Летиција Ли Сијан

С Википедије, слободне енциклопедије
Летиција Ли Сијан
Датум рођења(1964-08-17)17. август 1964.
Место рођењаБритански Хонг Конг
Датум смрти16. децембaр 2020.
Место смртиЈуен Лунг, Хонг Конг

Летиција Ли Сијан била је отворена про - пекиншка фигура у Хонг Конгу. Била је на неколико функција у разним политичким и активистичким организацијама у Хонг Конгу. Отворено је коментарисала образовање у Хонг Конгу и моралне проблеме често изазивајући контраверзност.

Активизам[уреди | уреди извор]

Ли је заузимала неколико позиција, укључујући и позицију председавајуће  на Савезу  удружења родитеља наставника, портпаролка анти – хомосексуалне организације ,,Лига против реверзне дискриминације[1][2], као и главни уредник хришћанске публикације Љубав Породица Недељно и чланица женског одбора про – Пекиншке  Федерације Ковлон  удружења, које пружају савете о плану деловања образовања[2].  Претходно била је запослена код чланице Легка Присиле Леунг као хонорарни консултант[3].

Национално образовање[уреди | уреди извор]

Ли је била несаломив говорник изузетно контраверзног програма моралног и националног образовања у Хонг Конгу, који је предложен  2011. али касније одложен због жестоких  јавних критика. „Ако одустанемо од морала и предмета  националног образовања , не знам како ће наше друштво, наша деца видети себе у будућности“ рекла је на митингу о  пронационалном образовању у октобру. „Ми смо увек Кинези. Наш корен је увек Кина“[4]. На специјалном састанку Законодавног одбора 27. јуна 2011, Ли је предложила да влада размотри примењивање МНО као срж ваннаставних активности или месечну активност учења мале групе , студенти не би требало да се испитују о тим темама[5].

Као додатак са аспекта студента, Ли је нагласила је важност обезбеђивања адекватних услова наставницима како би обезбедили квалитет предавања. Такође додала је да би влада требала да придаје важност моралном васпитању које би се требало учити у школама почевши од нижег основног нивоа[6].

Противљење Закону о забрани дискриминације ЛГБТ особа[уреди | уреди извор]

Ли је била оптужена за израду хомофобних размишљања. Трврдила је да закон против дискриминације на основу сексуалне оријентације може учинити илегалним да школе – посебно оне религиозне – уче о томе да је хомосексуалност погрешна[7]. Ли је захтевала разговоре са Удружењем за планирање породице за које је рекла да објављени памфлети подржавају истополне бракове. Сматрала је да ће ти памфлети испрати мозак дојмљивој деци[8]. Ли ја такође написала пуно чланака на сајту анти- хомосексуалне хришћанске десничарке групе Друштво за истину и светлост. На концерту у јануару 2013. рекла је да је примила пуно позива након противљења захтеву за позив на јавне консултације на предложеном новом закону[4].

Анти – окупациони централ[уреди | уреди извор]

Као про – активиста , Ли је организовала бројне покрете у подршку влади Хонг Конга и полицији и протесту покрету Окупационом централу.

Правосудни савез[уреди | уреди извор]

Ли, као сазивач Правосудног савеза (основан 27. октобра 2013, који је организован да подржи полицију Хонг Конга), почео је „неодређени штрајк глађу“ 22. јуна 2014 у комлексу централне владе у Тамару, да изнесе своје противљење Окупационом центалу и да апелује на оштрији одговор владе њему и протест организован од стане пан – демократа раније тог месеца унутар Законодавног одбора[9]. Рекла је током штрајка глађу , „Протестанти не мисле да су насилни кад већ имају да кажу нешто. Да ли то значи да могу опљачкати када немају новца, ураде сличне ствари у име правде?“ Штрајк глађу трајао је три дана; Ли је хоспитализована 25. јуна[10].

2. марта 2016 Правосудни савез  објавио је искључење Ли, свог председника, на основу проневере[11].

