Лапотинце

Координате: 43° 01′ 14″ С; 21° 47′ 07″ И / 43.0205° С; 21.785166° И / 43.0205; 21.785166
С Википедије, слободне енциклопедије

Лапотинце
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ОпштинаБојник
Становништво
 — 2011.529
Географске карактеристике
Координате43° 01′ 14″ С; 21° 47′ 07″ И / 43.0205° С; 21.785166° И / 43.0205; 21.785166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина291 m
Лапотинце на карти Србије
Лапотинце
Лапотинце
Лапотинце на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Лапотинце је насеље у Србији у општини Бојник у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 529 становника (према попису из 2002. било је 647 становника).

Етимологија[уреди | уреди извор]

Село је добило име по томе што је земљиште на коме је засељено веома ниско и водоплавно и зато често житко као блато - лап.

Положај[уреди | уреди извор]

Лапотинце је подигнуто на алувијалној равни Пусте реке, на источном ободу пусторечке области. Средишњи део села се налази на обалама реке, чије је старо корито тако плитко и његове стране нестабилне, да је редовно долазило до поплава овог дела насеља и мењања речног корита. Источни део ове средишње махале је нешто издигнут и лежи на благој западној падини брегова који чине источни обод ове области. Село је подељено на неколико махала: Центар, Граовце, Врањанце, Рупце и Гоч махалу. Међу овим махалама одликује се нарочито махала Врањанце својом удаљеношћу од Центра и других махала, па се добија утисак да је самостално сеоско насеље. Село је збијеног типа.

Историја[уреди | уреди извор]

У целој Пустој Реци на територији села Лапотинца, на локалитету Селиште пронађено је најстарије праисторијско насеље: керамика старчевачког типа. На локалитету Вртаче – Марјаново језеро Фрања Фелдхамер је пронашао кремена оруђа, фрагменте керамике и камених секира који припадају винчанско – плочничкој фази, што је доказ да се на овом месту живот одвијао непрекидно. На овом месту пронађена је и урна од печене земље која припада бронзаном добу, са костима у њој. Урна се чува у Народном музеју у Лесковцу под бр. 573.

На локалитету Бунариште код Глише Игњатовића постоје трагови људског насеља новијег датума. На овом локалитету је била црква, у чијој порти је постојао запуштен бунар. Отуда и назив локалитету Бунариште. Сада су то њиве.

За време Турака српско село Лапотинце се под притиском Арбанаса раселило. Године 1858. Хан је забележио да је имало 15 албанских кућа, а једну српску кућу која је дочекала ослобођење није поменуо.[1]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Лапотинце живи 510 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (40,0 код мушкараца и 43,2 код жена). У насељу има 204 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.182
1953. 1.154
1961. 946
1971. 845
1981. 732
1991. 690 687
2002. 647 647
2011. 529
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
548 84,69%
Роми
  
94 14,52%
Македонци
  
1 0,15%
непознато
  
4 0,61%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Lapotince (Bojnik) i Sokolovići | Макроекономија
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]