Корисник:TalasAtlas/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Бициклистички спортови су такмичарске физичке активности у којима се користи бицикл. Постоје различите категорије бициклистичких спортова: друмски бициклизам, циклокрос, брдски бициклизам, велодромски бициклизам, BMX и бициклистички спидвеј. Бициклистички спортови који нису такмичарски су: уметнички бициклизам, бициклистички поло, слободни BMX, вожња планинског бицикла у бајк парку, бициклистички поло и циклобол. Светска бициклистичка унија (UCI) је спортско управно тело за бициклизам и међународна такмичења у бициклизму.

Бициклизам спада у групу олимпијских спортова. Популаран је широм света, нарочито у Европи. Нарочито је заступљен у Француској, Италији, Белгији, Шпанији, Холандији, Немачкој, Данској и Швајцарској.[1] Остале земље у којима се организују значајна међународна такмичењима су Аустралија, Луксембург, Велика Британија, Сједињене Америчке Државе и Колумбија.

Историја[уреди | уреди извор]

Бициклисти у трци Ђиро д'Италијa 2021

Сматра се да је прва бициклистичка трка одржана 31. маја 1868. године у предграђу Париза Сен Клу.[2] Стазу дужине 1200 метара први је прешао Енглез у изгнанству Џејмс Мур, који је возио дрвени бицикл са точковима од гуме. Овај бицикл је изложен у музеју у Илију (Кембриџшир, Енглеска).

Светска бициклистичка унија основана је 14. априла 1900. године. Земље оснивачи су: Белгија, Сједињене Америчке Државе, Француска, Италија и Швајцарска.

Бициклизам је увршћен у листу олимпијских спортова од првих модерних игара 1896. године. [3]

Велика награда Пољске, једночасовно бициклистичко такмичење у Порву, Финска, 11. јун 2005.
Бициклизам има дугу историју: Француски бициклисти Леон Фламан и Пол Масон на Летњим олимпијским играма 1896.

Бициклистичке трке[уреди | уреди извор]

Друмски бициклизам[уреди | уреди извор]

У многим Европским земљама, бициклистичке трке су национални понос: поштанска маркица Источне Немачке на којој је бициклиста Теве Шур, 1960.

Друмске бициклистичке трке обухватају тимска и индивидуална такмичење. Деле се на: вишеетапне трке, једнодневне друмске трке и вожње на хронометар.

Трке се углавном одржавају од пролећа до јесени. Професионалне друмске трке које трају три недеље чине Гранд тур трке. Најпознатија међу њима је Тур де Франс, а осим ње ту су и Ђиро д’Италија и Вуелта а Еспања. Поред ових најзначајнијих трка, постоји пет недељних етапних трка: Тур Даун Андер у Аустралији, Париз-Ница, Тирено—Адријатико у Италији, Трка кроз Романдију, Кружна трка око Дофена и Тур де Свис. Једнодневни "класици" су Ронде ван Фландерен и Милано-Санремо.

Велодромски бициклизам[уреди | уреди извор]

Велодромски бициклизам постоји од 1870. године.[4] Такмичари су се такмичили на дрвеним стазама које су изгледале слично данашњим велодромима. За разлику од друмских трка, које зависе од спољних фактора, унутрашње стазе омогућавају да се трке одржавају у сличним услови током целе године.

Велодроми су кружне стазе, чије су кривине нагнуте. Догађаји су веома разноврсни и могу обухватити индивидуална и екипна тркања, спринтове за два човека, старовање на различите начине. Такмичари користе бицикле који немају кочнице.

Брдски бициклизам[уреди | уреди извор]

Завршна фаза Аустралијског тура Гипсленда

Трке брдског бициклизма се одржавају ван пута и за које су потребне претност и умеће за вожњу. Постоји неколико врста; главне категорије су крос-кантри, ендуро и спуст, 4X или трке четири такмичара.

BMX[уреди | уреди извор]

BMX се одржава ван пута. БМК трке су кратке и возе се на специјално изграђеним стазама дужине једног круга, обично на бициклима са једним зупчаником. Возачи пролазе кроз стазу са скоковима и кривинама које су под нагибом.

Бициклистички спидвеј[уреди | уреди извор]

Бициклистички спидвеј су трке на землјаним стазама на отвореном, дужине од 70-90м.


