Корисник:Sanja221/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Каролина Херера
Каролина Херера
Име по рођењуМариа Каролина Жозефина Пацанинс Нињо
Датум рођења(1939-01-08)8. јануар 1939.
Место рођењаКаракас, Венецуела
ДржављанствоВенецуеланско - Америчко
Занимањемодни креатор
СупружнициГијермо Бехренс Тело (в. 1957. разв. 1964) Реиналдо Херера Гевара (в. 1968.)
Деца4

Каролина Херера (рођ. Марија Каролина Жозефина Пацанинс Нињо[1]; 8. јануара 1939. године[2]) је венецуеланска модна дизајнерка[3] позната по свом личном стилу[4] и по облачењу различитих првих дама САД, укључујући Жаклин Оназис, Лору Буш, Мишел Обаму и Меланију Трамп.[5][6]

Младост[уреди | уреди извор]

Марија Каролина Жозефина Пацанинс[1] Нињо рођена је 8. јануара 1939. године у Каракасу, Венецуели.[2] Њени родитељи су Гиљермо Пацанинс Ацеведо, официр ваздухопловства и бивши гувернер Каракаса,[7] и Марија Кристина Нињо Пасиос. Њена бака, увела је у свет моде, водећи младу Каролину на ревије Баленциаге и купујући јој одећу у Ланвину и Диору. Каролина је говорила: „Моје око било је навикнуто да види лепе ствари.“

Почетак каријере[уреди | уреди извор]

1965. године, Херера је започела своју каријеру радећи као публициста за Емилија Пучија, маркиза Фиренце и блиског породичног пријатеља. Почела је да ради у Пучијевом бутику у Каракасу, а затим се 1980. године преселила у Њујорк.[8] Често се дружила са Миком и Бијанком Џегер и Ендијем Ворхолом, на студију 54, и ту постала је позната по свом драматичном стилу. Први пут се појавила на Интернационалној листи најбоље обучених особа 1972. године, а затим је изабрана у Кућу славних те листе 1980.

Каролина Херера Њу Јорк
ИндустријаЛуксузна гардероба
Основано1980. (1980)
Седиште
Руководиоци
  • Каролина Херера
Производи
Веб-сајтcarolinaherrera.com

Каролина Херера[уреди | уреди извор]

Каролина Херера на ревији 2008. године
Каролина Херера на ревији 2008. године

Почеци[уреди | уреди извор]

1981. године, њена пријатељица Дајана Вриланд, тадашња уредница у главној уредничкој канцеларији часописа Вог, предложила је Каролини да дизајнира линију одеће. Она је то учинила, направивши узорке у Каракасу, и првенствено представивши своју колекцију у Метрополитан клубу у Менхатну где је добила похвале критичара.[9] Познати бутик Марта, на Парк Авенији, приватио је да прикаже њену одећу у њиховим излозима. На основу овог почетног успеха, вратила се у Каракас и сакупила капитал да би финансирала формалнији почетак. Прва модна ревија одржана је у Метрополитан клубу на јесен 1981. године[10] и укључивала је будући супермодел Иман;[11] био је то први пут да је ово место дозволило модну ревију у својим просторијама.[12]

Компанија је смештена у Њујорку од 1980. године, а 1981. године бренд је добио признање од неколико битних часописа, укључујући Вуменс Веар Дејли и Татлер, са посебном пажњом на њене добро дизајниране рукаве. Каролина Херера представља своју Реди-ту-веар колекцију два пута годишње на Недељи моде у Њујорку.[13][14]

Неки од њених најзначајнијих клијената укључују Жаклин Кенеди Оназис, која ју је замолила да дизајнира хаљину за свадбу своје ћерке Каролине, Дијану, кнегињу од Кадавала, која је замолила да дизајнира хаљину за свој брак са принцем Чарлсом-Филипом од Орлеана, војводом од Анжуа,[15] и глумицу Рене Зелвегер.

