Пређи на садржај

Корисник:Mmilky27/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Мари Тарп[уреди | уреди извор]

Marie Tharp
Мари Тарп 1968. године
Marie Tharp in 1968
Рођена 30. јул, 1920. године


Ипсиланти, Мичиген, Сједињене Америчке Државе

Преминула 23. август, 2006 (у 86. години)


Најак, Њујорк, Сједињене Америчке Државе

Алма матер Универзитет Охајо

Универзитет Мичиген

Универзитет Тулса

Позната по Батиметрији океанског дна
Научна каријера
Домен геологија, океанографија
Институт Ламонт-Дорети обзерваторија за планету Земљу на Колумбија универзитету

Мари Тарп (30. јул 1920 - 23. август 2006) - амерички геолог и картограф океанског дна. 1950. године заједно са Брус Хејзеном радила је на стварању прве мапе дна Атланског океана[1][2]. Њен рад открио је детаљни подводни рељеф, а откриће Средњоатланског гребена довело је до фундаменталне промене у Геонаукама и прихватању Теорије тектонике плоча.[3]

Детињство и школовање[уреди | уреди извор]

Глобус са батиметријом океанског дна који су израдили Мари Тарп и Брус Хејзен

Мари Тарп је рођена 30. јула 1920. године у граду Ипсиланти у Држави Мичиген, као јединица мајке Берте Луиз Тарп, наставнице немачког и латинског језика, и оца, Вилијама Едгар Тарпа, геодете при Министарству пољопривреде Сједињених Америчких Држава.[4] Често је пратила оца по терену, те је тако рано научила основе картирања. Упркос томе, она није показивала интересовање да настави да се бави теренским радом, јер је у то време то био посао превенствено резервисан за мушкарце.

Због природе посла њеног оца, породица се непрестано селила, све до његовог пензионисања 1931. године. У том тренутку, Мари је већ променила 17[5] школа широм Алабаме, Ајове, Мичигена и Индијане, тако да је имала потешкоће у заснивању пријатељстава. Њена мајка, која је преминула када је Мари имала 15 година, јој је била најближи пријатељ. Школска година у Флоренс (Алабама) је имала посебан утицај на њу. Похађала је наставу из предмета Тренутна научна достигнућа, током које је стекла знање о савременим научницима и њиховим истраживачким пројектима. Такође, викендима би учествовала у теренској настави не би ли проучавала дрвеће и стене.

Након пензионисања њеног оца, Мари Тарп се преселила на фарму Белфотен (Охајо), где је завршила средњу школу. Период између средње школе и факултета провела је на породичној фарми. 1939. године уписала се на Универзитет Охајо, где је мењала свој примарне предмете сваког семестра. Охајо Универзитет је завршила 1943. године са Дипломом енглеског језика и музике и четири изборна предмета.

Након напада на Перл Харбoр који је извео Јапан, велики број младића био је приморан да напусти школовање и прикључи се војсци. За време Другог светског рата, многе жене су биле ангажоване као инжињери у нафтној индустрији, професија која је раније била претежно резервисана за мушкарце. Тако су за време рата упражњена места геолога нуђена женама, иако је мање од 4% докторских диплома у геонаукама било додељено женама.[6] Како је похађала часове геологије у Охају и на Универзитету Мичиген у оквиру Ен Арбор програмa нафтне геологије, где је завршила мастер студије 1944.

Прелиминарна мапа коју су израдили Тарп и Хејзен која приказује рани развој познавања океанског дна (1957).

Након дипломирања, Тарп је почела да ради као геолог приправник у Станолинд нафтној компанији у Тулси (Оклахома), али је сазнала да у оквиру компаније њој као жени није било дозвољено да учествује у теренском раду. У оквиру компаније њој је било дозвољено да разврстава карте и податке за колеге које су ишле на терен. Док је још увек радила у нафтној компанији, Тарп се уписала на студије математике на Универзитету Тулса, и на крају дипломирала.

