Лазо Пајчин
| Лазо Пајчин | |
|---|---|
 Лазо Пајчин (десно), на омоту албума из 2018. године | |
| Лични подаци | |
| Име по рођењу | Лазо Пајчин |
| Друга имена | Жељо |
| Датум рођења | 1972. |
| Место рођења | Губин, код Ливна, СФР Југославија |
| Датум смрти | 12. април 2022. (49/50 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Занимање | Текстописац, пјевач, композитор |
| Музички рад | |
| Активни период | 1995—2022. |
| Жанр | Крајишка музика |
| Инструмент | вокал |
| Остало | |
| Повезани чланци | Звуци Тромеђе |
Лазо Пајчин Жељо (Губин, код Ливна, 1972 — Београд, 12. април 2022) био је српски текстописац, пјевач и композиторц. Био је један од најзначајнијих текстописаца крајишке народне музике.
Биографија[уреди | уреди извор]
Лазо Пајчин Жељо[1][2] (Жељко,[3] Лазар)[2] рођен је 1972. године[4] у селу Губину код Ливна.[5] Прву пјесму написао је као ученик шестог разреда основне школе. Почетак грађанског рата у Југославији затекао га је као војника ЈНА у касарни Лора у Сплиту, из које се једва извукао. Након изласка, прикључио се Војсци Републике Српске, у којој је провео цијели рат.[6]
Након рата приступа крајишким музичким саставима, за које пише, компонује и пјева. Прве стихове написао је за Бају Малог Книнџу, који му је наручио 100 пјесама, а Лазо их је написао за неколико дана.[7] Прва значајнија група са којом је наступао била је книнска група Звуци Тромеђе (од 1998. до 2003. године). Након тога наступа за гламочку групу Прелџије.
Писао је и компоновао пјесме за састав Жаре и Гоци, а потом и за састав Гоци и Лазо, у којем је наступао скупа са пјевачем Гораном Гоцијем Ристићем. Лазо Пајчин је написао и компоновао више од три хиљаде пјесама.[6]
Представља једног од најзначајнијих текстописца крајишке народне музике.
Преминуо је 12. априла 2022. године, после дуге и тешке болести.[8] Сахрањен је у порти Цркве Успења Пресвете Богородице у родном селу Губину.[6]
Приватни живот[уреди | уреди извор]
Био је брат од стрица Ксенији Пајчин и Баји Малом Книнџи. Са супругом Ранком имао је синове Луку и Александра Алексу.[9][10] Био је члан Удружења Срба повратника „Огњиште” из Ливна.[11][12]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Читуље - Čitulje-Novosti”. citulje.novosti.rs. Приступљено 18. 4. 2022.
- ^ а б „Baja održao oproštajni govor Lazi Pajčinu: Odrasli ljudi jecali kao djeca”. Aloonline.ba (на језику: српски). 14. 4. 2022. Приступљено 18. 4. 2022.
- ^ „Goci i Lazo”. VIP SCENA (на језику: српски). 8. 12. 2019. Приступљено 17. 4. 2022.
- ^ „BAJA MALI KNINDŽA U SUZAMA: Dirljivim govorom ispratio Lazu Pajčina na vječni počinak (FOTO)”. Novosti (на језику: српски). 14. 4. 2022. Приступљено 17. 4. 2022.
- ^ „SAHRANJEN LAZO PAJČIN: Krajišnici ispratili pjevača na vječni počinak”. Novosti (на језику: српски). 14. 4. 2022. Приступљено 17. 4. 2022.
- ^ а б в Alo/Đ.M. „PREŽIVEO UŽASNI LOGOR SMRTI LORA, PROŠAO KROZ PAKAO! Lazo Pajčin bio je ponos srpske Krajine, miljenik naroda, a danas mu ispunjavaju poslednju želju! - Alo.rs”. alo (на језику: српски). Приступљено 17. 4. 2022.
- ^ „KRAJINA U SUZAMA Preminuo legendarni pevač Lazo Pajčin - "Zbogom diko moja"”. Penzionisani (на језику: српски). 12. 4. 2022. Приступљено 2022-04-18.
- ^ „Krajišnici ispraćaju Lazu Pajčina na vječni počinak (FOTO/VIDEO)”. Aloonline.ba (на језику: српски). 2022-04-14. Приступљено 18. 4. 2022.
- ^ „"ŽIVJEĆEŠ, LAZARE, DOK GOD ZADNJI SRBIN POSTOJI": Baja Mali Knindža u suzama čitao oproštajni govor Lazi Pajčinu (VIDEO)”. Novosti (на језику: српски). 14. 4. 2022. Приступљено 17. 4. 2022.
- ^ „POSLJEDNJA ŽELJA KRAJIŠKE LEGENDE U SRCE DIRA!”. Aloonline.ba (на језику: српски). 12. 4. 2022. Приступљено 17. 4. 2022.
- ^ ГС (12. 4. 2022). „Преминуо Лазо Пајчин”. Glas Srpske (на језику: српски). Приступљено 17. 4. 2022.
- ^ Srna (31. 5. 2021). „Pajčin: Srpska i Srbija jedina sigurna luka Srbima”. Nezavisne novine (на језику: српски). Приступљено 18. 4. 2022.