Пређи на садржај

Корисник:OlgaZ13/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Потукач је староенглеска поема сачувана у антологији Егзитерова књига, манускрипт из касног 10.века. Састоји се од 115 алитеративних стиха. Као што је чест случај са англосаксонском поезијом, писац је анониман, и сама поема је наведена у манускрипту без наслова.

Aутор(и) Непознато
Језик Староенглески
Dатум Немогуће одредити[1]
Жанр Елегија
Врста стиха Алитеративни
Дужина 115 стихова

Настанак[уреди | уреди извор]

Датум настанка поеме је немогуће одредити, али верује се да је старија од саме Егзитерове књиге.[2] Употреба норшки инспирисаних речи и необичних написаних речи, наводи неке да верују да поема потиче из касног 9. или раног 10.века.[3]

Као што је уобичајено за староенглеску прозу, стихови су акценатско-алитеративне природе. Сматра се за пример англосаксонске елегије.[4]

Садржај[уреди | уреди извор]

Потукач приказује мисли усамљеног изгнаника о прошлој радости као део банде његовог господара, његовим садашњим потешкоћама, и вери у Господа Бога. Присећа се дана када је као младић служио свом господару, јео са својим друговима, и добијао дарове од свог господара. Судбина му је ипак окренула леђа кад је изгубио господара, другове у битци, и постао изгнан. Неке итерпертације виде потукача као човека који пролази кроз три фазе:прво је усамљени човек који пати због смрти других ратника и господареве сахране, затим прелази у тужног човека који размишља о прошлим потешкоћама и чињеници да су кроз историју масовна убиства безбројна, и најзад постаје мудар човек који разуме да је живот пун потешкоћа, несигурности, и патње, и да једино у Богу постоји стабилност. Друге интерпертације се слажу да изгнаник кроз поему схвата људску историју, као и своју сопствену, али истичу да да поема дели елементе са „Битком код Малдена", поема у којој су англосаксонске трупе биле поражене од стране викинших нападача.[5]

Потукач детаљно описује своју самоћу и чежњу за старим данима, и завршава се са поруком да се треба поуздати у Бога.

Неки верују да је ова порука додата касније, како се налази на крају иначе секуларне поеме. Противници овог аргумента, као што је И. Л. Гордон, тврде да пошто речи у поему имају и секуларна и религиозна значења, не мора да значи да је искључиво религиозан закључак каснија алтерација.[6]

Интерпертације[уреди | уреди извор]

Критичка историја[уреди | уреди извор]

Развој критичког сталежа према Потукачу блиско се подудара са променма у европској и англоамеричкој филозофији, књижевној теорији, и историографији.[7]

Као и што је случај са другим староенглеским делима, Потукач није могао бити разумен између 12. и 16. века због брзине на којој се енглески језик мењао.[8] Пре 19. века, углавном се није знало ни за постојање поеме ван библиотеке Егзитеријске катедрале. 1826. године Потукач је био погрешно наведен у збирци англосаксонске поезије као део претходне поеме Џулиана.[9] Тек 1842. године је Бенџамин Торп сврстао Потукача као самостално дело, у његовом првом штампаном издању. Његова одлука да дело назове Потукач(The Wanderer) није била прихваћена са свих страна. Џ. Р. Р. Толкен је био један од тих критичара. 1926. и 1927. године Толкен је разматрао наслове An Exile(Изгнанство) или Alone the Banished Man(Сам прогнани човек), док је 1946. и 1965. борио за The Exile's Lament(Изгнаникова туговка).[10] Напркос свему томе, поема је генерално знана по Торповом оригиналном наслову.

Теме и мотиви[уреди | уреди извор]

Критичари су у Потукачу нашли бројне теме честе у староенглеским елегијама, као што су мотив „звери битке",[11] ubi sunt формулу,[12] тема изгнанства, тема рушевина, мотив путовања.

Мотив „звери битке", који је често виђан у англосаксонским херојским причама, је измењен како не би укључио само стандардног орла, гаврана, и вука, већ и „човека тужног лица". Верује се да је управо он протагониста поеме.[13]

Утицај и адаптације[уреди | уреди извор]

