Куп Кариба 2012.

С Википедије, слободне енциклопедије
Куп Кариба 2012.
Шампионат Кариба 2012.
(Caribbean Championship 2012)
Детаљи такмичења
Држава домаћин Антигва и Барбуда
Датум7. децембар — 16. децембар 2012.[1]
Тимови8 (из 1. конфедерације)
Стадиони2 (из 2 градова)
Коначан пласман
Шампиони Куба (1. титула)
Друго место Тринидад и Тобаго
Треће место Хаити
Четврто место Мартиник
Статистике турнира
Одиграно утакмица16
Постигнуто голова29 (1,81 по мечу)
Укупно гледалаца6.350 (397 по мечу)
Најбољи стрелацАнтигва и Барбуда Питер Бајерс
Хаити Жан-Филип Пегеро
Хаити Леонел Сен-При
Доминиканска РепубликаКерби Родригес
Куба Ариел Мартинез
Мартиник Кевин Парсемен
Мартиник Фредерик Пикин
Француска ГвајанаГари Пигре (по 2. гола)
Најбољи играчМартиник Кевин Парсемен
← 2010. Мартиник
Јамајка 2014. →
Подаци важе за датум 24. октобар 2021..

Куп Кариба 2012. (познат као Caribbean Championship−Шампионат Кариба), било је седамнаесто издање Купа Кариба, основано од стране ФСК, једне од Конкакаф зона. Укупно 25 земаља је пријављено за квалификације.

Завршни турнир се играо на Антигви и Барбуди.[2] Са овог турнира четири првопласиране репрезентације су се квалификовале аутоматски за Конкакафов златни куп 2013.[3]

Првобитно финални део турнира је требао бити одигран у јуну и јулу 2012. године[4] али је датум накнадно померен за децембар. Титулу шампиона Кариба је по први пут освојила репрезентација Кубе.[5]

Квалификације[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Куп Кариба 2012. − квалификације

Прва и друга фаза квалификација је била заказана за август и септембар, и октобар. Извлачење за групе ја обављено у марту 2012. године.

Репрезентација Квалификација Број учешћа Досадашњи успеси
 Антигва и Барбуда домаћин 7 четврто место
 Јамајка Шампион 2010. 14 победник
 Хаити поз. 1 Група 6 8 победник
 Француска Гвајана поз. 2 Група 6 2 групна фаза
 Доминика поз. 1 Група 7 2 групна фаза
 Мартиник поз. 2 Група 7 11 победник
 Тринидад и Тобаго поз. 1 Група 8 17 победник
 Куба поз. 1 Група 8 10 друго место

Припреме[уреди | уреди извор]

Ово је први међународни турнир који организује КФС још од корупционашког скандала, напуштања спонзора и тешкоћа са финансирањем турнира. Пре него што је био домаћин турнира, Пол „Чет“ Грин, бивши генерални секретар Фудбалског савеза Антигве и Барбуде, изразио је забринутост да фудбалски савез Антигве можда неће моћи да приушти да буде домаћин турнира и сугерисао је да ће за то бити потребна помоћ државе. Актуелни генерални секретар АБФА Дерик Гордон је постао председник Карипске фудбалске уније и на крају изабрао нацију домаћина. Грин је изјавио: „Антигва [није] нужно у позицији да даје [више] што би иначе дала, мислим да влада постаје једина опција у овој фази и позив за већу посећеност од уобичајене како би се омогућило удружењу да плати рачуне. Грин је такође рекао да ће у случају гранта од ФСК-а (преко КОНКАКАФ-а), удружење „и даље морати да сноси део трошкова”. [6]Председник АБФА Евертон Гонсалвес је одговорио: „Вредност фудбала није нешто што се може проценити у доларима”.[7]

Председник ФСК Гордон Дерик изјавио је да је „Фудбал скуп подухват у свим аспектима, развој има цену тако да се новац мора потрошити." [7] На Конгресу ФСК 2013. године, Дерик Гордон је изјавио да нису могли да се договоре са уобичајеним спонзорима Дигисел јер „нису могли да се договоре на време за Куп Кариба, пошто је Дигиселова буџетска година била затворена."[8]

Градови домаћини и стадиони[уреди | уреди извор]

Два места су изабрана за домаћина турнира .[6]

Сент Џонс Норт Саунд
Антигва рекреациони центар Вивијан Ричардс
Капацитет: 12.000 Капацитет: 10.000

Завршни турнир[уреди | уреди извор]

Утакмице су се играле на  Антигва и Барбуда.