Пуиг[уреди | уреди извор]

Од 1988. године, шпанска компанија за парфеме Пуиг лиценцирала је име Каролина Херера за развој и маркетинг линије парфема.[16] У 1995. години, фирма је преузела модни бизнис Каролине Херере, задржавајући је као креативног директора.[17]

Линија ЦХ, Херерин модни бренд, престала је са радом 1993. године пре него што је замењена 1994. године линијом Студио, која је поново престала с радом 1996. године.[18] У 2008. години, компанија је покренула бренд реди-ту-веар под именом ЦХ Каролина Херера, лафстајл линија која нуди разноврсне производе за жене, мушкарце и децу, са јаким акцентом на аксесоаре и кожне производе ручно израђене у Шпанији. Бренд је лиценциран од стране Сошиејтед Текстил Лоније, приватне компаније из Галиције, Шпаније.[19] Свака етикета функционише као одвојено предузеће и има одвојене канцеларије.[20]

Од 2011. године, њене ћерке Каролина млађа и Патрисија Лансинг учествовале су у креативном управљању и дизајну.[21] Од 2012. године, постојало је 18 бутика Каролина Херера и ЦХ Каролина Херера у свету, а њене линије продају се у 280 продавница у 104 земље.[22] У фебруару 2016. године, ВВД је известио да је линија парфема имала преко 25.000 продајних места широм света, док је ЦХ бренд укључивао 129 самосталних продавница.[23]

За њихове рекламне кампање, брендови Каролина Херера и ЦХ Каролина Херера сарађивали су са фотографима укључујући Мајлса Олдриџа (1997),[18] Артура Елгорта (1997),[18] Патрика Демаршелијеа (1997, 2011),[18] Терија Ричардсона (2004),[24][25] Мариа Сорентија (2007),[26] Грега Кадела (2014),[27] Мариа Тестина (2015–2018),[28][29] Бриџит Лакомб (2023)[30] и Франсоу Халара (2024).[31]

Крајем 2016. године, компанија је покренула судски процес у Њујоршком врховном суду да би спречила дизајнера Лауру Ким - консултанта којој је понуђено да замени Каролину Хереру као креативну директорку - да се придружи Оскару де ла Ренти. Почетком 2017. године, два бренда и Ким постигли су споразум, омогућавајући Ким да преузме улогу ко-креативног директора са Фернандом Гарсијом.[32]

У 2018. години, Херера је приказала своју последњу линију за свој бренд и предала креативно директорство бренда Весу Гордону.[33]

Парфеми[уреди | уреди извор]

До 2014. године, постојало је 15 основних мириса под брендовима Каролина Херера, ЦХ и 212 Каролина Херера.[34] У 2016. години, Херера је пуститила у промет Гуд Гирл, свој нови женски парфем и свој најбољи парфем у последњих 14 година; Карли Клос је изабрана да буде лице парфема.[35]

Аксесоари[уреди | уреди извор]

Од 1994. до 1996. године, Херера је имала линију кожне галантерије и шалова у партнерству са Свобода Интернешнал. Линија је касније произвођена унутар компаније.[18]

Наочаре[уреди | уреди извор]

За дизајн, производњу и глобалну дистрибуцију наочари за сунце и оптичких рамова, Каролина Херера сарађује са лиценцираним партнерима Индо (1997),[18] Де Риго Вижн (2011–2021)[36] и Сафило (од 2022. године).[37]

Друге активности[уреди | уреди извор]

Од 2004. године, Херера је члан Управног одбора дизајнера накита Мими Со,[38] а од 1999. године је на Управном одбору Савеза модних дизајнера Америке (ЦФДА).[39]

Препознавање[уреди | уреди извор]

У 2008. години, Херера је добила награду за Животно дело Жофри Бене[40] од Савеза модних дизајнера Америке,[41] и "Дизајнерка године" за женску моду 2004. године. Херера је добитник награде За врхунску изврсност Међународног центра у Њујорку као и Златне медаље за заслуге у ликовним уметностима Шпаније, коју јој је доделио краљ Хуан Карлос I 2002. године.[42] Добитник је Златне медаље Шпанског института Краљица Софија 1997. године.[43]

