Лазо Радошевић
| лазо радошевић | ||||
|---|---|---|---|---|
 Лазо Радошевић у униформи | ||||
| Лични подаци | ||||
| Датум рођења | 21. април 1919. | |||
| Место рођења | Врточе, код Петровца, Краљевство СХС | |||
| Датум смрти | 2011. (91/92 год.) | |||
| Место смрти | Београд, Србија | |||
| Професија | војно лице | |||
| Породица | ||||
| Супружник | Вера Михаиловић | |||
| Деловање | ||||
| Члан КПЈ од | 1942. | |||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||
| Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија 1941 — 1973. | |||
| Чин | генерал-мајор | |||
| Одликовања |
| |||
Лазо Радошевић (Врточе, код Петровца, 21. април 1919 — Београд, 2011) био је учесник Народноослободилачке борбе, генерал-мајор ЈНА.
Биографија[уреди | уреди извор]
Лазо Радошевић Ђукић је рођен 21. априла 1919. године[1] у Врточу, код Петровца, од оца Милоша Радошевића Ђукића и мајке Ђуке Блануша.[2][3] Имао је много браће и сестара. Његов отац Милош из првог брака је имао четворо дјеце, а мајка Ђука је из првог брака имала једно дијете. Из брака Милоша и Ђуке родило се 15 дјеце, а Лазо је био најмлађи.[3]
Одрастао је у центру села, гдје им је била кућа. Основну школу завршио је у Врточу, нижу реалну гимназију у Бихаћу, а Средњу богословску школу завршио је на Цетињу.[2] Након Средње богословске школе, био је уписао Богословски факултет у Београду, који није завршио.[4] Због тога је имао надимак „Поп”.[2]
По окупацији Југославије, укључио се у припреме оружаног устанка. 27. јула 1941. Од првих дана, учествовао је у устаничким и герилским акцијама. Био је борац Врточке чете, а касније је обављао дужност политичког комесара. У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) је примљен 1942.[5] О својим ратним искуствима писао је у зборнику сјећања Петровац у НОБ.[6]
У рату је обављао дужност политичког комесара у више јединица.[5] Био је комесар 4. батаљона[7] у Четвртој крајишкој бригади,[8][9] комесар Дрварско-петровачког одреда итд.[10]
Након рата, служио је као официр у Југословенској народној армији (ЈНА). Завршио је Вишу војну академију ЈНА.[1] Био је начелник више одјељења и одсјека у Југословенској народној армији и у Савезном секретаријату за народну одбрану (ССНО).[5] Унапређен је у чин генерал-мајора ЈНА. Активна служба престала му је 1973. године.
Више пута је одликован. Носилац је Партизанске споменице 1941.[11], Ордена за храброст и Ордена заслуга за народ.[1]
Био је ожењен Вером Михаиловић и са њом имао сина Зорана и ћерку Бранку.[3]
Умро је у Београду, 2011. године.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в peoplepill.com. „About Lazo Radošević: Military personnel (born: 1919 - died: n/a) | Biography, Facts, Career, Life”. peoplepill.com (на језику: словеначки). Приступљено 2022-03-10.
- ^ а б в „CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд 94(497.11)"1939/1945"(047.53) KAKO se stvara(la) istorija... : lične priče uče - PDF Бесплатно скидање”. docplayer.rs. Приступљено 2022-03-09.
- ^ а б в Пилиповић—Дајановић, Никица (1989). Сабор у Врточу. Мјесна заједница Врточе. стр. 193—195.
- ^ Петровац у НОБ. II том. Босански Петровац: Општински одбор СУБНОР-а Босански Петровац. 1974. стр. 55..
- ^ а б в Војна енциклопедија. књига 7. Београд. 1974. стр. 688.
- ^ Петровац у НОБ. I том. Босански Петровац: Општински одбор СУБНОР-а Босански Петровац. 1974. стр. 462—479.
- ^ Зорић, Раде (1980). Четврта крајишка бригада. Београд. стр. 19—20.
- ^ Петровац у НОБ. V том. Босански Петровац: Општински одбор СУБНОР-а Босански Петровац. 1974. стр. 638.
- ^ Hozić, Advan (1972). Koraci i rijeke: Četvrta krajiška narodnooslobodilačka udarna brigada (на језику: српски). Narodna armija. стр. 92.
- ^ Петровац у НОБ. VI том. Босански Петровац: Општински одбор СУБНОР-а Босански Петровац. 1974. стр. 641.
- ^ Трећа крајишка бригада — Зборник сјећања. Београд: Одбор секције бораца Треће пролетерске крајишке бригаде у Београду. 1985. стр. 590.
