Пређи на садржај

Корисник:Nadjarakic/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Елафонисос[уреди | уреди извор]

Елафонисос је Грчко острво које се налази у заливу Лаконија, између Пелепонеза и Китере. Има површину од 19 километара квадратних и од Београда је удаљен отприлике 14 хиљада километара[1]. Ово острво има око 350 становника, али лети у време туристичке сезоне овде бораве око 3000 људи[2].

Мапа
Елафонисос

Географски положај[уреди | уреди извор]

Елафонисос се налази на источном улазу у Лаконски залив, западно од рта Малеа и северно од острва Китера. Oво острво налази се на 500 метара од обале преко пута (Поунта), која припада општини Елафонисос. Лежи на раскрсници морског пута од севера ка западу (источна обала Пелопонеза, Италија) и од севера ка југу или истоку (Крит, Египат, итд.). Мореуз Елафонисос је најкраћи природни пролаз између Јонског и Егејског мора. Географске границе Елафонисоса су земљиште и плажа Пунта, језеро „Строгђили“ и острво „Павлопетри[1].

Историја[уреди | уреди извор]

Историја Елафонисоса почиње из периода неолита (6000-3500 пне). Рани хеладски налази пронађени су у Павлопетрију, данашњем насељу Елафонисос, Като Ниси, и у другим областима острва. Први становници Елафонисоса били су Лелеги, а касније Ахајци и Дорци. Елафонисов мореуз је најјача историјска веза између Китере, Елафонисоса и пећине Малеа. То је једна од најважнијих прекоморских рута између Истока и Запада у Медитерану и једина комерцијална поморска рута која повезује источну и западну Грчку последњих 9.000 година[3].

Име[уреди | уреди извор]

Прво помињање имена острва долази из арапског рукописа из доба пирата (7. век), где се острво помиње као „Асхаб ал бакар“( "Ashab al baqar"), „острво јелена“, име које се поново налази у наутичким картама. из 16. века, где се Елафонисос зове Исола ди Церви("Isola di Cervi"). Старо име острва, када је још било повезано са копном, било је "Оноу Гнатхос"("Onou Gnathos"), што значи "магарећа вилица", због свог облика. Ово име помињу Страбон, Паусанија, Птоломеј, Исихос и, у модерно доба, Мелетије (он га назива „Оноугнатхон“) и Кораис.Редак арапски рукопис говори о „замку Асхаб ал бакар“ који професор Д. Гоутас преводи као замак „Острва јелена“ које се налазило у региону Монемвасије. Име "Елафониси" (што значи "острво јелена") помињу и В. Леаке, А. Бурсиан и Е. Цуртинс[4].

Плаже[уреди | уреди извор]

Једна од најлепших и најпознатијих плажа је Симос (фрагос) плажа која се налази на самом југу острва[5]. Такође позната је и пешчана плажа Саракинико, као и Панагиа која се налази на западном делу острва.

Референце[уреди | уреди извор]