[24] Током друге половине сезоне постигао је још један гол, такође против Емполија, 26. маја 2019. године, у победи Интер Милана од 2–1.[25] На крају сезоне, Балде се вратио у Монако јер Интер није активирао клаузулу за откуп.[26]

Позајмица у Сампдорију[уреди | уреди извор]

Кеита се придружио Сампдорији на позајмицу од 29. септембра 2020. године до 30. јуна 2021.[27] Након што је био ван терена скоро два месеца због повреде 23. децембра постигао је свој први гол за Сампдорију у свом четвртом наступу, у поразу код куће од Сасуола резултатом 2–3, у утакмици у којој је такође добио црвени картон.[28]

Каљари[уреди | уреди извор]

Кеита се придружио Каљарију 31. августа 2021. где је играо једну сезону.[29]

Спартак Москва[уреди | уреди извор]

Кеита је потписао трогодишњи уговор са клубом руске премијер лиге Спартак Москва 26. августа 2022. године . Дебитовао је 4. септембра у поразу 1-2 против Зенита из Санкт Петербурга.[30]

17. септембра 2022. године, објављено је да је италијанска антидопинг организација закључила истрагу о Балдеовим радњама из периода када је играо за Каљари и забранила му играње до 5. децембра 2022. због кршења процедура тестирања, иако нису пронађене забрањене супстанце. Спартак је објавио да ће поштовати одлуку донету у Италији.[31]

Балде је постигао свој први гол за Спартак 4. априла 2023. године, у поразу од 1-2 против Урала из Јекатеринбурга.

Позајмица у Еспањол[уреди | уреди извор]

Кеита је прешао у Еспањол у његову родну земљу на позајмицу у сезони.[32]

Интернационална каријера[уреди | уреди извор]

Кеита је рођен у Шпанији од родитеља из Сенегала. Иако је био у могућности да игра за Шпанију, одлучио је да игра за земљу својих родитеља, Сенегал, и позван је од стране њиховог селектора, Алиоу Сисеа, за утакмицу против Нигера у оквиру квалификација за афрички куп нација 2017. године.[33] Дебитовао је за Сенегал 26. марта 2016. године, у победи од 2:0 против Нигера као касна замена.[34] Такође је играо пријатељску утакмицу за репрезентацију Каталоније у децембру 2015. године против Баскије.[35]

У мају 2018. године, Кеита је био именован међу 23 играча за тим Сенегала за Светско првенство 2018. године у Русији.[36]

Био је део тима Сенегала за афрички куп нација 2021. Лавови из Теранге су први пут у својој историји освојили турнир.[37][38]

Лични живот[уреди | уреди извор]

Његов млађи брат Ибоурахима Балде је такође фудбалер.[39]

Као дете, Кеита је навијао за Интер Милано и велики идол из детињства му је био Самјуел Ето.[40]

Након што је Сенегал освојио афрички куп нација 2021. године, председник Сенегала, Маки Сал именовао га је за великог официра националног реда лава.[41]

Статистика[уреди | уреди извор]

Клуб[уреди | уреди извор]

До меча одиграног 23. јула 2023.

Наступи и голови по клубу, сезони и такмичењу
Клуб Сезона Лига Национални куп Лига куп Европа Остало Укупно
Лига Утакмице Голови Утакмице Голови Утакмице Голови Утакмице Голови Утакмице Голови Утакмице Голови
Лацио 2013–14 Серија А 25 5 2 0 — 8 1 — 35 6
2014–15 Серија А 23 1 6 3 — — — 29 4
2015–16 Серија А 31 4 1 0 — 6 1 1 0 39 5
2016–17 Серија А 31 16 3 0 — — — 34 16
Укупно 110 26 12 3 — 14 2 1 0 137 31
Монако 2017–18 Лига 1 23 8 2 0 2 0 6 0 — 33 8
2019–20 Лига 1 21 4 3 4 2 0 0 0 — 26 8
Укупно 44 12 5 4 4 0 6 0 0 0 59 16
Интер Милано (позајмица) 2018–19 Серија А 24 5 0 0 — 5 0 — 29 5
Сампдорија (позајмица) 2020–21 Серија А 25 7 1 0 — — — 26 7
Каљари 2021–22 Серија А 26 3 0 0 — — — 26 3
Спартак Москва 2022–23 Руска Премијер Лига 12 3 4 1 — — — 16 4
2023–24 Руска Премијер Лига 1 0 0 0 — — — 1 0
Укупно 13 3 4 1 — 0 0 0 0 17 4
Укупно у каријери 245 56 22 8 4 0 25 2 1 0 297 68

Национални тим[уреди | уреди извор]

До меча одиграног 7. јун 2022.

