Краљица Наталија (слика)
 Краљица Наталија (у Паризу). | |
| Уметник | Урош Предић |
|---|---|
| Година | 1887. или 1890. |
| Правац | Реализам |
| Техника | уље на платну |
| Место | приватно власништво |
Потрет Краљице Наталије (настала 1878. или 1890. године) једно је од ремек дела српског сликара Уроша Предића (1857–1953). Налази се у регистру Народног музеја у Београду, у попису који је начинио сам Урош Предић, где се наводи да је слика изгубљена у Мајском преврату 1903. године. Тренутно је у приватном власништву.
Историја[уреди | уреди извор]
Краљ Милан Обреновић је у свом поседу имао две или три слике Уроша Предића, али се верује да је краљица Наталија Обреновић видела изложбу слика Уроша Предића у Грађанској Касини и да је тада затражила израду свог потрета. Предић је тада и даље живео ван Београда, у Орловату и није имао ближег контакта са двором. Урош Предић није био првенствено потретиста, за разлику од Паје Јовановића, али је ово дело је првенствено доказ реализма у његовом сликарству. Сам датум настанка слике није познат, пошто сам сликар наводи 1878. годину у попису, али је на слици написана 1890. година. У попису који је навео Урош Предић, наводи се да је слика највероватније изгубљена током Мајског преврата, заједно са још неколико Предићевих слика, као што су Мали библиофил и Биће Белаја. Слика се налазила у приватном поседу француског новелисте Пјера Лотија (1850-1923) , у једној од најзначајнијих приватних колекција у Европи, где је могла да доспе после аукције резиденције краљице Наталије у Бијарицу. На 150. годишњицу рођења Уроша Предића, у новембру 2008. године, слику је откупила породица Сретеновић из Торонта, и представљена је јавности у конзулату Србије у Торонту.[1][2]
Опис слике[уреди | уреди извор]
Потрет је настао у атељеу, највероватније на основу фотографије. Малог је формата (58 пута 44 центиметара) у целој фигури. Краљица Наталија је насликана у свом будоару, окружена драгоценим ћилимима и остали намештајем. На поду се налази новине "Фигаро", због чега су је у бечкој аукцијској кући назвали "Краљица Наталија Обреновић у Паризу" али се на столу налазе и популарне српске новине "Домаћица", као и икона Богородице Тројеручице.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Đorđević, M. „Slika kraljice Natalije u Predićevom popisu”. Politika Online. Приступљено 2020-05-18.
- ^ Jovanović, Miodrag. (1998). Uroš Predić. Novi Sad: Galerija Matice srpske. ISBN 86-7294-006-7. OCLC 43318956.
- ^ „Uroš Predić (1856—1953)”. www.riznicasrpska.net. Архивирано из оригинала 10. 11. 2020. г. Приступљено 2020-05-18.