Савез за подршку нашим полицијским снагама[уреди | уреди извор]

Постојао је повећан ниво незадовољства у друштву због хонгконшких полицијских снага због метода које је полиција користила против пан – демократа протестаната и контраверзности да ли је полиција прекршила правило коришћења минималне силе. Као одговор подизању социјалног незадовољства усмереног на Полицијску силу након употребе силе против демократских протестаната, Ли је основала Савез за подршку полицијским снагама у јулу 2014[12]. Њихов почетни циљ био је да подржи полицију у примењивању закона. Она је била један од оснивача. Демонстарција је одржана  3. августа 2014. уз подршку полиције и организације основане 4. августа као „Подршку дану полицијских снага“. На прву годишњицу , савез се није показао као подршка полицији да се суочи са 200 протестаната побеснелих осуђујућом пресудом за жену демонстранткињу због напада грудима на полицајца[13].

Након грађанских немира у Монг Кок - у 2016. године Савез за подршку нашим полицијским снагама организовао је прополицијски скуп у Монг Кок – у током којег је Ли претходне седмице назвала „планираним, терористичким нападом који ствара нереде“. Током демонстација дошло је до несугласица док је неколико њених колега демонстраната оптуживало да је на превару руковала донацијама групи. Ли је негирала оптужбе[14].

Покрет плаве траке[уреди | уреди извор]

Ли је такође била и оснивач Покрета плаве траке. Овај покрет настао је као одговор на ношење жутих трака од стране присталица Окупационог Централа. Ношење плаве траке у Хонг Конгу симболизовало је противљење покрету за окупацију централне демократије и подршку Хонг Коншким полицијским снагама. Пријављен је већи број инцидената у које су укључене присталице покрета Плаве траке које су нападале демонстранте који су учествовали у Оцупи Централу, као и извештачи вести[15].

25. октобра 2014. одржано је окупљање против организација Окупи Централа, док су извештаји тврдили да су извештачи са Радио Телевизије Хонг Конг  и Телевизије ограниченог преноса били  нападани од стране оних који су подржавали анти –Окупацију Централ. Одговор на инцидент, Ли, која је помагала у организацији догађаја Тсим Ша Тсуи , осудио је нападаче али нападе описао као изоловане инциденте[16].

Пропала политичка каријера и оптужбе за корупцију[уреди | уреди извор]

Ли се 2016. Неуспешно кандитовала на изборима за законодавни део Хонг Конга. Кандидатуру је потврдила у изборној јединици Нових Територија истока 24. јула 2016. Избори су одржани 4. септембра[17]. Ли је добила 2988 гласова (0,5 посто гласова датих у изборној јединици) и није изабрана[18].

Током избора Ли је оптужена за корупцију. У октобру 2018. Независна комисија против корупције оптужила ју је да није располагала у складу са изборним законима[19]. Ли се сложила са чињеницама случаја против ње. Добила је обавезујући поступак[17][20].

Лични живот[уреди | уреди извор]

Ли се удала за Гарија Тсе Шинг – чун, члана особља хонгконшког технолошког факултета, 2018. године[21] Имала је сина из претходног брака.

Ли је умрла 16. децембра 2020. У болници Пок Ои[22][23]. Пре смрти имала је позитиван тест на Ковид – 19[22].

