Крајпуташ Василију Обрадовићу у Ртарима
| Драгачевски епитафи | |
|---|---|
 Крајпуташ Василију Обрадовићу (†1915) | |
| Опште информације | |
| Место | Ртари |
| Општина | Општина Лучани |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | 20. век |
Крајпуташ Василију Обрадовићу (†1915) у Ртарима налази се на путу Чачак-Тијање, преко пута продавнице бивше Земљорадничке задруге у Ртарима, Општина Лучани.[1] У непосредној близини 2007. подигнут је споменик Драгачевцима који су учествовали у Боју у Ртарима 1815. године.
Крајпуташ је спомен Василију (рођ. 1885) земљораднику из Ртара, сину Новице и Круне Обрадовић. Василије је са супругом са Милунком (родом из Мршинаца) имао пет ћерки: Славку, Тинку, Радулку, Видосаву и Миру.[2]
Василије Обрадовић учествовао је у Првом светском рату као војник - редов 1. чете 1 батаљона V прекобројног пука.[1] Умро је у Сталаћу 1915. године од последица рањавања.[3]
Опис и стање споменика[уреди | уреди извор]
Споменик типа „пирамидаш” исклесан је од жућкастог пешчара, у облику вертикалне плоче која се завршава на „четири воде”.[4] Једноставне је обраде и директно усађен у тло. У најдоњем делу, у трећини висине, оперважен је стилизованом бордуром са ресама.
На предњој страни споменика, испод крста у ловоровом венцу, исписан је текст епитафа. Натпис се наставља на десној бочној страни, испод војничке медаље, а завршава на полеђини споменика. На левом боку приказана је војничка пушка.
У скорије време крајпуташ је пребојен у сиво-плаво, са испуном црном бојом у свим клесаним удубљењима. Делом је прекривен лишајем, а површина сипког пешчара почела је да се круни.
Епитаф[уреди | уреди извор]
- Овај споменик показује име
- ВАСИЛИЈА Обрадовића из Ртара
- војника I чете I батаљона
- 5 прекобројног пука
- погинуо на бојном пољу борећи се
- против непријатеља
- за отаџбину и слободу свог народа.
- Рођен 7. децембра 1885 год.
- а погинуо 1915. год.
- Бог да му душу прости.
- Овај споменик подигоше му
- брат Живојин и жена Милунка
- и кћери Славка Вида и Мира.
- ЊИН НЕ ПРЕЖАЉЕН ОТАЦ.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- ^ Недовић, Радисав (1998). Ртарске читуље. Чачак: Штампарија "Бајић".
- ^ Недовић, Радисав (1998). Ртарске читуље. Чачак: Штампарија "Бајић".
- ^ Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир.
- ^ Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
Литература[уреди | уреди извор]
- Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
- Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир.
- Недовић, Радисав (1998). Ртарски родови. Чачак: Штампарија "Бајић".
- Недовић, Радисав (1998). Ртарске читуље. Чачак: Штампарија "Бајић".
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.
