Пређи на садржај

Корисник:Neonlemonz/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Банпо[уреди | уреди извор]

Шаблон:Насеље Банпо

Археолошко налазиште Банпо налази се у насељу Банпо, у граду Сиану (округ Баћао, провинција Шанси). Простире се на лесом обложеној речној тераси другог нивоа, десне обале доњег тока реке Чан, иза које се налази висораван Баилу. Удаљено је 800 метара од речног корита. Археолошко налазиште Банпо је типичан представник сеоских налазишта неолитске Јангшао културе у басену Жуте реке у Кини. Има историју дугу 6000-7000 година.

Откриће и заштита[уреди | уреди извор]

[1] Археолошко налазиште Банпо откривено је у пролец́е 1954. године. Налазиште покрива површину од око 50.000 квадратних метара и угљеником-14 датирано је на 6.800-5.300 година старости. Од 1954. до 1957. године, Институт за археологију Кинеске академије наука спровео је пет великих ископавања на површини од 10.000 квадратних метара. [1]

На основу археолошких ископавања, 1957. је управо на том месту основан музеј Банпо у Сиану, који је званично отворен за јавност у априлу 1958. године, а представља први музеј неолита у Кини и први музеј праисторијских насеобина у новој Кини. Музеј се простире на површини од око 3.000 квадратних метара и садржи остатке полуподземних кућа, подрума, заштитних ограда и великих ровова за одводњавање од поплава. Првобитни изглед примитивног насеља Банпо је готово у потпуности очуван. [1]

Државни савет је 1961. године налазиште Банпо прогласио кључним одредом културно-историјског наслеђа првог реда на нивоу целе земље. Одељење за пропаганду Централног комитета КПК је 1997. Музеј Банпо у Сиану сврстало у први ред „100 примерних основа патриотског образовања“, Градске власти Сиана су га 1998. године процениле једном од „10 великих туристичких атракција Сиана“, а маја 2008. га је Национална канцеларија културно-историјског наслеђа проценила „Државним музејем прве категорије“. [1]

Од културно-историјског наслеђа откривеног на налазишту Банпо, најпознатија и највреднија је чинија украшена људским лицем и шаром рибе, која спада у културно-историјска наслеђа прве класе и сада је изложена у Кинеском националном музеју.

Култура Банпо[уреди | уреди извор]

Пољопривредна производња игра веома важну улогу у привредном животу становника Банпо. Они су спаљивали дрвеће, рашчишћавали пољопривредна земљишта и узгајајали просо и друге сушне усеве. Оруђе које су тадашњи људи користили у производним делатностима било је од камења, животињских костију, рогова и крхотина гранчарије. Поред производње житарица, људи културе Банпо су такође почели да узгајају поврће. Већ тада се појавило сточарство, а домаће животиње које су узгајане су свиње и пси, од којих су главни ослонац биле свиње. Лов и риболов су такође били значајне производне делатности тога доба.        

Употреба грнчарије имала је значајну улогу. У технологији производње усвојени су метод обликовања и метод намотавања траке од глине, а постепено се обртајима гранчарског точка обликује усник. Репрезентативне су шаре риба на грнчарији са налазишта Банпо, међу којима је најизразитије мотиви људског лица са рибом у устима. На грнчарији постоје и симболи који могу бити претеча раног писма.

Грађевине културе Банпо постале су архетип претече кинеске грађевине. Капија окренута је према југу. Дрвени оквири су коришћени за подупирање кровова, а постоје 2 облика смештаја: квадратни и округли.

Главни ослонац налазишта Банпо је производња грнчарије и тамо је ископано огњиште. Посуђе је углавном ручно рађено, понекад усвајањем метода намотавања траке од глине или обликовањем. Умиваоници и зделе са уским дном су архетипи посуђа. Посуђе је полирано и украшено рељефним украсима или црним и сивим пругама. Главне шаре су геометријске фигуре, а повремено се појављују и људска лица. Један низ од двадесетак врста симбола урезаних на ивици посуђа може бити примитиван начин бележења догађаја. [2]

Место Банпо








Људска лобања






Детаљ сликаног грнчарског умиваоника са људским ликом и рибљом шаром






Осликана грнчарија са људским лицем и рибљoм шаром, култура Јангшао, откривена у Банпоу 1955.






Умиваоник са сликаном грнчаријом, култура Јангшао, ископан у Банпоу 1955.






Референце[уреди | уреди извор]