Пређи на садржај

Корисник:Teodoradora/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Лин Хуијин

кин. 林徽因

пинјин: Lín Huīyīn
Датум рођења10. јун 1904.
Место рођењаХангџоу, Народна Република Кина
Датум смрти1. април 1955.
Место смртиПекинг, Народна Република Кина
Занимањеархитектица, списатељица
Значајни радовиСпоменик народним херојима, Грб Народне Републике Кине

Лин Хуијин (кин. 林徽因, пинјин: Lín Huīyīn; Хангџоу, 10. јун 1904 - Пекинг, 1. април 1955) била је кинеска архитектица и списатељица. Прва је жена архитекта у модерној историји Кине, чланица тима пројектаната Споменика народним херојима у Пекингу и грба Народне Републике Кине[1]. Била је прва супруга архитекте Лијанг Сиченга.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је 10. јуна 1904. године у граду Хангџоуу, у провинцији Џеђијанг[2]. Њен отац, Лин Чангмин, био је интелектуалац и дипломата у доба касне династије Ћинг. Име Хуијин добила је по истоименој песми из Књиге песама[2].

Године 1916. уписала је женску гимназију Пеихуа. Лијанг Сиченга, сина Лијанг Ћичаоа, упознала је 1918. године.

Са оцем се 1920. године преселила у Лондон, где је почела да се интересује за архитектуру.

Са Лијанг Сиченгом је 1924. године отишла у САД, на студије архитектуре на Универзитету Пенсилванија. С обзиром да одсек за архитектуру овог универзитета све до 1934. године није примао женске студенте, Лин Хуијин је уписала одсек за ликовне уметности. Она је, ипак, похађала сва предавања из архитектуре, а њени резултати били су бољи од резултата многих њених мушких колега. У фебруару 1927. године, дипломирала је на одсеку за ликовне уметности, а потом добила посао асистента професора на одсеку за архитектуру.

Заједно са Вен Јидуом, Лијанг Шићијеном и Лијанг Сиченгом, основала је Друштво за развој кинеског позоришта. Глумила је у представама и учествовала у дискусијама о позоришној уметности.

Лин Хуијин, Рабиндранат Тагор и Сју Џимо

Лин Хуијин и Лијанг Сиченг венчали су се у Канади 1928. године. Медени месец провели су у Европи, истражујући тамошњу архитектуру. По повратку у Кину, истраживали су древна кинеска здања. Поред рада на препознавању значаја кинеске архитектуре, велика страст била јој је и књижевност. Писала је песме, приповетке, есеје и драмске текстове. Савременици су је називали Женом Генијем. Њени блиски пријатељи били су песник Сју Џимо, писац Шен Цонгвен и академик Ђин Јуелин. Сју Џимоу, који је 19. новембра 1931. године настрадао у авионској несрећи на лету из Нанђинга у Пекинг, где је требало да присуствује њеном предавању, посветила је песму Ламент за Џимоа.

Године 1949. основан је одсек за архитектуру на Универзитету Ћингхуа, на предлог Лијанг Сиченга, који је био и први управник, а у оснивању одсека учествовала је и Лин Хуијин.

Вече пре него што је Комунистичка партија Кине заузела Пекинг, Лин Хуијин и Лијанг Сиченг састали су се са партијским врхом у месту Сибајпоу, како би осигурали да здања древног Пекинга неће бити оштећена током сукоба, што је друга страна и обећала. Град је, на крају, предат мирним путем.

Након окончања грађанског рата, Лин Хуијин добила је посао професорке на одсеку за архитектуру Универзитета Ћингхуа. Исте године, одржана је прва Народна политичка консултативна конференција Кине, на којој је Лин Хуијин изабрана за чланицу тима пројектаната националног грба Народне Републике Кине, претходно водивши радни тим Универзитета Ћингхуа који је предложио да се на грбу нађу жадни прстен, пет звезда, жупчаник, снопови житарица и име државе. Године 1950, на другој Народној политичкој консултативној конференцији одлучено је да ће грб бити израђен на основу разрађеног нацрта тима са Универзитета Ћингхуа[3]. У том периоду, Лин Хуијин је такође пројектовала и главни нацрт гробља револуционара Бабаошан[4].

Иако је њено здравље већ тада било нарушено, она је наставила да ради пројекте за кинеску владу. Поред тима пројектаната националног грба, била је чланица и тима пројектаната Споменика народним херојима, пројектујући конкретно базу споменика и изглед венца.

Након дуге борбе са туберкулозом, Лин Хуијин преминула је 1. априла 1955. године, у болници Тонгрен у Пекингу. Помен, ком су присуствовали многобројна породица и пријатељи, одржан је 3. априла у храму Сјенлијанг у Пекингу. Сахрањена је на гробљу Бабаошан. Лијанг Сиченг лично је пројектовао њен споменик, у чију структуру је убацио и реплику венца који је Лин Хуијин осмислила као део Споменика народним херојима.