У овој фазу тимови су распоређени на основу фиксног жреба. Тако је одлучен жреб :[9]

Групна фаза[уреди | уреди извор]

Комплетан распоред финала објављен је 20. новембра. [10]

Правила у случају нерешеног резултата
  1. Већи број бодова у мечевима између изједначених екипа .
  2. Већа гол-разлика у мечевима између изједначених тимова (ако више од два тима заврше једнако по бодовима).
  3. Већи број голова постигнутих у мечевима међу изједначеним екипама (ако више од два тима заврше изједначено по бодовима).
  4. Већа гол разлика у свим утакмицама у групи.
  5. Већи број постигнутих голова у свим утакмицама у групи.
  6. Извлачење жреба.

Све сатнице су локалне, по (UTC−4)

Група А[уреди | уреди извор]

Поз. Тим О П Н И ГД ГП ГР Бод.
1  Хаити 3 2 1 0 6 3 +3 7
2  Тринидад и Тобаго 3 2 1 0 5 3 +2 7
3  Доминиканска Република 3 0 1 2 3 5 −2 1
4  Антигва и Барбуда 3 0 1 2 4 7 −3 1
Извор: Извештај
Хаити 1:1 Тринидад и Тобаго
Леонел Сент-При Гол 7’ Извештај Кевин Картер Гол 19’
Гледалаца: 150
Судија: Волдин Реџистер (Јамајка)
Антигва и Барбуда 2:2 Доминиканска Република
Питер Бајерс Гол 17’, 44’ Извештај Сезар Гарсија Пералта Гол 74’
Џонатан Фања Гол 90’
Гледалаца: 150
Судија: Вилсон Де Коста (Бахами)
Доминиканска Република 0:1 Хаити
Извештај Пегеро Жан Филип Гол 39’
Гледалаца: 800
Судија: Елмер Бониља (Салвадор)
Антигва и Барбуда 1:2 Тринидад и Тобаго
Питер Бајерс Гол 63’ Извештај Кевин Молино Гол 72’, 89’
Гледалаца: 2.000
Судија: Давид Рубалкада (Куба)
Тринидад и Тобаго 2:1 Доминиканска Република
Кевон Картер Гол 14’
Кевин МолиноГол 70’		 Извештај Керби Родригез Гол 52’
Гледалаца: 250
Судија: Кевин Томас (Јамајка)
Хаити 3:1 Антигва и Барбуда
Пегеро Жан Филип Гол 19’
Леонел Сент-При Гол 21’, 44’		 Извештај Питер Бајерс Гол 89’
Гледалаца: 800
Судија: Маркос Бреа (Куба)

Група Б[уреди | уреди извор]

Поз. Тим О П Н И ГД ГП ГР Бод.
1  Мартиник 3 2 1 0 4 1 +3 7
2  Куба 3 2 0 1 3 2 +1 6
3  Француска Гвајана 3 1 0 2 4 6 −2 3
4  Јамајка 3 0 1 2 1 3 −2 1
Извор: Извештај
[[Фудбалска репрезентација Мартиника {{{altlink2}}}|Мартиник]] 1:0 Куба
Фредерик Пижон Гол 29’ Извештај
Вивијан Ричардс, Норт Саунд
Гледалаца: 100
Судија: Енрико Вијнгард (Суринам)
Јамајка 1:2 Француска Гвајана
Тремејн Стјуарт Гол 22’ Извештај Гери Пижре Гол 19’
Руди Еванс Гол 48’
Вивијан Ричардс, Норт Саунд
Гледалаца: 100
Судија: Санди Васкез (Доминиканска Република)
Куба Куба2:1 Француска Гвајана
Аријел Мартинез Гол 74’, 76’ Извештај Гари Пигри Гол 16’
Вивијан Ричардс, Норт Саунд
Гледалаца: 225
Судија: Вилијам Андерсон (Порторико)
Јамајка 0:0 Мартиник
Извештај
Вивијан Ричардс, Норт Саунд
Гледалаца: 225
Судија: Шервин Џонсон (Гвајана)
Француска Гвајана 1:3 Мартиник
Жан-Клод Даршевил Гол 80’ Извештај Фредерик Пижон Гол 10’
Кевин Парсемејн Гол 33’
Ентони Анжели Гол 77’
Вивијан Ричардс, Норт Саунд
Гледалаца: 100
Судија: Санди Васкез (Доминиканска Република)
Јамајка 0:1 Куба
Извештај Алијанис Ургељес Гол 57’
Вивијан Ричардс, Норт Саунд
Гледалаца: 200
Судија: Елмер Бониља (Салвадор)

Нокаут фаза[уреди | уреди извор]

Све репрезентације које су достигле ову фазу су се квалификовале за Конкакафов златни куп 2013.

