Коста Руварац
Коста Руварац | |
|---|---|
 Коста Руварац | |
| Датум рођења | 1837. |
| Место рођења | Стари Бановци, Аустријска царевина |
| Датум смрти | 5. јануар 1864. |
| Место смрти | Пешта, Аустријска царевина |
Коста Руварац (Стари Бановци, 1837 — Пешта, 5. јануар 1864) био је омладински вођа, књижевник, рођени брат калуђера и историчара Илариона Руварца.
Биографија[уреди | уреди извор]
Коста је рођен 1837. године у Старим Бановцима у Срему, у свештеничкој породици. Основну школу је завршио у Сремским Карловцима[1], а вишу немачку школу у Сланкамену. Матурирао је у Пешти, где је остао на студијама. Добио је стипендију Матице српске 1858. године. Студирао је правне науке и упоредо проучавао књижевност и естетику. Као студент бавио се књижевношћу и превођењем, по чему се прочуо. Писао је под утицајем претходника Богобоја Атанацковића.[2] Најпознатија његова приповетка је "Карловачки ђак" из 1860. године.[3] Вредна помена је путописна приповетка "Пут у Раваницу".
Умро је прерано од туберкулозе[4], као студент права и филозофије у Пешти, почетком јануара 1864. године. Маја 1898. године подигли су му споменик бели мермерни у облику пирамиде над гробом[5], млади Срби у Пешти. Прилог за подизање споменика су дали бројни поштоваоци, а постављење и парастос је обавила Академска омладина и Коло младих Срба.[6]
Био је активан у родољубивим друштвима и организацијама, као што је омладинско ђачко друштво Преодница[7]. Руварац је био један од вођа Уједињене омладине српске. Заслужан је и за оснивање српског академског друштва Преодница у Пешти 1861. године. Чланови тог удружења су по завету годину дана носили црнину за изгубљеним и нигда ненадокнађеним својим чланом.[8]
Убрзо након смрти, штампани су његови Скупљени списи, у две књиге (1866. и 1869). Поред осталих радова ту су објављена четити позоришна комада: један превод са немачког и три посрбе. Једна од тих адаптација под насловом "Инкогнито" имала је премијеру 1868. године.[9] Руварац је рано показао таленат за књижевну критику и озбиљно се припремао за бављење њом. Настојао је као теоретичар да "утре пут" реалистичкој књижевности код Срба.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "Стражилово", Нови Сад 1886.
- ^ "Коло", Београд 1943.
- ^ Гавриловић, Андра, ур. (1903). Знаменити Срби XIX. века, година II. Загреб: Српска штампарија. стр. 9.
- ^ "Српски народ", Београд 9. октобар 1943.
- ^ "Дело", Београд 1898.
- ^ "Зора", Беч 1898.
- ^ Гавриловић, Андра, ур. (1903). Знаменити Срби XIX. века, година II. Загреб: Српска штампарија. стр. 10.
- ^ Петар Марјановић: "Посрбе", Београд 1987.
- ^ "Земунски гласник", Земун 1868.