Бициклизам са моторним темпом[уреди | уреди извор]

Бициклизам са моторним темпом користи мотоцикл за темпирање брзине да би бициклисти могли да достигну што већу брзину.


Гравел тркање[уреди | уреди извор]

Пелотон Тур де Франса

Гравел тркање је једа од најновијих дисциплина у бицклистичким тркама, настала у 21. веку. На пример Unbound Gravel, једна од најпрестижнијих гравел трка сеодржава од 2006. године. Претходно гравел тркама у данашњем облику су трке попут Tour of the Battenkill и Boulder-Roubaix које су трке на бетону са гравел деловима. Препознатљиве карактеристике гравел трка суː велике раздаљине, обично 160-320км, заједнички стартови бициклиста из свих категорија гравел трка. Бицикли за вожњу гравел трка варирају од бицикала са широким гуама који се користе за глатке подлоге до теренских бицикала.


Просечне брзине[уреди | уреди извор]

Брзине одстигнуте на унутршањим статзама су углавном веће од оних постигнутих на стазама на отвореном. Други фактори који утичу на брзину суː облик руте(равна или теренска), јачина и правац ветра, температура, надморска висина. На трци у Мекскиу, Франсис Первис достигао је средњу брзину од 21.40 метра у секунди(77.0км/х). Највећа просечна брзина у мушким тркама на 1км на Олимпијским играма 2004. је била 16.4 метара у секунди и постигао ју је Крис Хој( [[енглески|енг ] ]ː Chris Hoy).Просечна брзина се видно смањује порастом раздаљине трке, тако да је за трку дужине преко 120км, Cootamundra Annual Classic она износи 11.8 метара у секунди(42км/х). У трци дугој 259км, 2010 Paris–Roubaix Фабиан Канцарела([[енглески|енг]]ːFabian Cancellara) је имао средњу брзину од 10.9 метара у секунди(39км/х), док је у трци дугој преко 818км Furnace Creek 508 највећа просечна брзина 8.3 метара у секунди(30км/х). За трке екстремне дужине попут 4,800км дугачке трке Race Across America просечна брзина износи 5.7 метара у секунди(21км/х).


Брдски бициклизам[уреди | уреди извор]

Брдски бициклизам је спорт где бициклисти пролазе кроз природне и наменски прављене препреке,али не смеју да спуштају стопала на тло. Поени се додељују у односу на способнопст управљања бициклом. Први шампионат UCI Trials World Championships одржан је 1986.


Нетркачке дисциплине[уреди | уреди извор]

Фристајл ВМХ[уреди | уреди извор]

Фристајл ВМХ је екстремни спорт који представља каскадерску вожњу ВМХ бицикла.


Уметнички бициклизам[уреди | уреди извор]

Уметнички бициклизам је дисциплина где бициклисти изводе трикове сличне онима у балету и гимнастици.


Радбол[уреди | уреди извор]

Радбол је игра слична фудбалу само на бициклима.Један бициклиста из оба тима вози бицикл са једном брзином и без кочница. Лопта се сме контролисати само бициклом и главом, осим када се брани гол.


Бициклистички поло[уреди | уреди извор]

Бициклистички поло је тимски спорт који комбинује елементе традиционалног пола само што се уместо коња користе бицикли. Обично се игра на трави. Био је пр3едстављен као демонстрациони спорт на Олимпијским играма 1908. Бициклистички поло је изузетно популаран у Индији.


Бициклистички поло на бетону[уреди | уреди извор]

После турнира пола на бетону

Бициклистички поло на бетону је популарнија и физички захтевнија варијација Бициклистичког пола. Игра се у два тима од по три играча и циљ је погодити гол супротног тима. Игра је настала у Сијетлу у касним 1990-тим.



Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Co, Copenhagenize Design. „The 20 Most Bike-Friendly Cities on the Planet, Ranked”. Приступљено 22. 5. 2024. 
  2. ^ „cycling sport Britannica”. Приступљено 22. 5. 2024. 
  3. ^ Torres-Davis, Rosael. „Track Cycling at the 2022 World Championships, Explained”. Приступљено 22. 5. 2024. 
  4. ^ „Cycling Track”. Приступљено 22. 5. 2024.