Манастир Изатовац
| Манастир Изатовац | |
|---|---|
 Манастир Изатовац крајем 19. и почетком 20. века | |
| Основни подаци | |
| Тип | православни манастир |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија нишка |
| Оснивање | 1841. |
| Оснивач | мајстор Коле |
| Посвећен | Пресвета Богородица |
| Локација | |
| Место | Изатовци |
| Држава |  Србија |
| Координате | 43° 7′ 8″ N 22° 52′ 35″ E / 43.11889° С; 22.87639° И |
.svg)  Манастир Изатовац Манастир Изатовац на карти Србије | |
Манастир Изатовац припада Епархији нишкој Српске православне цркве. Положен је на осоју планине Видлича. Налази се сада у селу Изатовци на територији општине Димитровград.[1]
Историја и архитектура[уреди | уреди извор]
По предању манастир познат и као "Св. Ранђел"[2] је подигао (обновио) 1841. године[3] мајстор Коле из села Бољев Дол, након завршетка зидања манастира светих Кирика и Јулите у Смиловцима. Поред манастирског храма посвећеног Арханђелима су подигнути конаци и економске зграде у коме су живели монаси. По завршетку изградње цркве, по предању, ктитор је увидео грешку у конструкцији и претпоставио брзо урушавање храма. У документима посета црквених управитеља и архијерејских намесника записано је да 1880. и 1896. године, храм напукао на неколико места и да постоји опасност од урушавања. Црква се урушила у великом земљотресу који је задесио ове крајеве 1929. године и никада није обновљена. Ту 1880. године није забележена никаква старина.
У прегледу цркве епархије нишке из 1933. године забележено је да манастир имао 312 хектара земног поседа. Црква је била велика грађевина са осмостраним кубетом и великом припратом, која је са два стуба била одвојена од наоса. Манастирски конаци су имали дрвене чардаке, рађене у дуборезу. У манастиру је радила прва школа у овом крају.
Новопостављени игуман Николај Атанасов 1941. године записао је у Летопису, да је манастир имао конак са две собе, подигнут 1935. године и једну зграду из 1929. године, да је поседовао амбар дуг 12 метара, један срушени амбар, два извора, књиге, иконе, богослужбене одежде и инвентар.
Након Другог светског рата, камен од урушене цркве је разнесен, а 1952. године од њега је направљена сеоска задруга. Од манастира остала је сачувана само припрата, у којој се и данас обављају богослужења.[4]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Историја манастира Изатовац hodocasnik.com
- ^ "Отаџбина", Београд 1. јул 1880. године
- ^ "Отаџбина", Београд 1880. године
- ^ Манастир Пресвете Богородице - Изатовац eparhijaniska.rs
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Манастир Пресвете Богородице - Изатовац eparhijaniska.rs
- Историја манастира Изатовац hodocasnik.com