Каријера[уреди | уреди извор]

До 1948. године, Тарп је провела четири године у Тулси и размишљала о будућим корацима у каријери. Преселила се у Њујорк и првобитно је тражила посао у Америчком природњачком музеју. Ипак, након сазнања колико времена изискују палеонтолошка истраживања, позицију је потражила на Универзитету Колумбија. Ту је почела да ради на пројекту заједно са Морисом Јуингом, који је основао Ламонт-Дорети геолошку обзерваторију (садашњи Ламонт-Дорети обзерваторију за планету Земљу). Интересантно је да током интервјуа за посао није напоменула да има мастер диплому из геологије.[7] Тарп је била једна од привих жена запослена на Ламонт-Дорети геолошкој обзерваторији.

Током рада у обзерваторији, срела је Брус Хејзена, и њихов почетни заједнички рад био је базиран на коришћењу фотографских записа како би лоцирали оборене војне авионе током Другог светског рата.[8] Касније је почела да ради искључиво за Хејзена, картирајући океанско дно. Тарп је била запослена и унапређивана од 1952. до 1968. године, када је њена позиција укинута и преиначена у позицију која се финансира искључиво преко фондова услед промене политике у коју је укључен и Хејзен (она остала на таквој врсти позиције до Хејзенове смрти 1977. године. У току Хладног рата, влада Сједињених Америчких Држава забранила је објаву карата океанског дна из страха да би совјетске подморнице могле да их користе.

Средњеокеански гребен осликан на платну аутора Хајнриха Берана (1977) базиран на профилима Мари Тарп и Бруса Хејзена.

Током првих 18 година њиховог заједничког рада, Хејзен је прикупио податке батиметрије на броду Вема, док је Тарп исцртавала карте коришћењем тих података, јер је женама у то време било забрањено да учествују у пловидбама. Касније је могла да се прикључи поморској експедицији на броду УСНС Кејн. Самоиницијативно је користила податке који су прикупљени током експедиције Вудс Хол Океанографског института на истраживачком броду Атлантис и сеизмичким подацима о земљотресима. Њен рад са Хејзеном је представљао први покушај систематског картирања целокупног океанског дна.

Још средином 19. века, Џон Мареј и Јохан Хјорт су грубо исцрталии подводни планиснски венац у Атланском океану. Међутим, Мари Тарп је открила рифтну долину на својим прецизним профилима Средњеатланског гребена, који су били базирани на подацима сондирања. Потребно јој је било око годину дана да убеди Бруса Хејзена у ово откриће. Касније, картирала је и друге океанске гребене.

Кретање континената[уреди | уреди извор]

Пре раних 50-их година прошлог века, веома мало је било познато о структури океанског дна. Иако су геолошка истраживања на копну знатно лакша и јефтинија, структуру Земље на глобалном нивоу је немогуће разумети без познавања структуре и еволуције океанског дна.

Марти Вајс, Ал Балард и Мари Тарп у разговору на првој пловидби УСНС Кејн (1968)

1952. године је сpajala профиле прикупљене на броду Атлантис (1946-1952) и профил са брода Стјуарт (из 1921. године). Направила је око шест комбинованих профила који су се протезали од запада ка истоку преко Севреног Атланског океана. На овим профилима је анализирала батиметрију севереног дела Средњеатланског гребена. Тарп је идентификовала поравнате структуре, у облику латиничног слова В, које се протежу у континуирано на оси гребена и веровала да је то рифтна долина која је формирана раздајањем океанског дна. Хејзен, првобитно није био убеђен јер би ово откриће пружило директни доказ за тада контраверзну Теорију раздвајања континенета. Многи научници, укључујући и Хејзена, у то време су веровали да је кретање континената немогуће у подржавали хипотезу о експанзији Земље (сада не тако популарну), одбацујући идеју Марие Трап као ”женску причу”.

