Корисник:Nikola420/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Парадисо (Амстердам)[уреди | уреди извор]

Парадисо
Парадисо у 2008. години
Парадисо у 2008. години
Парадисо у 2008. години
Информације
Локација  Холандија
Статус хала
Саграђена 24. мај 1879. године – 2. мај 1880. године
Отварање 30. март 1968. године
Адреса Weteringschans 6-8, Амстердам
Веб-сајт www.paradiso.nl

Парадисо је дворана смештена у Аместердаму, Холандија.

Изграђен 1880. године као црква за Vrije Gemeente ( срп. Слободну Заједницу), касније је претворена у дворану и центар за омладину 1968. године. До деведесетих година прошлог века, биo је највећи концертни клуб у Амстердаму. Често су га називали "poptempel" („храм поп музике“).[1]

Током 2014. године, Парадисо је отворио мањи простор, Парадисо Ноорд, у Толхуистуину, варош Амстердам-Ноорд.

Међу најпознатијим извођачима који су наступали у Парадису су: Адел, Дејвид Боуи, Eminem, Кање Вест, Јорел, Нирвана, Пинк Флојд, Air (француски бенд), Принс и Ролинг Стоунси.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Зграда у којој се тренутно налази Парадисо, грађена је од 24. маја 1879. до 2. маја 1880. године од стране De Vrije Gemeente (срп. Слободне Заједнице), модерне теолошке верске групе. Градилиште се налазило поред затвора и суда. Служила је као црква, иако група није желела да је назива тако, као и место окуплања верника.[3][4]

Прозори цркве Парадиса

1965. године Слободна Заједница се преселила у кварт Buitenveldert (срп. Буитенвелдерт) и продала зграду, која је првобитно требала бити преуређена у хотел по плану познатог холандског архитекте Герит Ритвелд.[3][5] Међутим, то се није остварило и зграда се кратко време користила као продавница тепиха.[6] У октобру 1967. године, зграда је била заузета од стране представника хипи покрета, предвођених Вилијем де Риддером (хол. Willem de Ridder), Кос Звартом (хол. Koos Zwart), Матијс ван Хеијнингеном (хол. Matthijs van Heijningen) и Петер Бронкхорстом ( хол. Peter Bronkhorst), који су желели да је претворе у културну локацију.[7]

Weteringschans

Након покушаја полицијских акција, градски званичници су групи одобрили да простор претворе у клуб. Дана 30. марта 1968. године, званично је отворен као Cosmisch Ontspanningscentrum Paradisо (срп. Козмички Центар Опуштања Парадисо).[4][6] На првој представи присуствовало је приближно 1300 људи. Програм је укључивао холандски фолк рок бенд CCC Inc., челични бенд из Суринама и плесни догађај за жене.[6] У просторији звук је првобитно имао проблема са одјеком који су били узроковани од стране зграде, али реновације кроз године су довеле до значајног побољшања звука.[8]

За мање од месец дана, након отварања, енглески рок бенд Пинк Флојд свирао је у локалу 23. маја 1968. године, након што су објавили одлазак Сида Барета из бенда.[9]

Седамдесете су биле смело доба за Амстердам и Парадисо; извештај Ролинг Стоуна се сећа како су „дрога, музика и атмосфера били доступни и јефтини“ до августа 1970. године.[10] У Амстердаму је било дозвољено пушење хашиша и марихуане унутар Парадиса, и 1971. године, Њујорк тајмс је известио да је постао „мека ноћи“(енг. "night time mecca") за младе американце који су путовали у Амстердам.[11] Злоупотреба дроге довела је до агресивне атмосфере и опадање броја посетиоца, али је место доживело „златно доба“ с појавом панк рока.[1] 6. и 7. јануара 1977. године, Секс Пистолс су постали прва панк рок група која је свирала у Парадису.[12] На једном од концерата 1979. године, амерички певач Иги Поп је био нападнут на бини у Парадису од стране банде бајкера Анђели пакла (енг. Hells Angels), који су били редовни посетиоци места.[13]

1974. године предузетник Николас Боуес (хол. Nicolas Bouwes) објавио је планове о изградњи хотелског комплекса величине 49.000 квадратних метара на тргу Лајдсеплејн ( хол. Leidseplein), који би подразумевао демолирање Парадиса. Идеја је дочекана са негативним реакцијама од стране градског већа Амстердама , који су хотелски комплекс описали као немаштовити „део Менхетна“. Боуесов предлог никада није прихваћен.[14] 16. септембра 1980. године , Парадисо је додат у регистар националних споменика ( хол. Rijksmonumentenregister ), чиме је заувек заштићен од демолирања.[4]

