Кућа Зехре Бахтијаревић
| Кућа Зехре Бахтијаревић | |
|---|---|
 Кућа Зехре Бахтијаревић април 2024. | |
| Опште информације | |
| Место | Бања Лука |
| Ентитет |  Република Српска |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Координате | 44° 45′ 49″ С; 17° 11′ 19″ И / 44.763740° С; 17.188507° И |
  Кућа Зехре Бахтијаревић Кућа Зехре Бахтијаревић на карти Босне и Херцеговине | |
| Врста споменика | Национални споменик |
Кућа Зехре Бахтијаревић је национални споменик Босне и Херцеговине.[1] Налази се у Бања Луци, недалеко од тврђаве Кастел. Кућа је саграђена крајем 19. века и припада традиционалном тип градских кућа из османског периода.
Локација споменика[уреди | уреди извор]
Кућа Зехре Батијаревић налази се у улици Проте Теодора Срдића број 2. Саграђена је на десној обали реке Врбас, недалеко од градског моста и тврђаве Кастел. Стамбени објекат се налази на плацу површине 1306 квадратних метара. У периоду изградње, место где се налази кућа било је познато као Мала чаршија и била је четврта по реду бањалучка чаршија. Први писани подаци о објекту налазе се у аустроугарској геодетској карти из 1884. године и потичу из периода када је Босна и Херцеговина била под Аустроугарском управом.
Опис добра[уреди | уреди извор]
Кућа Зехре Батијаревић је примерак градске куће из краја 19. века. Правоугаоне је основе која заузима површину од око 110 квадратна метра.[2] Приземље је карактеристично по дебелим зидовима чија се дебљина креће од 45 до 72 центиметра. У објекат се улази кроз масивна двокрилна врата. У централном делу приземља налази се хајат (дугачки пространи ходник) са дрвеном таваницом. Из ходника се приступа магази (складиште, остава) која је преграђена једним зидом и подељена у две мање просторије. С друге стране ходника приступа се кухињи и соби које су међусобно повезане вратима. У другој половини 20. века, у приземљу је дограђено купатило којем се приступа из кухиње. На крају ходника налази се двократно степениште. Једним степеништем долази се до спрата куће а другим воде на камарију (веранда) и диванхану (соба за седење, послуживање и разговарање). На спрату се налазе четири собе за спавање. Камарија која гледа на башту, одвојена је од диванхана дрвеном преградом. Велики димњак у једној од соба указује на могућност да је кухиња првобитно била смештена на спрату куће и да је била повезана са водницом каја се налазила надомак куће. Водница у којој је био нужник и посуде са водом у међувремену је срушена и остали су само остаци темеља. Кућа је грађена од традиционалних материјала са ових простора. За изградњу приземља коришћен је камен и ћерпич а за спратну етажу коришћен је ћерпич и дрво. Дебљина зидова на спрату износи од 18 до 19 центиметара. Кровна конструкција је од дрвета, а за покривање коришћен је цреп. Већи део куће је задржао аутентичну архитектуру. Значајније уређење куће било је након земљотреса 1969. године у којем је кућа оштећена. Делови зидова су накнадно малтерисани а поједини преградни зидови на спрату су замењени зидовима с пуном опеком. Поједини прозори у приземљу су зазидани. Испитивањем је утврђено да према врсти тесарских радова и коришћених везивних материјала кућа датира из времена аустроугарске управе.
Степен заштите[уреди | уреди извор]
Априла 2007. године Комисија за очување националних споменика Босне и Херцеговине добила је предлог Зехре Бахтијаревић из Бања Луке предлог да се њена кућа прогласи културним добром. На основу предлога и урађене анализе, чланови комисије су октобра 2010. године донели одлуку да се кућа, окућница и башта прогласе националним спомеником.
Види још[уреди | уреди извор]
- Кућа Мулалић
- Кућа Милана Хаџивуковића
- Списак непокретних културно-историјских добара Републике Српске
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Комисија за очување националних споменика: Одлука о проглашењу добра националним спомеником
- ^ Хусеџиновић, Сабира, Документи опстанка. Вриједности, значај, рушење и обнова културног наслијеђа. Зеница: Музеј града Зенице, 2005, 164
Литература[уреди | уреди извор]
- Валоризација културно-хисторијског наслијеђа са мјерама заштите за израду Регулационог плана центра града Бање Луке. Бања Лука: Завод за заштиту споменика културе и природе Бања Лука, 1991.
- Група аутора. Урбанистички развој Бање Луке. Издавачи: Опћина Бања Лука и Завод за заштиту споменика културе и природе Бања Лука, 1996.
- Верица М. Стошић, Зоран С. Мачкић. Бањалука које има и које нема у 1000 слика (фотографије и разгледнице). Бања Лука, 2004.
- Хусеџиновић, Сабира. Документи опстанка. Вриједности, значај, рушење и обнова културног наслијеђа. Зеница: Музеј града Зенице, 2005.
- Извод из Регулационог плана „Југ-ИВ" (између улица Цара Лазара, Источног транзита, Гаврила Принципа и десне обале Врбаса), Град Бањалука, Градоначелник, Административна служба, Одјељење за просторно уређење; Извод из РП Југ-ИВ", Прилог: Извод из Плана просторне организације и Плана рушења.
