Ласло Вегел

С Википедије, слободне енциклопедије
Ласло Вегел
Лични подаци
Датум рођења(1941-02-01)1. фебруар 1941. (83 год.)
Место рођењаСрбобран, Краљевина Југославија

Ласло Вегел (мађ. Végel László; Србобран, 1. фебруар 1941) је романсијер, есејиста, драмски писац и позоришни критичар.[1] Пише на матерњем мађарском језику и, по речима критике, подједнако припада и српској и мађарској књижевности. У Будимпешти је 2009. добио највише мађарско признање за стваралаштво Награду Лајош Кошут .[2]

Студирао је мађарски језик и књижевност на Универзитету у Новом Саду и филозофију на Универзитету у Београду. Био је новинар, члан редакције новосадских часописа Új Symposion и Поља, загребачког Пролога, главни уредник новосадске Трибине младих, уредник суботњег културног додатка листа Magyar Szó, драматург телевизије Нови Сад, стални позоришни критичар листа Политика.[1]

Његова најзначајнија дела су романи Мемоари једног макроа (1967), Дупла експозиција (1983), Паренеза (1987), Велика источно-средњо-европска Гозба ступа у Пикарски роман (1996) и Exterritorium (2002), затим књига есеја Витгенштајнов разбој (1993) и драмских дела Јудита и друге драме (2005). За Витгенштајнов разбој добио је Регионалну Пулицерову награду Мађарске. Његова дела су превођена на више европских језика .[1]

Члан је Друштва књижевника Војводине, Друштва лепе књижевности (Мађарска), Српског ПЕН центра и Савеза новинара Мађарске.[1]

Заједно са шведском књижевницом Осом Линд отворио је 55. Међународни сајам књига у Београду 25. октобра 2010. године .[3]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г „Ласло Вегел”. Друштво књижевника Војводине. Приступљено 5. 2. 2024. 
  2. ^ „knjizevnost.rs - knjizevnost Resources and Information. This website is for sale!” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 10. 10. 2021. г. Приступљено 10. 4. 2013. 
  3. ^ „Књига нам је потребна као и Европска унија : Култура : ПОЛИТИКА”. Приступљено 10. 4. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • [1] - сајт Ласла Вегела
  • [2] - Сива духовна хомогенизација, интервју недељнику Време из 2005. године
  • [3] Архивирано на сајту Wayback Machine (10. октобар 2021) - Наша садашњост не погодује култури, интервју Политици из 2009. године
  • [4] - Вегелов говор на отварању 55. Међународног сајма књига у Београду 2010. године
  • [5] - Портрет без рама: Ласло Вегел, чланак из Политике од 31. октобра 2010.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ласло_Вегел&oldid=27771884”