Наступи и голови у националном тиму по години
Национални тим Година Утакмице Голови
Сенегал 2016 6 2
2017 10 1
2018 7 1
2019 7 1
2020 0 0
2021 6 1
2022 4 0
Укупно 40 6

Листа постигнутих голова за национални тим

бр. Датум Место Ривал Исход Резултат Такмичење
1. 3 септембар 2016 Стадион Леополд Седар Сенгор, Дакар, Сенегал  Намибија 1–0 2–0 Квалификације за афрички куп нација 2017.
2. 8 октобар 2016 Стадион Леополд Седар Сенгор, Дакар, Сенегал  Зеленортска Острва 1–0 2–0 Квалификације за светско првенство 2018.
3. 11 јануар 2017 Градски стадион у Кинтелеу, Бразавил, Република Конго  Конго 1–0 2–0 Пријатељска
4. 9 септембар 2018 Градски стадион Махамасина, Антананариво, Мадагаскар  Мадагаскар 2–1 2–2 Квалификације за афрички куп нација 2019.
5. 23 јун 2019 Стадион 30. јун, Каиро, Египат  Танзанија 1–0 2–0 Афрички куп нација 2019.
6. 9 октобар 2021 Стадион Лат-Диор, Тијес, Сенегал  Намибија 4–1 4–1 Квалификације за светско првенство 2022.

Признања[уреди | уреди извор]

Сенегал

  • Афрички куп нација: 2021;[42] другопласирани 2019[43]

Индивидуална признања

  • Серија А гол месеца: новембар 2021[44]