  • Споменик народним херојима, трг Тијенанмен у Пекингу
    Споменик народним херојима, трг Тијенанмен у Пекингу
  • Национални грб који је дизајнирао тим чија је чланица била и Лин Хуијин
    Национални грб који је дизајнирао тим чија је чланица била и Лин Хуијин

Декан Факултета за дизајн Универзитета Пенсилванија, Фриц Стајнер, 2022. године покренуо је поступак поновног проучавања њеног рада. Универзитет је 13. октобра 2023. године објавио да ће Лин Хуијин постхумно бити додељена диплома основних студија архитектуре, како би се исправила грешка учињена у прошлости[5][6]. Свечана церемонија биће одржана 18. маја 2024. године.

Породица[уреди | уреди извор]

Њен деда по оцу, Лин Сјаосјун, био је царски дипломац у петнаестој години владавине цара Гуангсјуа, награђен стипендијом за даље студије у Јапану. Отац Лин Чангмин био је генерални секретар у војсци Гуо Сонглинга, а настрадао је у рату. Мајка јој се звала Хе Сјуејуен.

Њен полубрат Лин Хенг, био је пилот Кинеског ваздухопловства, погинуо у бици изнад града Ченгдуа, 1941. године.

Са супругом Лијанг Сиченгом имала је двоје деце: сина Лијанг Цонгђијеа, кинеског еколошког активисту, и ћерку Лијанг Цајбинг која је била новинарка новинске агенције Синхуа.

Њена братаница, Лин Јинг, америчка је архитектица, пројектанткиња Спомен-комплекса вијетнамским ветеранима у Вашингтону.

Стваралаштво[уреди | уреди извор]

  • Сабрана дела Лин Хуијин- изабрао и уредио њен син, Лијанг Цонгђије
  • Сабрана дела Лин Хуијин о архитектури (2000)- уредник Лијанг Цонгђије
  • Лин Хуијин о архитектури (2004) ISBN 978-7-5613-2946-7
  • Сабрана дела Лин Хуијин - издавачко друштво Нови свет (четири тома): збирке превода песама и драма, есеја, приповедака и писама, о кинеској архитектури и о архитектури Пекинга
  • Сабрана дела Лин Хуијин (шест томова): збирка радова о архитектури, збирке песама, есеја, писама, приповедака и драма
  • Збирка радова Лин Хуијин, Тијенђиншко народно издавачко друштво, 2014 (два тома): збирке књижевних радова и радова о архитектури

Фотографије[уреди | уреди извор]

Приказ у савременим медијима[уреди | уреди извор]

  • Априлски дани (1999) телевизијска серија, Лин Хуијин тумачи глумица Џоу Сјун
  • Хуијин (2021) позоришна представа, насовну улогу тумачи Чен Пинлинг

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ 靳, 镜宇 (2020-01-31). „新疆多源国产海量遥感卫星原始影像库的设计与实现”. 地矿测绘. 3 (1). ISSN 2630-4732. doi:10.32629/gmsm.v3i1.472. 
  2. ^ а б 壹, 岚枫 (2011). 【林徽因·梁思成】一身诗意千寻瀑. 《西南联大的爱情往事》. 沈阳: 辽宁教育出版社. ISBN 978-7-5382-9175-9. 
  3. ^ „正投影 国徽设计中亮丽的一笔”. 2013-05-14. 
  4. ^ „北京卫视报道”. 
  5. ^ „An Architectural Pioneer Receives Her Due”. 2023-11-16. 
  6. ^ „宾夕法尼亚大学将向林徽因颁发迟到的建筑学学士学位”. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • 陈学勇 2004《林徽因寻真 - 林徽因生平创作丛考》北京：中华书局。
  • 《梁思成与林徽因-一对探索中国建筑史的伴侣》 美费慰梅著 曲莹璞 关超等译 中国文联出版公司 ISBN 978-7-5059-267
  • 林洙 2004《梁思成、林徽因与我》 北京：清华大学出版社。ISBN 978-7-302-08676-5
  • 黄振翔 (Wong, Sidney ). "Lin Huiyin（林徽因）and Liang Sicheng（梁思成） as Architectural Students at the University of Pennsylvania (1924-27)" Planning and Development Volume 23, No. 1, page 75-93, 2008.
  • 黄振翔 2022 《史海钩沉：林徽因的北京培华女中》原文在2022年7月24日在宾大设计连线发表 （https://mp.weixin.qq.com/s/Cr0ruHHF5c2KPIVELh2G7A）更生版在 （页面存档备份，存于互联网档案馆） 2002年7月27日在安邦智库平台发表 （http://www.anbound.com.cn/ViewArticle.php?ArticleID=978D76676F5E7918F81D28E7D092CA0D） （页面存档备份，存于互联网档案馆）
  • 黄振翔 2023 《林徽因为何选择宾大学建筑？》 原文在2023年4月24日在宾大设计连线发表（https://mp.weixin.qq.com/s/lvNxrniXVxBrfrnjIg5HsA （页面存档备份，存于互联网档案馆))
  • 陈学勇 2008《莲灯微光里的梦：林徽因的一生》 人民文学出版社 ISBN 978-7-02-006556-1
  • 傅野 《民国情事》 广西师范大学出版社
  • 岚枫. 《西南联大的爱情往事》 第一版. 沈阳: 辽宁教育出版社. 2011年7月. ISBN 978-7-5382-9175-9
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Teodoradora/песак&oldid=27762050”