Добила је награду Фешн груп Интернешнала Суперстар,[44] награду за дизајнера године на стилским наградама 2012. године[45] и титулу "Мерцедес-Бенц представља" за њену колекцију из 2011. године.[46] Била је на насловници часописа Вог седам пута.[41]

У 2005. години, добила је Златну плочу Америчке академије достигнућа током Међународног сајма достигнућа у Њујорку.[47][48]

У 2014. години, освојила је награду за уметност моде Савеза кутура.[49]

  • ЦХ Дизајни

Приватни живот[уреди | уреди извор]

1957. године, у 18. години, Херера се удала за Гијерма Бехренс Тела, венецуелског земљопоседника. Пре њиховог каснијег развода 1964. године, постали су родитељи две ћерке:[50]

  • Мерцедес Бехренс-Пацанинс[51]
  • Ана Луиса Бехренс-Пацанинс, која се удала за Луиса Парауд-Карпена, сина генерала Мадрида Фернандо Парауда, 1989. године.[52]

1968. године, у Каракасу, удала се за Реиналда Хереру Гевару, који је наследио шпанску титулу 5. Маркиз Торе Каса по смрти свог оца 1962. године.[53][54] Реиналдо је био водитељ емисије Буенос Диас, јутарњег телевизијског вестерна у Венецуели, и старији син дона Реиналда Херере Услара, 4. Маркиза Торе Каса, познатог венецуелског земљопоседника плантажа шећерне трске, аристократе и колекционара уметности.[53] Стога, по браку, Каролина је носила титулу Маркиза конзорт Торе Каса, до 1992. године, када је она повучена јер Реиналдо није имао сина. Њен супруг је уредник специјалних пројеката за часопис Венити Фер. Имају две ћерке и шест унука, укључујући:

  • Каролину Адријану Херера-Паканинс (р. 1969), која се удала за Мигела Баеза.[55] Тренутно је у вези са Педром де Нороњом.[56]
  • Патрицију Кристину Херера-Паканинс, која се удала за Герита Ливингстона Лансинга Јуниора, сина Сујдама Розенгартена Лансинга и Герита Ливингстона Лансинга Сениора (потомака Роберта Ливингстона),[57] у 2002. години.[58][59][60]