Све до деведесетих година прошлог века, Парадисо је био највећи клуб за концерте у Амстердаму. Потом је, 1995. године суседни културни центар Мелквег (хол. Melkweg) отворио нову халу „Макс“ (енг. "the Max"), која је на крају проширила свој капацитет на 1500 особа 2007. године. Током 2001. године, отвора се Хајнекен музичка дворана ( енг. Heineken Music Hall ) , а затим 2013. године Зиго Доме (енг. Ziggo Dome), кога је заменила Ротердам Ахој (енг. Rotterdam Ahoy ) арена у којој наступају највећи бендови у Холандији. Отварање дворане ТиволиВреденбург (хол. ТivoliVredenburg) 2014. године у Утрехту допринело је надметању између дворана.[15]

Током 2000. године, Парадисо је постао један од првих простора који су емитовали уживо и бесплатне концерте путем Fabchannel.com компаније са седиштем у Амстердаму која је на крају престала са радом 2009. године.[16]

Од 2003. до 2004. године, почеле су додатне реновације Парадиса које су додале други балкон, повећавајући капацитет на 1,500 места. Инспирација за ову идеју јавила се током наступања Ролинг Стоунса 1995. године, за које је био потребан привремени други балкон за смештај опреме за снимање.[17]

У септембру 2014. године, Парадисо је отворио концертну салу у Толхуистуину, културном центру у вароши Амстердам-Ноорд, под именом Paradiso Noord.[18]

Парадисо је 2022. године купио празну парцелу поред хале за 3,5 милиона евра, са плановима да изгради петоспратни додатак вредан 30 милиона евра, који је имао додатни изложбени простор, нове канцеларије и боравиште за бројне извођаче.[19][20]

2023. године, Парадисо је објавио рекордан број посетилаца, 727,000.[21]

Запажени наступи[уреди | уреди извор]

Ролинг Стоунси су имали два акустична наступа 26. и 27. маја током њихове туре Voodoo Lounge. Дворана је морала да буде реновирана за њихове концерте, укључујући и додавање додатног балкона ради стварања собе за опрему за снимање. Сама локација концерта је била тајна све до две недеље пре истог. Они који нису могли да дођу на концерт су, метрима удаљени, гледали пренос уживо на великом екрану у Музеумплеину (хол. Museumplein), при чему је забележена публика од 50,000 до 80,000 присутних људи. Снимљене нумере са ових концерата су објављене на Stripped, албум Ролинг Стоунса.[22][23][24] Касније те године Кит Ричардс је изјавио да су концерти Парадиса били најбољи које су Стоунси икада имали.[25]

Принс је за крај наступа,одсвирао још две нумере марта 1995. године у Парадису. Након наступа на стадиону Брабантхален(хол. Brabanthallen), исте ноћи је свирао у Парадису, где је претходно наступао 1981. године. Током концерта у Парадису, неочекивано је најавио да ће се вратити и следеће вечери, што администрација Парадиса није сазнала све до следећег јутра. Холандски радио програм 3voor12 описао је Принсове концерте као најбоље у првих 50 година постојања Парадиса.[2]

Концертни албуми[уреди | уреди извор]

Многи бендови су објавили албуме са концерата уживо који су снимљени у Парадису. Међу њима су The Soft Machine's Live at the Paradiso, 1969. године,[26] Bad Brains'The Youth Are Getting Restless,[27] Link Wray Live at the Paradiso,[28] Phish Amsterdam,[29] Beth Hart Live at Paradiso,[30] Van der Graaf Generator Live at the Paradiso,[31] Live Live at the Paradiso – Amsterdam[32] и Epica Live at Paradiso.[33]

Нирванин концертни албум From the Muddy Banks of the Wishkah укључује нумере попут „School“, „Been a Son“, „Lithium“ и „Blew“ које су узете са концерта 25 новембра 1991. године у Парадису, који је оригинално требало да буде одржан у суседној Мелквег дворани али је потражња карата захтевала већи простор.[34][35] Први ЦД Свонс-а 1998. године концертног албума Swans Are Dead, садржи неколико песама снимљених уживо у Парадису од стране холандског јавног емитера VPRO, током опроштајне турнеје бенда 1997. године.[36]

Наступи[уреди | уреди извор]

Извођачи који су наступали у Парадисо:

Постер на зиду Парадиса

23. маја 1968. године, Пинк Флојд је одржао концерт у клубу који је садржао песме од албума The Piper at the Gates of Dawn и A Saucerful of Secrets. Снимак нумере „Interstellar Overdrive“ се може наћи у албуму Cre/ation: The Early Years, од 1967 до 1972. године.

