Корисник:Sofija2001/песак
Ли Џен (генерал-мајор)[уреди | уреди извор]
Ли Џен (кин. 李贞, пин: Li Zhen; Лиујанг, Хунан, фебруар 1980 - 11. март 1990) била је генерал-мајор Народноослободилачке армије
| 李贞 | |
|---|---|
.jpg){kind=icon} | |
| Lični podaci | |
| Nadimak | 旦妹子 (dan meizi) |
| Datum rođenja | фебруар 1908. |
| Mesto rođenja | Лиујанг, Хунан, |
| Datum smrti | 11. март 1990. |
| Zanimanje | војник |
| Porodica | |
| Supružnici | Гу Тијеншун (1924-1928, разведени)
Џанг Ћилонг (1932-193?, разведени) Ган Сићи (1935-1964) |
| Roditelji | Ли Гвангтијен |
Кине и супруга генерала Гана Сићија. Била је члан извршног одбора на Првом и Другом конгресу Савеза жена Кине, стални члан на Трећем и Четвртом конгресу Савеза жена Кине, члан сталног одбора Петог националног народног конгреса, као и члан Централне комисије саветника КПК.
Живот[уреди | уреди извор]
Рођена у сеоској породици, у селу Сијаобанћијао, удала се са само шест година. Када је Кинеска национална револуција узела маха 1926. године, Ли је почела да учествује у друштвеним активностима. Почетком 1927. године прикључила се Комунистичкој партији Кине, а када је Мао Цедунг исте године предводио Устанак јесење жетве и напао Лиујанг, одлучила је да се прикључи војсци. Крајем године се придружила герилским јединицама Лиудонга, које су организовали Ванг Шоудао и Џанг Ћилонг.[1] Касније је била политички комесар женске лиге Црвене армије на пограничној области између Хунана и Ђангсија. Као подпредседник организационог одељења политичке управе Другог фронта Црвене армије, учествовала је у Дугом маршу. Након тога, именована је за директорку женске војне школе Осме руте. Током Другог кинеског грађанског рата, преузела је улогу генералног секретара у политичком одељењу војног региона Ђингсуи и Северозападног војног региона[2]. Она је 1951. године постала генерални секретар у политичком одељењу Народне добровољачке армије, док је 1953. године обављала дужности директора сектора у политичком одељењу противваздухопловне одбране Централног војног комитета. Исте године је добила чин генерал-мајора и тако постала прва жена међу генералима који су учествовали у оснивању Народне Републике Кине[3]. Након тога, постала је заменик јавног тужиоца Војног тужилаштва Народноослободилачке армије Кине, док је 1975. године служила као саветник у њеном политичком одељењу. 1988. године је одликована орденом Црвене звезде за своје заслуге.
Била је заменик делегата на Седмом националном конгресу КПК, делегат на Осмом националном конгресу, а посебно је позвана да као делегат присуствује Тринаестом националном конгресу. Била је члан Дванаестог централног саветодавног одбора, заменик делегата на прва три заседања Националног народног конгреса, као и члан сталног одбора на његовом петом заседању. Била је члан Првог националног одбора Кинеске народне политиколошке конференције, члан извршног одбора на Првом и Другом конгресу Савеза жена Кине, док је на Трећем и Четвртом била члан сталног одбора.
Дела[уреди | уреди извор]
Ли Џен је написала своју аутобиографију под називом „Аутобиографија хероине“, која је објављена у новембру 1988. године у издању Народне издавачке куће Ђангси. Она у њој дели своја искуства и сећања на живот и одрастање пре почетка Дугог марша.
Породица[уреди | уреди извор]
Ли Џен је била шесто дете у породици. Када је напунила шест година, постала је снаја породице Гу, док се са шеснаест година званично венчала са супругом Гуом Тијеншуном. Пошто је 1928. године постала мета Националистичке власти, њен супруг ју је напустио. Уз одобрење организације, 1932. године се удала за Џанга Ћилонга, али су недуго затим били приморани да се разведу. Поново се удала 1935. године, за човека по имену Ган Сићи. Током Дугог марша, Ли Џен је имала превремени порођај и родила је њиховог јединог сина, али је то дете умрло младо.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ 吴, 志菲 (27. 09. 2012). „李贞：从童养媳到开国将军”. 人民网. Архивирано из оригинала 08. 07. 2015. г.
- ^ „李贞:上将丈夫少将妻 开国第一位女将军”. 千龙网. 28. 04. 2012. Архивирано из оригинала 09. 07. 2015. г.
- ^ „李贞：开国第一位女将军”. 新华网. 28. 04. 2012. Архивирано из оригинала 22. 05. 2017. г.