У 2009. години, Херера постаје натурализовани грађанин Сједињених Америчких Држава.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Modapedia de Carolina Herrera”. Modapedia (на језику: шпански). 2013-02-22. Приступљено 2024-05-16. 
  2. ^ а б „Carolina Herrera - LaVanguardia.com”. web.archive.org. 2015-07-10. Приступљено 2024-05-16. 
  3. ^ а б „Carolina Herrera Makes It Official: style file: daily fashion, party, and model news”. web.archive.org. 2009-09-30. Приступљено 2024-05-16. 
  4. ^ „The Best-Dressed Women of All Time: Carolina Herrera | Vanity Fair”. web.archive.org. 2013-06-27. Приступљено 2024-05-16. 
  5. ^ „Melania Trump Helped Hervé Pierre Design Her Inaugural Ball Gown”. Yahoo Life (на језику: енглески). 2017-01-21. Приступљено 2024-05-16. 
  6. ^ Morris, Bernadine (1994-01-04). „For Carolina Herrera, Tranquillity Amid Success”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2024-05-16. 
  7. ^ „Ana L. Behrens-Pacanins Is Married To Luis Paraud-Carpena, Developer”. The New York Times (на језику: енглески). 1989-10-14. ISSN 0362-4331. Приступљено 2024-05-16. 
  8. ^ „The Business of Fashion”. The Business of Fashion (на језику: енглески). 2024-02-12. Приступљено 2024-05-16. 
  9. ^ „Designer - Fashion debut - Carolina Herrera”. web.archive.org. 2016-03-08. Приступљено 2024-05-16. 
  10. ^ Foley, Bridget (2016-02-10). „Carolina Herrera’s Quiet Path to Power”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  11. ^ Fury, Alexander (2018-04-16). „Carolina Herrera’s Very First Show — and What It Meant for Fashion”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2024-05-16. 
  12. ^ Fury, Alexander (2018-04-16). „Carolina Herrera’s Very First Show — and What It Meant for Fashion”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2024-05-16. 
  13. ^ „WhoWHATWhereWhy: Why does New York Fashion Week matter?”. Pittsburgh Post-Gazette (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  14. ^ „"Let's Stay Together": Diane von Furstenberg, Herrera and Kors Will Stay With MB Fashion Week | New York Fashion Week LIVE”. web.archive.org. 2014-02-15. Приступљено 2024-05-16. 
  15. ^ „Diana de Cadaval Gosto que me chamem princesa - Expresso.pt”. web.archive.org. 2013-11-10. Приступљено 2024-05-16. 
  16. ^ Foley, Bridget (2016-02-10). „Carolina Herrera’s Quiet Path to Power”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  17. ^ „Puig, un imperio español de moda que comenzó con un pintalabios”. web.archive.org. 2012-10-14. Приступљено 2024-05-16. 
  18. ^ а б в г д ђ Staff, W. W. D. (1997-08-19). „CAROLINA HERRERA: A NEW WOMAN”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  19. ^ Lockwood, Lisa (2023-07-27). „CH Carolina Herrera Enlists Christy Turlington for Advertising Campaign”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  20. ^ Feitelberg, Rosemary (2008-05-06). „CH Carolina Herrera Spanning the Globe”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  21. ^ Chang, Bee-Shyuan (2011-05-06). „With Pops of Color”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2024-05-16. 
  22. ^ Taylor, Felicia (2012-03-13). „How Carolina Herrera turned being chic into big business | CNN Business”. CNN (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  23. ^ Foley, Bridget (2016-02-10). „Carolina Herrera’s Quiet Path to Power”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  24. ^ Staff, W. W. D. (2004-02-10). „Herrera Turns Jersey Girl”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  25. ^ Staff, W. W. D. (2011-06-15). „Memo Pad: Carolina Herrera’s Flashback… Jean Paul Gaultier’s Paper Project…”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  26. ^ Feitelberg, Rosemary (2007-02-07). „Family Matters for Herrera Campaign”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  27. ^ Lockwood, Lisa (2014-07-15). „Carolina Herrera Shows Bette Franke in Multiple Dimensions for Fall”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  28. ^ „Carolina Herrera confie sa dernière campagne à Willy Vanderperre”. ladepeche.fr (на језику: француски). Приступљено 2024-05-16. 