Глен Матлок је имао последњу свирку са бендом Sex Pistols у Парадису 7. јануара 1977. године, све до њиховог поновног окупљања 1996. године.[46]

Песма „Парадисо“ је 1986. године, добила име по дворани од стране бенда The Chameleons.

Дејвид Боуи је наступао у Парадису 1987. 1989. и 1997. године, а такође је 1989. године концерт Tin Machine снимљен тамо.

Група Cardiacs је снимила њихов албум Cardiacs Live у Парадису 15. маја 1998. године.

Рок бенд Phish је наступао у дворани три пута 1997. године, једном у фебруару и две вечери у јулу. 2015. године, сва три концерта су издата у целости у кутијама од по 8 ЦД дискова који чине албум Amsterdam.[47]

Beth Hart је за време снимања наступа Live at Paradiso 7. маја 2004. године оживела своју музичку каријеру у Европи након пада популарности раних двехиљадитим година због зависности од дроге и нелечених менталних проблема током њеног боравка у Сједињеним Америчким Државама.

Амерички рок бенд Live снимио је свој албум Live at the Paradiso – Amsterdam у дворани 2008. године.

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Наступ Cansei de Ser Sexy
    Наступ Cansei de Ser Sexy
  • Ауо концерт 13. Семптебра 2007. године
    Ауо концерт 13. Семптебра 2007. године
  • овација Петију Смиту
    овација Петију Смиту

Будућност[уреди | уреди извор]