Хејзен је убрзо запослио Ховарда Фостера да исцрта епицентре земљотреса у океану за потребе пројекта који је повезивао турбидност океанских струја и подводних земљотреса. Креирање карте локација земљотреса се показало као користан секундарни податак за анализу батиметрије Средњеатланског гребена. Упоређивањем Фостерове карте и профила Мари Тарп на Средњеатланском гребену, постало је јасно да се локације земљотреса поклапају са рифтном долином коју је идентификовала Тарп. Када су ови подаци приказани заједно, Тарп је била убеђена да је рифтна долина присутна на самој оси Средњеатланског гребена. Ово подударање је убедило Хејзена да прихвати хипотезу коју је представила Мари Тарп и да се окрене алтернативној теорији тектонике плоча и кретању континената.[9]

Тарп и Хејзен су објавили своју прву физичко-географску карту Северног Атлантика 1957. Име Мари Тарп, као аутора, није укључено ни у једну значајнију публикацију о тектоници плоча, а које су Хејзен и колеге објавили између 1959. и 963. године. Она је наставила да ради са докторантима на даљем картирању рифтне долине. Доказала је да се она наставља преко Средњеатланског гребена у Јужни Атлантик, а сличну форму пронашла је и на дну Индијског океана, Арабијског мореа, Црвеног мора и Аденског залива, указујучи на глобални карактер ове структуре.[10] У сарадњи са аустријским сликарем Хајнрих Бераном, Тарп и Хејзен су приредили карту целокупног океанског дна, која је објављена 1977 у издању Националне Географије под називом ”Светско океанско дно.” Тарп је тек касније призната за свој рад на Срeдњеатланском гребену, Хејзену су те 1956. године додељене све заслуге за откриће.

Крај каријере и живота[уреди | уреди извор]

Након Хејзенове смрти, Тарп је наставила да ради на Универзитету Колумбија до 1983. године, након чега се пензионисала и посветила дистрибуцији карата у Јужном Најаку.[11] 1995. године Тарп је донирала своју колекцију карата и белешки Конгресној библиотеци, департману за карте и географију. 1997. године Тарп је примила двоструку награду Конгресне библиотеке, која ју је прогласила за једног од четири најбоља картографа двадесетог века и укључила њен рад на изложби у оквиру прославе стогодишњице департмана. 2001. године Тарп је награђена првом годишњом наградом Ламонт-Дорети хаслеђа на матичном институту за животно дело као пионир у океанографији. Парп је преминула од карцинома у Најаку (Њујорк) 23. августа 2006. године у 86. години.[12]

Приватан живот[уреди | уреди извор]

1948. године удала се за Давида Фланагана и преселила са њим у Њујорк. Развели су се 1952. године.

Награде и почасти[уреди | уреди извор]

Као и велики број научника, рад Мари Тарп је признат тек у њеним познијим годинама. Њене награде укључују:

1978 -

  • 1978 – Хабардова медаља Националног географског друштва
  • 1996 – Награда Друштва жена географа за изузетна достигнућа
  • 1999 – Награда за пионир у океанографији Мари Сирс Океанографске институције Вудс Холе
  • 2001 – Награда за наслеђе Ламонт-Дохерти обсерваторије планете Земље[13]

Наслеђе[уреди | уреди извор]

1997. године Конгресна библиотека је Мари Тарп прогласила као једану од четири највећа картографа 20. века.[14] У њену част је установљена позиција истраживачке професорке Мари Тарп на Ламонт-Дорети обзерваторији.[15]

Стипендија Мари Тарп[уреди | уреди извор]

Мари Тарп стипендија, установљена 2004. године на Ламонту, је престижна стипендија која се додељује научницама како би сарађивале са колегама на Институту за Земљу у оквиру Колумбија универзитета. Одабраним кандидаткињама пружа се прилика да раде са професорима, истраживачима, пост-докторантима и докторантима током 3 месеца, за које добијају до 30 000 долара финансијске помоћи.