  29. ^ Feitelberg, Rosemary (2018-02-10). „Puig’s Plan Appears Achieved: Carolina Herrera to Hand Design Reins Over to Wes Gordon”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  30. ^ Lockwood, Lisa (2023-07-27). „CH Carolina Herrera Enlists Christy Turlington for Advertising Campaign”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  31. ^ Lockwood, Lisa (2024-04-30). „CH Carolina Herrera Enlists Interiors Photographer François Halard for Latest Campaign With Liya Kebede”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  32. ^ Clark, Evan (2017-01-07). „Carolina Herrera and Oscar de la Renta Settle Legal Battle”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  33. ^ „Wes Gordon Answers the High Society Vibe Shift”. Harper's BAZAAR (на језику: енглески). 2022-07-22. Приступљено 2024-05-16. 
  34. ^ Feitelberg, Rosemary (2014-07-11). „Carolina Herrera’s Elegant World”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  35. ^ Strugatz, Rachel (2016-07-12). „Carolina Herrera’s ‘Good Girl’ Scent Aims to Make a Mark”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  36. ^ Strugatz, Rachel (2011-11-02). „Carolina Herrera Doubles Up for Eyewear”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  37. ^ Carrera, Martino (2021-07-15). „Carolina Herrera, Safilo Ink Five-year Eyewear License”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  38. ^ „Say It Is So | Read all the latest in fashion gossip, fashion industry news, and fashion trends | Daily Front Row”. web.archive.org. 2014-02-21. Приступљено 2024-05-16. 
  39. ^ „CFDA board taps Wang, Von Furstenberg, Spade - Tags: COUNCIL of Fashion Designers of America WANG, Vera, 1949-”. web.archive.org. 2014-02-22. Приступљено 2024-05-16. 
  40. ^ „CFDA”. cfda.com. Приступљено 2024-05-16. 
  41. ^ а б „Carolina Herrera - Voguepedia”. web.archive.org. 2013-01-05. Приступљено 2024-05-16. 
  42. ^ „Madrid with Carolina Herrera - Articles | Travel + Leisure”. web.archive.org. 2012-02-08. Приступљено 2024-05-16. 
  43. ^ „Spanish Institute - Gold Medal Gala”. web.archive.org. 2021-01-30. Приступљено 2024-05-16. 
  44. ^ „Carolina Herrera is an Honorary Superstar”. ELLE (на језику: енглески). 2012-07-16. Приступљено 2024-05-16. 
  45. ^ Feitelberg, Rosemary (2012-09-07). „Style Awards Honor Carolina Herrera, Reed Krakoff”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  46. ^ Davis, Jim. „Mercedes-Benz Presents Title Given to Fashion Designer Carolina Herrera | eMercedesBenz”. emercedesbenz.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  47. ^ „Golden Plate Awardees”. Academy of Achievement (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  48. ^ „2005”. Academy of Achievement (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  49. ^ Karimzadeh, Marc (2014-02-07). „The Couture Council to Honor Carolina Herrera”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  50. ^ „From Venezuela to Seventh Avenue, Carolina Herrera's Fashions Cast a Long Shadow : People.com”. web.archive.org. 2011-03-10. Приступљено 2024-05-16. 
  51. ^ „Carolina Herrera Hosts Second Annual Fundraising Event for the FundaHigado America Foundation”. World Red Eye (на језику: енглески). 2017-04-10. Приступљено 2024-05-16. 
  52. ^ „Ana L. Behrens-Pacanins Is Married To Luis Paraud-Carpena, Developer - The New York Times”. web.archive.org. 2009-05-29. Приступљено 2024-05-16. 
  53. ^ а б „Maria Herrera-Uslar; Society Figure Was 78”. The New York Times (на језику: енглески). 1992-12-28. ISSN 0362-4331. Приступљено 2024-05-16. 
  54. ^ Interview (2010-03-06). „My Secret Life: Carolina Herrera, fashion designer, 71 | The Independent”. The Independent (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  55. ^ „Of Course, Carolina Herrera’s Daughter Has the Most Fashionable Apartment Ever”. ELLE Decor (на језику: енглески). 2022-11-24. Приступљено 2024-05-16. 
  56. ^ „Descubrimos a Pedro de Noronha, el atractivo inversor portugués que ha enamorado a Carolina Herrera”. HOLA (на језику: шпански). 2023-03-01. Приступљено 2024-05-16. 
  57. ^ „GERRIT LANSING Obituary (2010) - Legacy Remembers”. Legacy.com. Приступљено 2024-05-16. 
  58. ^ „WEDDINGS/CELEBRATIONS; Patricia Herrera, Gerrit Lansing Jr.”. The New York Times (на језику: енглески). 2002-11-24. ISSN 0362-4331. Приступљено 2024-05-16. 
  59. ^ Chang, Bee-Shyuan (2011-05-06). „With Pops of Color”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2024-05-16. 
  60. ^ Have, Jane Keltner de Valle,Oberto Gili,Mieke ten (2019-04-21). „Designer Patrick McGrath Brings New Life to Patricia Herrera Lansing's New York City Home”. Architectural Digest (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Sanja221/песак&oldid=27787093”