Деведесетих година прошлог века, будућност Парадиса је постала политички проблем у Амстердаму, с обзиром на то да је постојао политички отпор који је одржавао субвенције које су омогућавале функционисање дворане на својој локацији, у центру града. Присталице су се успешно избориле за то да је субвенција за Парадисо разумна у поређењу са субвенцијама датим другим дворанама.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Hoe werd Paradiso een poptempel?”. NPO Kennis (на језику: холандски). Приступљено 2024-05-19. 
  2. ^ а б „De vijftig meest legendarische Paradiso-shows”. 3voor12 (на језику: холандски). 2018-03-01. Приступљено 2024-05-19. 
  3. ^ а б „De Vrije Gemeente: een voorgeschiedenis van Paradiso | Paradiso”. www.paradiso.nl (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  4. ^ а б в Barendregt), A. Pop Life (Erwin (2018-03-30). „Paradiso, the most beautiful concert venue turns 50”. A Pop Life (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  5. ^ „Coming Soon - Stichting Fonds Vrije Gemeente”. www.fondsvrijegemeente.nl. Приступљено 2024-05-19. 
  6. ^ а б в Pascoe, Robin (2017-08-30). „Amsterdam's Paradiso: from flower power to punk and beyond”. DutchNews.nl (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  7. ^ Frost, Adam (2016-10-17). „Paradiso looks to the future with SSL Live”. LightSoundJournal.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  8. ^ „Where We Live: The Paradiso - Amsterdam, Netherlands” (на језику: енглески). 2009-07-16. Приступљено 2024-05-19. 
  9. ^ Hernandez, Alex (2017-07-18). „1968 Pink Floyd bootleg live from Paradiso Amsterdam is a must listen”. techaeris.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  10. ^ Alverson, Charles (1970-10-15). „The Kabouters Are Coming! The Kabouters Are Coming”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  11. ^ Times, Bernard Weinraub Special to The New York (1971-07-02). „Dutch Club Is a Mecca for U.S. Youths”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2024-05-19. 
  12. ^ „50 jaar Paradiso: hoe punk het poppodium redde”. 3voor12 (на језику: холандски). 2018-03-06. Приступљено 2024-05-19. 
  13. ^ „The secret double life of Darryl Mack”. The West Australian (на језику: енглески). 2020-08-28. Приступљено 2024-05-19. 
  14. ^ Verlaan, Tim (2017-11-08). „How Amsterdam Resisted the Sellout of its City Centre”. Failed Architecture (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  15. ^ „50 jaar Paradiso: Is de poptempel nog steeds onaantastbaar?”. 3voor12 (на језику: холандски). 2018-03-28. Приступљено 2024-05-19. 
  16. ^ Staff, Billboard (2009-03-10). „Online Concert Service Fabchannel To Close”. Billboard (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  17. ^ „DPG Media Privacy Gate”. myprivacy.dpgmedia.nl. Приступљено 2024-05-19. 
  18. ^ „DPG Media Privacy Gate”. myprivacy.dpgmedia.nl. Приступљено 2024-05-19. 
  19. ^ Pascoe, Robin (2022-08-02). „Amsterdam's Paradiso concert hall finally buys the derelict land next door”. DutchNews.nl (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  20. ^ „Legendary Amsterdam venue Paradiso buys land next to site as part of plans to secure its future”. The Line of Best Fit (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  21. ^ „Amsterdamse poptempel Paradiso breekt 'broodnodig' bezoekersrecord in 2023”. 
  22. ^ Holland, uDiscover Music (2016-07-28). „Terugblik: The Rolling Stones tot op het bot in Paradiso”. uDiscover Music Holland (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  23. ^ „The Rolling Stones-concert in Paradiso 'beste concert' ooit volgens Richards”. NPO Radio 2 (на језику: холандски). Приступљено 2024-05-19. 
  24. ^ Holland, uDiscover Music (2016-04-06). „Nieuwe Rolling Stones release Totally Stripped bevat opnames Paradiso”. uDiscover Music Holland (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  25. ^ Music, This Day In (2019-04-08). „Keith Richards – The World’s Most Elegantly Wasted Human Being”. This Day In Music (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  26. ^ Live at the Paradiso, 1969 - Soft Machine | Album | AllMusic (на језику: енглески), Приступљено 2024-05-19 
  27. ^ „Interview: Bad Brains Bassist Darryl Jenifer Looks Back on 'The Youth Are Getting Restless' Album”. www.noecho.net (на језику: енглески). 2023-01-13. Приступљено 2024-05-19. 
  28. ^ „Link Wray – Live at The Paradiso – Rock Salted” (на језику: енглески). 2016-10-16. Приступљено 2024-05-19. 
  29. ^ Ayers, Mike (2017-11-07). „10 Essential Live Phish Shows”. Billboard (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  30. ^ Kachejian, Brian (2024-04-21). „Top 10 Beth Hart Songs”. ClassicRockHistory.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  31. ^ Live at the Paradiso 14:04:07 - Van der Graaf ... | AllMusic (на језику: енглески), Приступљено 2024-05-19 
  32. ^ „Live: Live at the Paradiso Amsterdam, PopMatters”. www.popmatters.com (на језику: енглески). 2009-01-19. Приступљено 2024-05-19. 
  33. ^ BraveWords. „EPICA Release Official Video For "Blank Infinity" Live At Paradiso”. bravewords.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  34. ^ Peacock, Tim (2023-10-01). „‘From The Muddy Banks Of The Wishkah’: Nirvana’s Ferocious Live Album”. uDiscover Music (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  35. ^ „Live Nirvana | Concert Chronology | 1991 | November 25, 1991 - Paradiso, Amsterdam, NL”. www.livenirvana.com. Приступљено 2024-05-19. 
  36. ^ „Recensies; boekrecensies, filmrecensies, muziekrecensies, theaterrecensies”. www.derecensent.nl. Приступљено 2024-05-19. 
  37. ^ „Ally Pally Paradiso (Live)”. Open.spotify.com (на језику: енглески). 1991-06-16. Приступљено 2022-07-21. 
  38. ^ „Live and Loud!”. Liveandloudshows.com. Приступљено 30. 9. 2023. 
  39. ^ „Paradiso”. Amsterdamsights.com. n.d. Приступљено 13. 3. 2018. 
  40. ^ „Live and Loud!”. Liveandloudshows.com. Приступљено 30. 9. 2023. 
  41. ^ Gulennur Boz, Nirvana Live At Paradiso 11/25/91 (Full), Архивирано из оригинала 2021-12-22. г., Приступљено 2019-01-23 
  42. ^ SexPistolsArchives. „Sex Pistols - Satellite - Paradiso - Amsterdam, 5th January 1977”. Архивирано из оригинала 2021-12-22. г. Приступљено 2019-01-23 — преко YouTube. 
  43. ^ „Patti Smith Group Setlist at Paradiso Grote Zaal, Amsterdam”. Setlist.fm. Приступљено 30. 9. 2023. 
  44. ^ „Live and Loud!”. Liveandloudshows.com. Приступљено 30. 9. 2023. 
  45. ^ „Live and Loud!”. Liveandloudshows.com. Приступљено 30. 9. 2023. 
  46. ^ „God Save The Sex Pistols - Day By Day: 1977 Part One”. www.philjens.plus.com. Приступљено 2024-05-19. 
  47. ^ „Phish To Release Amsterdam 1997 Box Set”. JamBase (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • „Converted Churches“. Тектум Паблишер, Антверпен, Белгија 2007. година, 178-183. стране

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Nikola420/песак&oldid=27796006”