  • В. H. Оденов The Wanderer инспирисано је староенглеском поемом.[14]
  • Шејмус Хинијев The Wanderer алудира на поему.[15]
  • Кен Смитова поема Fox Running завршава се са речима „a wise man holds out', алудираћи на стихове из Потукача.[16]
  • Џон Фурбергова Anhaga „израсла је из напуштене потребе да се преведе Потукач''.[17]
  • Езекуиел Вињао wrote a setting of The Wanderer за акапела певаче 2005.[18]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Sanders, Michael (2000). „“Merleau-Ponty et la cultivation du corps” au Goucher College”. Chiasmi International. 2: 489—490. ISSN 1637-6757. doi:10.5840/chiasmi2000279. 
  2. ^ Ledel, David (1978). „Michael Ondaatje.Coming through slaughter. New York: W. W. Norton & company, Inc., 1976”. World Literature Written in English. 17 (2): 505—506. ISSN 0093-1705. doi:10.1080/17449857808588554. 
  3. ^ Klinck, J.; Nowlin, W.D. (2001), Antarctic Circumpolar Current, Elsevier, стр. 151—159, Приступљено 2022-12-20 
  4. ^ The Norton anthology of English literature. Stephen Greenblatt, M. H. Abrams (9th edition изд.). New York. 2012. ISBN 978-0-393-91247-0. OCLC 760293913. 
  5. ^ „Appendix 1 The Battle of Maldon”. The Battle of Maldon. 2021. doi:10.5040/9781350167506.0022. 
  6. ^ GOLDSMITH, MARGARET E. (1954). THE SEAFARER AND THE BIRDS”. The Review of English Studies. V (19): 225—235. ISSN 0034-6551. doi:10.1093/res/v.19.225. 
  7. ^ Fulk, R. D.; Cain, Christopher M., ур. (2005-01-01). „A History of Old English Literature”. doi:10.1002/9780470693575. 
  8. ^ 1880-1967., Stenton, F. M. (Frank Merry),. Anglo-Saxon England. ISBN 0-19-282237-3. OCLC 982682970. 
  9. ^ John Josias Conybeare 1826, Routledge, 2005-08-15, стр. 181—184, Приступљено 2022-12-20 
  10. ^ , Elsevier, 2009, стр. 197—198 http://dx.doi.org/10.1016/b978-0-240-81055-3.50025-6, Приступљено 2022-12-20  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  11. ^ „The Viking Answer Lady Webpage”. www.vikinganswerlady.com. Приступљено 2022-12-20. 
  12. ^ Fulk, R. D.; Cain, Christopher M., ур. (2005-01-01). „A History of Old English Literature”. doi:10.1002/9780470693575. 
  13. ^ Davison, Robert A. (1966). „John Owens: Manchester Merchant. By B. W. Clapp. Manchester, Manchester University Press, 1965. Pp. viii + 193. 37s. 6d.”. Business History Review. 40 (2): 262—264. ISSN 0007-6805. doi:10.2307/3112337. 
  14. ^ Albright, Daniel (2007-12-13), Modernist poetic form, Cambridge University Press, стр. 24—41, Приступљено 2022-12-20 
  15. ^ Monson, Jane, ур. (2018). British Prose Poetry: The Poems Without Lines (на језику: енглески). Cham: Springer International Publishing. ISBN 978-3-319-77862-4. doi:10.1007/978-3-319-77863-1. 
  16. ^ Batchelor, Paul (2020-12-04). „“Forever in Excess. A Companion to Contemporary British and Irish Poetry, 1960–2015: 535—547. doi:10.1002/9781118843215.ch3.9. 
  17. ^ Jones, Chris (2010-11). „New Old English: The Place of Old English in Twentieth- and Twenty-first-Century Poetry: New Old English”. Literature Compass (на језику: енглески). 7 (11): 1009—1019. doi:10.1111/j.1741-4113.2010.00760.x.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  18. ^ Tenth Century Agriculture, Oxbow Books, 2011-03-15, стр. 119—138, Приступљено 2022-12-20 

Даље читање[уреди | уреди извор]

  • Beaston, Lawrence (2005). "The Wanderer's Courage". Neophilologus. 89: 119–137.
  • Anglo-Saxon poetry: an anthology of Old English poems. Translated by Bradley, S. A. J. London: Dent. 1982. (translation into English prose)
  • Conybeare, John Josias (1826). Illustrations of Anglo-Saxon Poetry. London: Harding and Lepard.
  • Dunning, T. P.; Bliss, A. J. (1969). The Wanderer. New York. pp. 91–92, 94.
  • Fulk, R. D.; Cain, Christopher M. (2005). A History of Old English Literature. Malden: Blackwell.
  • Greenfield, Stanley B. (1966). A Critical History of Old English Literature.
  • Greenfield, Stanley; Calder, Daniel Gillmore (1986). A New Critical History of Old English Literature. New York: New York University Press.
  • Klinck, Anne L. (2001). The Old English Elegies: A Critical Edition and Genre Study.
  • Lee, Stuart D. (2009). "J.R.R. Tolkien and 'The Wanderer: From Edition to Application'". Tolkien Studies. 6: 189–211.
  • Pasternack, Carol Braun (1991). "Anonymous polyphony and The Wanderer's textuality". Anglo-Saxon England. 20: 99–122.
  • Rumble, Thomas C. (September 1958). "From Eardstapa to Snottor on Mode: The Structural Principle of 'The Wanderer'". Modern Language Quarterly. 19 (3): 225–230.
  • Stenton, Frank (1989). Anglo-Saxon England. Oxford: Oxford University Press.
  • Thorpe, Benjamin (1842). Codex Exoniensis. A Collection of Anglo-Saxon Poetry. London: William Pickering.