Ледићи
Ледићи | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација БиХ |
| Кантон | Кантон Сарајево |
| Општина | Трново (Сарајево) |
| Становништво | |
| — 2013. | 5 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 40′ 31″ С; 18° 20′ 07″ И / 43.6753° С; 18.3353° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 947 m |
  Ледићи Ледићи на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 71223 |
Ледићи су насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Трново (Сарајево), које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 36 становника, а сада их има свега неколико.
Географија[уреди | уреди извор]
Ледићи су смјештени у сјеверном подножју планине Трескавице и Бјелашнице. Од Трнова су удаљени око 8 километара ваздушне линије у правцу запада,[1] и 30-ак километара јужно од Сарајева.[2]
До села води уски макадамски пут.[2]
Већина кућа је током рата изгорјела или је оштећена гелерима, а само неке од њих су у међувремену обновљене. Како се путеви не чисте од снијега, зими је насеље готово потпуно одсјечено од остатка свијета.[2]
На улазу у Ледиће се налази хидролошки споменик, врело Ледићког потока (Збишће). Кроз село протиче Ледићки поток, са слаповима[3] и воденицама.[4] На Ледићком потоку у подножју Хојте је 1950. године изграђена једна од првих мини-хидроелектрана у БиХ, захваљујући којој су Ледићи добили струју прије много већих села на подручју Општине Трново. Ова мини-хидроелектрана се налазила у функцији до краја шездесетих година 20. вијека. Ледићки поток се улива у Бијелу ријеку, лијеву притоку Жељезнице (десна притока ријеке Босне).
Средња годишња температура за период 1961-1990 је износила 6,6 ºC. Годишња сума падавина износи 1440 мм.
Историја[уреди | уреди извор]
Масакр у Ледићима се десио 3. и 4. јуна 1992. године када су припадници Армије Републике БиХ убили 24 српска цивила.[5]
Ледићи након рата нису обновљени, а није било ни организованог повратка његових некадашњих становника. Према мишљењу малобројних повратника, локалне власти нису хтјеле подстицати повратак Срба у овај дио БиХ.[2]
Становништво[уреди | уреди извор]
| Националност[6] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 36 | 49 | 136 | 273 |
| Муслимани | 2 | |||
| Хрвати | 2 | |||
| остали и непознато | ||||
| Укупно | 36 | 51 | 136 | 275 |
| Демографија[6] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 275 | |
| 1971. | 136 | |
| 1981. | 51 | |
| 1991. | 36 | |
Презимена[уреди | уреди извор]
Српске породице које су живјеле у Ледићима су: Тешановић, Васић, Кењић, Миовчић и Секулић.[5]
Некрополе[уреди | уреди извор]
У непосредном окружењу насеља евидентирана су два локалитета са стећцима: Капова селишта (Борија) и Златарић из периода касног средњег вијека. Оба локалитета су 2011. године проглашена националним споменицима..[1]
Локалитет Капова селишта (Борија)[уреди | уреди извор]
На локалитету Капова селишта (Борија) у Ледићима налази се историјско подручје — Некропола са 117 стећака.[7]
Стећци припадају врсти положених (сандук и сљемењак) и усправних монолита (крстаче). Оријентисани су у правцу сјевер — југ, док мањи дио њих са незнатним одступањем и у правцу запад — исток. Од укупно 117 споменика украшено је њих 17. Украси су у виду обичних и стилизованих крстова, са биљном стилизацијом, мачевима, сабљама, топузи, луком и стријелом, полумјесецом, урезаним линијама и обичним врпцама, док се на једном стећку налази јединствени мотив трију људских глава.[8]
У Осредцима, у близини кућа је пронађен и каменолом за стећке.[8]
На периферији се незнатно издвајају појединачни гробови са бољом обрадом, величином и украсима, што упућује на социјално раслојавање унутар заједнице.[8]
У сјеверном дијелу некрополе налази се православно гробље на коме су сахрањени становници Ледића, што индицира континуитет живљења на том простору.[8]
Локалитет Златарић[уреди | уреди извор]
На локалитету Златарић у Ледићима налази се историјско подручје — Некропола са 73 стећка, која је 2011. године проглашена националним спомеником Босне и Херцеговине.[1]
Стећци припадају врсти положених монолита, који се јављају у двије форме: сандук и сљемењак. Стећци су оријентисани у првцу сјевер — југ, запад — исток, док мањи број у правцу сјеверозапад — југоисток и југозапад — сјевероисток.[1]
Од укупно 73 споменика умјетнички, у високом рељефу су украшена три сандука, обичним и стилизовани крстовима.[1]
Некропола припада широј заједници која је живјела на том простору.[1]
Споменик културе из НОБ[уреди | уреди извор]
Кућа Миовчића у Ледићима проглашена је 1974. године спомеником културе, рјешењем о заштити споменика.[9]
Споменици из Рата у БиХ (1992-1995)[уреди | уреди извор]
У Ледићима су подигнута два споменика из Рата у Босни и Херцеговини. Налазе се на улазу у село поред макадамског пута, један насупрот другог:
- Споменик шехидима и погинулим борцима Добрињске бригаде Армије БиХ, који су 1997. подигле њихове породице. На споменику величине 120 x 100 cm, подигнутом на месту на коме их је погодила граната, уз датум 8. новембар 1994, десет имена погинулих и њихових година рођења, исписан је пропратни текст[10][11]:
Боже мили и једини, Ти помози да се никад не заборави, да се душману никад не опрости и да се никад више не понови.