Постхумна признања[уреди | уреди извор]

2009. године Гугл Ерт је уврстио историјску карту Мари Тарп као један од слојева, пружајући могућност широј публици да посматрају карту океана.[16] Тарп је главна јунакиња биографије Халија Фелта из 2013. под насловом Соундингс: Прича невероватне жене која је картирала океанско дно, коју је Њујорк Тајмс цитирао као „елоквентан тестамент и за истицање важности Тарпове као и Фелтових моћи маште."[17]

Представљена је као анимирани лик у "Изгубљени светови планете Земље", деветој епизоди Космоса Нила Деграса Тајсона: Одисеја у свемиру, а глас јој је позајмила глумица Аманда Сајфрид. Епизода приказује њено откриће Средњоатлантског гребена.[18] Касније у епизоди, Деграс Тајсон је истакао је Тарпаову не само као утицајну научницу, него и особу која је превазишла сексизам да би допринела науци. Њена животна прича је испричана у три књиге за децу, Решавање загонетке под морем: Мари Тарп картира дно океана, Роберта Барлија, илустрација Раул Колон; Океан говори: Како је Мари Тарп открила највећу тајну океана Џеса Китинга, илустрација Кејти Хики и Мекмилан су 2020. објавили Маријин океан: Мари Тарп мапира планине испод мора, коју је написала и илустровала Џози Џејмс. Ова сликовница о њеном животу награђена је као најбоља књига СТЕМ 2021. Националне асоцијације за подучавање науке и Запажене књиге друштвених студија за младе читаоце Националног савета за друштвене студије 2021.

2015. године Међународна астрономска унија именовала је један од кратера на Месецу Мари Тарп

2022. године истраживачка једрилица од ~22 је именована Мари Тарп[19]

Гугл је 21. новембра 2022. је објавио Гугл Дудле, који је укључивао нарацију, анимације, које илуструју њено откриће везано кретање континента и пружајући историјски контекст за њен рад.[20]

Марта 2022. године објављена је брошура која осликава живот 12 научница које су проучавале Земљу под насловом ”Геас - Жене које проучавају планету Земљу” која је доступна на 11 језика, укључујући и српски језик.

8. марта 2023. (Међународни дан жена), амерички секретар морнарице, Карлос Дел Торо, најавио је преименовање једног од бродова у УСНС Мари Тарп (Т-АГС-66).[21]

Одабране публикације[уреди | уреди извор]

  • Tharp, Marie; Heezen, Bruce C.; Ewing, Maurice (1959). The floors of the oceans: I. The North Atlantic. Vol. 65. Geological Society of America. doi:10.1130/SPE65-p1.
  • Heezen, B C; Bunce, Elizabeth T; Hersey, J B; Tharp, Marie (1964). "Chain and Romanche fracture zones". Deep-Sea Research and Oceanographic Abstracts. 11 (1): 11–33. Bibcode:1964DSRA...11...11H. doi:10.1016/0011-7471(64)91079-4.
  • Heezen, B C; Tharp, Marie (1965). "Tectonic fabric of the atlantic and indian oceans and continental drift". Philosophical Transactions of the Royal Society of London A. 258 (1088): 90–106. Bibcode:1965RSPTA.258...90H. doi:10.1098/rsta.1965.0024. S2CID 121476006.
  • Tharp, Marie; Friedman, Gerald M (2002). "Mapping the world ocean floor". Northeastern Geology and Environmental Sciences. 24 (2): 142–149..