У случају нерешеног исхода меча, п.с.н. су играни, ако је и после тога било нерешено ишло се на ивођење пенала.

 
ПолуфиналеФинале
 
      
 
 
 
 
 Хаити0
 
 
 
 Куба1
 
 Куба1
 
 
 
 Тринидад и Тобаго0
 
 Мартиник1 (4)
 
 
 Тринидад и Тобаго1 (5)
 
Треће место
 
 
 
 
 
 Хаити1
 
 
 Мартиник0

Полуфинале[уреди | уреди извор]

[[Фудбалска репрезентација Мартиника {{{altlink2}}}|Мартиник]] 1:1 (п. с. н.) Тринидад и Тобаго
Кевин Парсемејн Гол 75’ Итвештај Ричард Рој Гол 90’
Пенали
Жаки Бердикс фудбалска лопта са квачицом
Себастијан Кретјен фудбалска лопта са квачицом
Стив Густен фудбалска лопта са квачицом
Кевин Парсемејн фудбалска лопта са квачицом
Фредерик Пикин фудбалска лопта са црвеним иксом		 4:5 фудбалска лопта са квачицом Денсил Теобалд
фудбалска лопта са квачицом Кевин Молино
фудбалска лопта са квачицом Карлајл Мичел
фудбалска лопта са квачицом Кертис Гонзалес
фудбалска лопта са квачицом Атаулах Гвера
Гледалаца: 200
Судија: Елмер Бониља (Салвадор)
Хаити 0:1 Куба
Извештај Јоел Колом Гол 8’
Гледалаца: 200
Судија: Енрико Вијнгард (Суринам)

Утакмица за треће место[уреди | уреди извор]

Хаити 1:0 (п. с. н.) Мартиник
Леонел Сент-При Гол 94’ Извештај
Гледалаца: 100
Судија: Вилсон да Коста (Бахами)

Финале[уреди | уреди извор]

КубаКуба1:0 (п. с. н.) Тринидад и Тобаго
Марсел Ернандез Гол 113’ Извештај
Гледалаца: 750
Судија: Валдин Леџистер (Јамајка)
Белешка
  1. ^ а б CFU је дао изјаву 14. децембра да се време и место одигравања утакмица за треће место и финале мењају. Првобитно је требало да се игра на Сер Вивијен Рашардс стадиону.

Најбољи играч

Мартиник Кевин Парсемен
Победник Купа Кариба 2012.


Куба
1° титула
Најбољи стрелац
(Осам играча по 2. гола)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Baptiste, Neto. „FA awaits Benna Brits’ availability”. Antigua Observer. Приступљено 16. 11. 2012. [мртва веза]
  2. ^ Prescott, Ian (16. 11. 2011). „Coach: T&T unlucky”. Trinidad Express. Архивирано из оригинала 2011-11-18. г. Приступљено 20. 1. 2012. 
  3. ^ „Warner re-elected as CFU president”. CONCACAF. Архивирано из оригинала 30. 7. 2012. г. Приступљено 20. 2. 2012. 
  4. ^ „Caribbean Cup finals to be played June-July 2012”. CONCACAF.com. 15. 2. 2011. Архивирано из оригинала 23. 7. 2012. г. Приступљено 20. 1. 2012. 
  5. ^ „Cuba 1 Trinidad & Tobago 0”. Soccerway. 16. 12. 2012. Приступљено 17. 12. 2012. 
  6. ^ а б Baptiste, Neto (16. 11. 2012). „‘Chet’ cautions FA over Caribbean Cup hosting”. Antigua Observer. Архивирано из оригинала 18. 11. 2012. г. Приступљено 16. 11. 2012. 
  7. ^ а б Baptiste, Neto (21. 11. 2012). „Gonsalves Justifies Caribbean Cup Decision”. Antigua Observer. Приступљено 21. 11. 2012. [мртва веза]
  8. ^ „CFU on repairing”. Jamaica Observer. Архивирано из оригинала 21. 04. 2013. г. Приступљено 19. 4. 2013. 
  9. ^ „2013 Gold Cup Qualifying Schedules, Results, Standings”. GoldCup.org. 15. 11. 2012. Архивирано из оригинала 15. 12. 2012. г. Приступљено 21. 11. 2012. 
  10. ^ „Caribbean Cup finals set for December 7 start”. CONCACAF.com. 20. 11. 2012. Архивирано из оригинала 17. 12. 2012. г. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Куп_Кариба_2012.&oldid=27408883”