- Споменик цивилних жртава рата у Ледићима,[11] на коме су исписана 24 имена жртава Масакра у Ледићима 1992. године. Споменик је подигнут 2012. године, на иницијативу Удружења грађана „Моје огњиште” из Трнова. Величине је 180 cm х 120 cm. Осим имена жртава, њихових година рођења и смрти, на постољу споменика исписан је пропратни текст[10]:
У помен 24 цивила као жртве ратних дешавања из протеклог рата у БиХ
— Да се не заборави
Сваке године 3. јуна, код спомен-обиљежја се служи парастос, полаже цвијеће и прислужују се свијеће у помен страдалима у маскару.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ Одлука 05.2-2.3-77/11-4 2011.
- ^ а б в г Суљовић, Хутерер & 5. 4. 2013.
- ^ Хамзић 2007, стр. 12.
- ^ Хамзић 2007, стр. 9.
- ^ а б „Конференција о страдању Срба у Сарајеву”. РТРС. 3. 6. 2010.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ Службени гласник БиХ 53/11 2011, стр. 30.
- ^ а б в г Одлука 005.2-2.3-77/11-3 2011.
- ^ Хамзић 2007, стр. 8.
- ^ а б Франовић & Вукосављевић 2016, стр. 223.
- ^ а б Култура сјећања & Трново, Ледићи.
Литература[уреди | уреди извор]
- Хаџимухамедовић, Амра (2011). „Одлукe Комисије о проглашењу историјског подручја: 05.2-2.3-77/11-3”. Службени гласник БиХ. Сарајево: Овлаћена служба Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине. 53/11. ISSN 1512-7508. Приступљено 14. 6. 2017.
- Хаџимухамедовић, Амра. „Одлука о проглашавању националним спомеником Босне и Херцеговине Историјско подручје — Некропола са стећцима на локалитету Златарић у Ледићима” (PDF). Сарајево: Комисија за очување националних споменика. Приступљено 14. 6. 2017.[мртва веза]
- Хаџимухамедовић, Амра. „Одлука о проглашавању националним спомеником Босне и Херцеговине Историјско подручје — Некропола са стећцима на локалитету Капова селишта (Борија) у Ледићима” (PDF). Сарајево: Комисија за очување националних споменика. Приступљено 14. 6. 2017.[мртва веза]
- Франовић, Ивана; Вукосављевић, Ненад (2016). Рат сјећања: Истраживање о местима страдања и сећања на рат у БиХ (PDF). Сарајево — Београд: Центар за ненасилну акцију. ISBN 978-86-89845-02-0. Приступљено 18. 6. 2017.
- Франовић, Ивана. „Трново, Ледићи, Споменик цивилним жртвама”. Култура сјећања. Сарајево — Београд: издавач. Приступљено 13. 6. 2017.
- Суљовић, Нејра; Хутерер, Дражен (5. 4. 2013). „Приче из транзиције: Духови прошлости у сабласном селу подно Бјелашнице”. Срајево: IWPR. Приступљено 18. 6. 2017.
- Хамзић, Селим (2007). Стратегија развоја опћине Трново 2007-2011 (PDF). Трново: Опћина Трново. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 08. 2017. г. Приступљено 18. 6. 2017.