Кукурек (род)

Кукурек
	црни кукурек
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Magnoliophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Ranunculales
Породица:	Ranunculaceae
Племе:	Helleboreae
Род:	Helleborus; L.
врсте
	Helleborus argutifolius; Helleborus foetidus; Helleborus lividus; Helleborus vesicarius; Helleborus atrorubens; Helleborus croaticus; Helleborus cyclophyllus; Helleborus dumetorum; Helleborus abruzzicus; Helleborus liguricus; Helleborus bocconei; Helleborus multifidus; Helleborus niger; Helleborus odorus; Helleborus orientalis; Helleborus purpurascens; Helleborus thibetanus; Helleborus torquatus; Helleborus viridis; Helleborus occidentalis;

Кукурек (лат. Helleborus sp.) евроазијски^[1] је род зељастих биљака из фамилије љутића (Ranunculaceae), који обухвата око 20 врста. Познат је и под именом божижна ружа, а у народу кукурјак и кукорек.^[2] Листови су модрозелене боје, а цветови су различите боје у зависности од врсте кукурека. Сматра се једним од весника пролећа. Расте у боровим и буковим шумама, али се често узгаја и као саксијско цвеће. Расте до 50 cm висине. Спада у отровне биљке, па се користи искључиво као украсна врста.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Име је добио од грчке речи hellein – убити и бора – јело.^[2]

Основне карактеристике[уреди | уреди извор]

Кукурек расте по ливадама и искрченим шумама, нарочито у брдским и планинским крајевима. Цвета већ у јануару или фебруару, зависно од поднебља. То је вишегодишња биљка висине до 60-ак цм. У Србији се срећу обични кукурек, црни кукурек, расцепани кукурек, црвени кукурек (Helleborus atrorubens) и српски кукурек. Све врсте су врло отровне и не треба их дирати.^[2]

Класификација[уреди | уреди извор]

У оквиру реда кукурека идентификоване су 22 врсте:

Helleborus argutifolius
Helleborus foetidus
Helleborus lividus
Helleborus vesicarius
Helleborus atrorubens
Helleborus croaticus
Helleborus cyclophyllus
Helleborus dumetorum
Helleborus abruzzicus
Helleborus liguricus
Helleborus boconei
Helleborus multifidus
- Helleborus multifidus subsp. hercegovinus
- Helleborus multifidus subsp. istriacus
- Helleborus multifidus subsp. multifidus
Helleborus niger
- Helleborus niger subsp. macranthus (syn. H. niger major)
- Helleborus niger subsp. niger
Helleborus odorus
- Helleborus odorus subsp. laxus
- Helleborus odorus subsp. odorus
Helleborus orientalis
- Helleborus orientalis subsp. abchasicus (syn. -{H. abchasicus)
- Helleborus orientalis subsp. guttatus
- Helleborus orientalis subsp. orientalis (syn. H. caucasicus, H. kochii)
Helleborus purpurascens
Helleborus thibetanus (syn. H. chinensis)
Helleborus torquatus (syn. Helleborus serbicus)^[3]
- Helleborus serbicus subsp. malyi^[4]
- Helleborus serbicus subsp. serbicus^[5]
Helleborus viridis
Helleborus occidentalis

Кукурек у митологији и народној традицији[уреди | уреди извор]

Према грчкој митологији, Херкул је управо кукуреком излечио своје лудило, а велики Александар Македонски је умро јер га је исувише дуго користио као лек.

Према хришћанском веровању, овај цвет је настао пре 2.000 година. Извесна девојка је, дошла у Витлејем да поздрави рођење сина божјег. Тамо је сусрела мудраце са Истока који су Христу донели дарове. Девојка је била неутешна схвативши да неће имати шта да поклони. Уто се појавио анђео, додирнуо земљу крилима, а на том месту је изникла Божићна ружа, односно кукурек, који је она поклонила тек рођеном Исусу.

У нашем народу ова биљка користи се у магијским обредима. Када се појави први цвет у току године пева му се песмица: „Кукурек са брда зове, ожените ме! Лепа ружа руку пружа: поведите ме!“ Додоле натапају корење ове биљке у воду и њом прскају децу у време црквених празника. Нарочито се користи за Цвети и Ђурђевдан, да заштити од урокљивих очију и црне магије. Верује се да ће, ако се унесе у кућу пре Ђурђевдана, укућанима донети несрећу.^[2]