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  1. ^ Page, Jason S. (2013-06-04). „Boildown Study on Supernatant Liquid Retrieved from AW-106 in December 2012”. 
  2. ^ а б „October – December 2019, Volume 01, Issue 04”. Journal of Akhtar Saeed Medical & Dental College. 01 (04). 2020-01-03. ISSN 2708-566X. doi:10.51127/jamdcv1i4. 
  3. ^ Bentham, Jeremy (1981-01-01), 674 From The Marquis Of Lansdowne C. 16 August 1789, Athlone Press, стр. 86—86, ISBN 978-0-485-13204-5, Приступљено 2020-12-19 
  4. ^ а б Page, Jason S. (2013-06-04). „Boildown Study on Supernatant Liquid Retrieved from AW-106 in December 2012”. 
  5. ^ Strachan, D.M.; Morgan, L.G. (1991-02-01). „Minutes of the Tank Waste Science Panel meeting, June 26-27, 1990”. 
  6. ^ Stein, Alexandra (2016-11-03), From the inside out, Routledge, стр. 160—179, ISBN 978-1-315-55922-3, Приступљено 2020-12-19 
  7. ^ Rafferty, Kevin Robert, (born 5 Nov. 1944), Editor in Chief, PlainWords Media, London, Hong Kong and Osaka, since 2003; Columnist, South China Morning Post, Hong Kong, The Japan Times, Tokyo, since 2006, Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2020-12-19 
  8. ^ Tang, Pui-hang. A study of the Boys' and Girls' Clubs Association of Hong Kong, 1935-1960 = 1935 zhi 1960 nian jian Xianggang xiao tong qun yi hui zhi yan jiu (Теза). The University of Hong Kong Libraries. 
  9. ^ „Contemporary Japan, Volume 16, Issue 10-12 - 1947 October-December”. Manchuria Daily News Online. Приступљено 2020-12-19. 
  10. ^ Ito, Joichi (2003-02-06). „Draft of op-ed for the South China Morning Post”. Joi Ito's Web. doi:10.31859/20030206.1914. 
  11. ^ Macdougall, Neil, (born 13 March 1932), Justice of Appeal, 1989–95, and Vice-President of the Court of Appeal, 1993–95, Supreme Court of Hong Kong, Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2020-12-19 
  12. ^ From James Madison, 15 September – From James Monroe, 12 November, Princeton University Press, 2012-12-31, стр. 400—678, ISBN 978-1-4008-4003-8, Приступљено 2020-12-19 
  13. ^ Chan, Evans (2015-07-03), Postmodernity, Han Normativity, and Hong Kong Cinema, John Wiley & Sons, Inc, стр. 207—224, ISBN 978-1-118-88359-4, Приступљено 2020-12-19 
  14. ^ „Hong Kong protests: police response is public health crisis, doctors say”. BMJ: l6671. 2019-11-25. ISSN 1756-1833. doi:10.1136/bmj.l6671. 
  15. ^ The Hong Kong Occupy Central Protests Phase II, IMPERIAL COLLEGE PRESS, 2015-03-24, стр. 61—73, ISBN 978-1-78326-756-9, Приступљено 2020-12-19 
  16. ^ Mattoni, Alice (2018-12-07), I post, you rally, she tweets…and we all occupy, Routledge, стр. 17—27, ISBN 978-1-315-10706-6, Приступљено 2020-12-19 
  17. ^ а б „Hospital manager denies ‘Pink had to go’ charge”. Nursing Standard. 7 (28): 6—6. 1993-03-31. ISSN 0029-6570. doi:10.7748/ns.7.28.6.s5. 
  18. ^ The Electoral Framework and Election Administration, Commonwealth, 2014-01-22, стр. 5—10, ISBN 978-1-84859-903-1, Приступљено 2020-12-19 
  19. ^ Wang, Wai-hong, Kenny. Comparative studies of anti-corruption law between Hong Kong and China (Теза). The University of Hong Kong Libraries. 
  20. ^ Cheng, Mina; Lee, KY (2019-10-16). „Type A aortic dissection involving the superior mesenteric artery with peripheral malperfusion managed with a hybrid approach: a case report”. Hong Kong Medical Journal. 25 (5): 403—405. doi:10.12809/hkmj177127. 
  21. ^ Wooldridge, MD (2017-06-07). „Two-way learning”. Nursing Standard. 31 (41): 30—30. ISSN 0029-6570. doi:10.7748/ns.31.41.30.s30. 
  22. ^ а б 90. Reading Notes, the Week of December 16, ’16, Duke University Press, 2020-12-31, стр. 121—122, ISBN 978-1-4780-0333-5, Приступљено 2020-12-19 
  23. ^ Lee, TH; Ho, HK; Leung, TF (2017-10-10). „Can Hong Kong take advantage of recent advances in allergy prevention?”. Hong Kong Medical Journal: 539—540. ISSN 1024-2708. doi:10.12809/hkmj175069. 


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Летиција_Ли_Сијан&oldid=27370465”