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Perspective | Marie Tharp’s maps revolutionized our knowledge of the seafloor”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2023-04-06. 
  2. ^ „Marie Tharp | Encyclopedia.com”. www.encyclopedia.com. Приступљено 2023-04-07. 
  3. ^ „Динамична планета Земља - ЕЛЕМЕНТАРИЈУМ” (на језику: енглески). 2017-09-01. Приступљено 2023-04-07. 
  4. ^ „Woods Hole Oceanographic Institution (WHOI) : Mary Sears Woman Pioneer in Oceanography Award : Marie Tharp Bio”. web.archive.org. 2007-01-08. Приступљено 2023-04-07. 
  5. ^ „Marie Tharp - Ages of Exploration” (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-07. 
  6. ^ Affolter, Markus (2016), Seeing is Believing, or How GFP Changed My Approach to Science, Elsevier, стр. 1—16, Приступљено 2023-04-07 
  7. ^ A student's guide to earth science. Creative Media Applications. Westport, Conn.: Greenwood Press. 2004. ISBN 0-313-32901-X. OCLC 53903810. 
  8. ^ Saylor, Eric (2022-04-21), “New Heights and Depths and Mysteries” (1923–1929), Oxford University Press, стр. 102—113, Приступљено 2023-04-07 
  9. ^ Smith, Charles H. (2002). <0016:rsgmdp>2.0.co;2 „ROCK STARS—George Mercer Dawson: Pioneer Explorer of Western Canada”. GSA Today. 12 (8): 16. ISSN 1052-5173. doi:10.1130/1052-5173(2002)012<0016:rsgmdp>2.0.co;2. 
  10. ^ Lawrence, David M. (2002). Upheaval from the abyss : ocean floor mapping and the Earth science revolution. New Brunswick, N.J.: Rutgers University Press. ISBN 0-8135-3028-8. OCLC 46937525. 
  11. ^ „Marie Tharp | Earth 520: Plate Tectonics and People: Foundations of Solid Earth Science”. www.e-education.psu.edu. Приступљено 2023-04-07. 
  12. ^ Margalit Fox (на језику: енглески), 2023-03-21, Приступљено 2023-04-07 
  13. ^ ["Marie Tharp". Physics Today. July 30, 2018. doi:10.1063/PT.6.6.20180730a. S2CID 240374077. „Marie Tharp”] Проверите вредност параметра |url= (помоћ). 
  14. ^ „Join Us in Celebrating #MarieTharp100”. State of the Planet (на језику: енглески). 2020-07-23. Приступљено 2023-04-07. 
  15. ^ Romano, Marco; Chiocci, Francesco Latino (2020-12-18). „Celebrating Marie Tharp”. Science. 370 (6523): 1415—1416. ISSN 0036-8075. doi:10.1126/science.abe7084. 
  16. ^ Jha, Alok; correspondent, green technology (2009-02-02). „Google Earth drops into the oceans”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-04-07. 
  17. ^ Washburn, Michael (2013-01-25). „Floating Ideas”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-04-07. 
  18. ^ Crockett, Christopher (2014-05-06). „Atom & cosmos: Earth-sized planet may host water: Alien world is smallest yet found in a star's habitable zone”. Science News. 185 (10): 6—6. ISSN 0036-8423. doi:10.1002/scin.5591851003. 
  19. ^ „Flagship – oceanresearchproject” (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-07. 
  20. ^ „Славимо Мари Тарп”. www.google.com (на језику: српски). Приступљено 2023-04-07. 
  21. ^ Toropin, Konstantin (2023-03-08). „Navy Renames Survey Ship After Pioneering Female Ocean Researcher, Stripping Vessel of Confederate Ties”. Military.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-07. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • "Entry on Marie Tharp". C250 Celebrates 250 Columbians Ahead of Their Time. Columbia University.
  • "Marie Tharp Honored at Women Pioneers Seminar". Woods Hole Oceeanographic Institution. Archived from the original on February 14, 2005.
  • "Mapping Methodology Examples (North Atlantic)". The Earth Institute at Columbia University. Archived from the original on August 19, 2005.
  • "Marie Tharp, Pioneering Mapmaker of the Ocean Floor, Dies". Earth Institute News. The Earth Institute at Columbia University. August 23, 2006. Archived from the original on September 7, 2006.
  • "Marie Tharp's Adventures in Mapping the Seafloor, In Her Own Words". Columbia University Climate School.
  • Nelson, Valerie (September 4, 2006). "Marie Tharp, 86; Pioneering Maps Altered Views on Seafloor Geology". Los Angeles Times.
  • Hall, Stephen S. (December 31, 2006). "The Contrary Map Maker". The New York Times Magazine.
  • Felt, Hali (2012). Soundings: The Story of the Remarkable Woman Who Mapped the Ocean Floor. New York: Henry Holt and Co.ISBN 9780805092158.
  • Doel, Ronald (1970–1980). "Tharp, Marie". Dictionary of Scientific Biography. Vol. 25. New York: Charles Scribner's Sons. pp. 29–31. ISBN 978-0-684-10114-9.
  • James, Josie (2020). Marie's Ocean: Marie Tharp Maps the Mountains Under the Sea. Henry Holt and Co. (BYR) Holt Books for Young Readers. ISBN 9781250214737.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Mmilky27/песак&oldid=25671265”