Костањевац (Жумберак)
Костањевац | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Загребачка |
| Општина | Жумберак (општина) |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 42′ 03″ С; 15° 28′ 15″ И / 45.700776462074195° С; 15.470882952373328° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 200 m |
  Костањевац Костањевац на карти Хрватске | |
 Костањевац Костањевац на карти Загребачке жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 10455 Костањевац |
| Позивни број | +385 1 |
Костањевац је насељено место и седиште општине Жумберак, до нове територијалне организације у саставу бивше општине Јастребарско, у Загребачкој жупанији, Хрватска.
Географски положај[уреди | уреди извор]
Налази се на надморској висини од 200 метара, 57 километара југозападно од Загреба. Делови насеља су засеоци: Балабани, Безјаки, Кајкавци, Рибићи, Сименићи, Танцрајтери, Телетари, Влашићи и Жупани.
Историја[уреди | уреди извор]
У целовитој топографији карловачке Војне крајине из 1835. године стоји да је "'Костањевац некад био племениташко седиште породице Делишимуновић, сада капетанска стража, село са 15 кућа и 201 становником, међу којима су 178 римокатолици, 17 гркосједињени и 6 грконесједињени. Ту је и један град где је сада смештено заповедништво капетаније. Тај град саграђен је 1725. године и припадао је грофовима фон Херманштајнима, затим грофу Молцу, а будући да овај није имао наследника, после његове смрти припао је војном округу."
Привреда[уреди | уреди извор]
Привредна основа насеља је: пољопривреда, виноградарство, сточарство, трговина и угоститељство.
Становништво[уреди | уреди извор]
Број становника по пописима[уреди | уреди извор]
| Националност[1] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 102 | 136 | 160 | 183 | 204 | 207 | 218 | 349 | 371 | 357 | 384 | 366 | 378 | 308 | 250 |
Национални састав[уреди | уреди извор]
| Националност[1] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Хрвати | 130 (95,58%) | 138 (86,25%) | 180 (98,36%) | 193 (94,60%) |
| Срби | 4 (2,94%) | 17 (10,62%) | 3 (1,63%) | 10 (4,90%) |
| Југословени | 0 | 0 | 0 | 0 |
| остали и непознато | 2 (1,47%) | 5 (3,12%) | 0 | 1 (0,49%) |
| Укупно | 136 | 160 | 183 | 204 |
Образовање, здравство, службе[уреди | уреди извор]
У Костањевцу се налази подручна школа Костањевац — Основна школа „Кардинала Алојзија Степинца" из Крашића, амбуланте опште и стоматолошке медицине Дома здравља Јастребарско, општинска управа, дом за старије особе и зграда поште 10455 Костањевац. Позивни број је 01.
Црква[уреди | уреди извор]
Насеље припада римокатоличкој жупи „Света Марија Магдалена“ из Доњег Оштрца, Јастребарски деканат Загребачке надбискупије, а у њему се налази капела Блажене Марије Жалосне, коју је 1672. године дао изградити костањевачки племић Криштоф (Крсто) Делишимуновић.
У Костањевцу је 1937. године одржан трећи конгрес Жумберчана на којем су учествовали осим Жумберчана и чланови „Хрватске братске заједнице“ и „Хрватског радише“ из САД.