Почасти

  • Велики официр националног реда лава: 2022[41]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Finalmente Keita La Lazio scopre il baby fenomeno (Gazzetta dello Sport - ed. romana) | Lazio.net News”. web.archive.org. 2014-10-15. Приступљено 2024-05-19. 
  2. ^ а б CalcioNews24, Redazione (2013-01-03). „Esclusiva – Keita, la nuova promessa della Lazio. L?agente: ?C?era l?offerta del Real Madrid, ma??”. Calcio News 24 (на језику: италијански). Приступљено 2024-05-19. 
  3. ^ „Lazio vs. Chievo - 15 September 2013 - Soccerway”. int.soccerway.com. Приступљено 2024-05-19. 
  4. ^ UEFA.com (2013-09-19). „Hernanes pushes Lazio past Legia | UEFA Europa League”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  5. ^ „Parma-Lazio 1-1, non basta Keita show e gol: pareggia Lucarelli”. La Gazzetta dello Sport - Tutto il rosa della vita (на језику: италијански). 2013-11-10. Приступљено 2024-05-19. 
  6. ^ „Champions League play-offs: Keita Balde gives Lazio edge”. Sky Sports (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  7. ^ „‘Keita has earned right to start’ - Football Italia”. football-italia.net (на језику: енглески). 2016-09-30. Приступљено 2024-05-20. 
  8. ^ „Lazio vs. Empoli - 25 September 2016 - Soccerway”. int.soccerway.com. Приступљено 2024-05-20. 
  9. ^ „Serie A (Sky Sports)”. Sky Sports (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  10. ^ hat-trick, Lazio recorded a 6-2 win over Palermo courtesy of an early double from Ciro Immobile and a Balde Keita. „Lazio 6 Palermo 2: Keita nets five-minute hat-trick”. beIN SPORTS (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  11. ^ „Keita Balde scores Serie A's fastest ever hat-trick | Goal.com”. www.goal.com (на језику: енглески). 2017-04-23. Приступљено 2024-05-20. 
  12. ^ [httpss://www.independent.com.mt/articles/2017-04-30/football/Lazio-win-Rome-derby-3-1-ahead-of-Inter-clash-with-Napoli-6736173695 „Updated: Lazio beat Roma 3-1 in derby as Napoli close gap to one point - The Malta Independent”]. www.independent.com.mt. Приступљено 2024-05-20. 
  13. ^ „Keita Balde scores Serie A's fastest ever hat-trick | Goal.com”. www.goal.com (на језику: енглески). 2017-04-23. Приступљено 2024-05-20. 
  14. ^ „Keita Baldé pour 5 saisons | News | AS Monaco FC”. web.archive.org. 2017-08-30. Приступљено 2024-05-20. 
  15. ^ „Football: Balde off mark for Monaco, Ranieri's Nantes fly high - Channel NewsAsia”. web.archive.org. 2017-10-23. Приступљено 2024-05-20. 
  16. ^ „Tiemoue Bakayoko seals £40m Chelsea transfer from Monaco”. Sky Sports (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  17. ^ „Keita Balde scores first Monaco goal in Caen win | Goal.com”. www.goal.com (на језику: енглески). 2017-10-21. Приступљено 2024-05-20. 
  18. ^ „Inter Milan news non-stop in English from SempreInter.com updated 24/7”. SempreInter.com (на језику: енглески). 2017-08-25. Приступљено 2024-05-20. 
  19. ^ „Official: Keita signs for Inter Milan; the details|English News | Calciomercato.com”. www.calciomercato.com. Приступљено 2024-05-20. 
  20. ^ „Keita: I’ve always dreamt of playing for Inter”. Forza Italian Football (на језику: енглески). 2018-08-13. Приступљено 2024-05-20. 
  21. ^ „Inter, falsa partenza il gruppo Spalletti torna in confusione - la Repubblica.it”. Archivio - la Repubblica.it (на језику: италијански). 2018-08-20. Приступљено 2024-05-20. 
  22. ^ „Inter, senza Icardi si può con Keita e Lautaro Spalletti esulta lo stesso - la Repubblica.it”. Archivio - la Repubblica.it (на језику: италијански). 2018-11-25. Приступљено 2024-05-20. 
  23. ^ „Keita Balde on target in Inter Milan's draw vs. Roma | Goal.com”. www.goal.com (на језику: енглески). 2018-12-02. Приступљено 2024-05-20. 
  24. ^ „Inter Milan 1-0 Empoli (29 Dec, 2018) Final Score - ESPN (UK)”. ESPN (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  25. ^ „Keita Balde scores, sees red as Inter Milan secure Champions League berth | Goal.com US”. www.goal.com (на језику: енглески). 2019-05-27. Приступљено 2024-05-20. 
  26. ^ „Inter will send Keita Balde back to Monaco”. www.besoccer.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  27. ^ „UFFICIALE: Sampdoria, ecco Keita Balde dal Monaco”. www.tuttomercatoweb.com (на језику: италијански). Приступљено 2024-05-20. 
  28. ^ „Sampdoria-Sassuolo 2-3, le pagelle: Keita segna e viene cacciato. Traoré migliore in campo - TUTTOmercatoWEB.com”. web.archive.org. 2021-01-02. Приступљено 2024-05-20. 
  29. ^ „Cagliari sign Keita Balde from Monaco - Football Italia”. football-italia.net (на језику: енглески). 2021-08-31. Приступљено 2024-05-20. 
  30. ^ „Кейта Бальде — новый игрок "Спартака"!” (на језику: руски). Cagliari. 26. 8. 2022. Приступљено 26. 8. 2022. 
  31. ^ „О дисквалификации Кейта Бальде” (на језику: руски). FC Spartak Moscow. 17. 9. 2022. 
  32. ^ „Keita Baldé, nou jugador de l'Espanyol” [Keita Baldé, new player of Espanyol] (на језику: каталонски). RCD Espanyol. 1. 9. 2023. Приступљено 1. 9. 2023. 
  33. ^ „Sénégal-Niger : Aliou Cissé publie une liste de 26 joueurs.”. Dakar Actu. Приступљено 4. 3. 2016. 
  34. ^ „Senegal vs. Niger - 26 March 2016 - Soccerway”. int.soccerway.com. Приступљено 2024-05-20. 
  35. ^ „Keita Balde, un debutant amb la selecció catalana”. Ccma.cat. 25. 12. 2015. Приступљено 7. 7. 2017. 
  36. ^ Crawford, Stephen (4. 6. 2018). „Revealed: Every World Cup 2018 squad - Final 23-man lists”. Goal. Приступљено 16. 7. 2019. 
  37. ^ „Afcon 2023: How Senegal came to dominate African football”. BBC Sport (на језику: енглески). 2024-01-15. Приступљено 2024-05-20. 
  38. ^ „Senegal 0-0 Egypt”. BBC Sport. 7. 2. 2022. Приступљено 28. 3. 2023. 
  39. ^ „Ibrahima Baldé, petit-frère de Baldé Diao Keïta, finalement appelé en sélection” (на језику: француски). SeneNews. 17. 3. 2017. 
  40. ^ „Keita: 'I have always been an Inter fan. Eto'o was my idol'”. Calcio Mercato. 31. 3. 2019. Приступљено 31. 3. 2019. 
  41. ^ а б „Cash prizes, real estate, and highest honours as Senegal celebrates Nations Cup heroes”. Reuters. 8. 2. 2022. Приступљено 28. 3. 2023. 
  42. ^ „"Winning AFCON opened the doors for Senegalese football success": Sadio Mane”. sportsbrief.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  43. ^ Rose, Gary (19. 7. 2019). „Senegal 0–1 Algeria”. BBC Sport. Приступљено 19. 7. 2019. 
  44. ^ „Goal Of The Month November 2021 | Presented By crypto.com | Serie A 2021/22”. YouTube. 8. 12. 2021. Приступљено 8. 12. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Mitros03/песак&oldid=27798208”