Лапотинце

Лапотинце
Лапотинце;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Јабланички
Општина	Бојник
Становништво
— 2011.	529
Географске карактеристике
Координате	43° 01′ 14″ С; 21° 47′ 07″ И / 43.0205° С; 21.785166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	291 m
	Лапотинце Лапотинце на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	016
Регистарска ознака	LE

Лапотинце је насеље у Србији у општини Бојник у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 529 становника (према попису из 2002. било је 647 становника).

Етимологија[уреди | уреди извор]

Село је добило име по томе што је земљиште на коме је засељено веома ниско и водоплавно и зато често житко као блато - лап.

Положај[уреди | уреди извор]

Лапотинце је подигнуто на алувијалној равни Пусте реке, на источном ободу пусторечке области. Средишњи део села се налази на обалама реке, чије је старо корито тако плитко и његове стране нестабилне, да је редовно долазило до поплава овог дела насеља и мењања речног корита. Источни део ове средишње махале је нешто издигнут и лежи на благој западној падини брегова који чине источни обод ове области. Село је подељено на неколико махала: Центар, Граовце, Врањанце, Рупце и Гоч махалу. Међу овим махалама одликује се нарочито махала Врањанце својом удаљеношћу од Центра и других махала, па се добија утисак да је самостално сеоско насеље. Село је збијеног типа.

Историја[уреди | уреди извор]

У целој Пустој Реци на територији села Лапотинца, на локалитету Селиште пронађено је најстарије праисторијско насеље: керамика старчевачког типа. На локалитету Вртаче – Марјаново језеро Фрања Фелдхамер је пронашао кремена оруђа, фрагменте керамике и камених секира који припадају винчанско – плочничкој фази, што је доказ да се на овом месту живот одвијао непрекидно. На овом месту пронађена је и урна од печене земље која припада бронзаном добу, са костима у њој. Урна се чува у Народном музеју у Лесковцу под бр. 573.

На локалитету Бунариште код Глише Игњатовића постоје трагови људског насеља новијег датума. На овом локалитету је била црква, у чијој порти је постојао запуштен бунар. Отуда и назив локалитету Бунариште. Сада су то њиве.

За време Турака српско село Лапотинце се под притиском Арбанаса раселило. Године 1858. Хан је забележио да је имало 15 албанских кућа, а једну српску кућу која је дочекала ослобођење није поменуо.^[1]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Лапотинце живи 510 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (40,0 код мушкараца и 43,2 код жена). У насељу има 204 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	1.182
1953.	1.154
1961.	946
1971.	845
1981.	732
1991.	690	687
2002.	647	647
2011.	529

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	548	84,69%
Роми	94	14,52%
Македонци	1	0,15%
непознато	4	0,61%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	3	2
80+	2	5
75—79	8	15
70—74	21	33
65—69	21	34
60—64	28	32
55—59	15	9
50—54	26	19
45—49	18	22
40—44	15	9
35—39	25	14
30—34	18	19
25—29	25	21
20—24	19	23
15—19	12	15
10—14	20	21
5—9	20	28
0—4	20	10
Просек :	40,0	43,2

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	218	227	227	230	228	208	204

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	33	62	25	35	23	22	4	0	0	0	3,17

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	256	45	188	17	3	3
Женски	272	25	190	52	3	2
УКУПНО	528	70	378	69	6	5

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	188	145	0	0	18
Женски	167	151	0	0	2
УКУПНО	355	296	0	0	20
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	2	4	1	3
Женски	0	0	6	0	0
УКУПНО	2	2	10	1	3
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	0	3	2	2
Женски	0	0	0	2	4
УКУПНО	1	0	3	4	6
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	4	0	0	1
Женски	2	0	0	0
УКУПНО	6	0	0	1

Референце[уреди | уреди извор]

^ Lapotince (Bojnik) i Sokolovići | Макроекономија
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Lapotince (Bojnik) i Sokolovići | Макроекономија

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]