Маргинална вредност
Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Недостају категорије или унутрашње везе, присутне су правописне и граматичке грешке, текст није разломљен на одељке и слично. |
Маргинална вредност је
- вредност која важи под одређеним условима,
- промена вредности повезана са одређеном променом неке зависне променљиве, или
- [када се основне вредности квантификују] однос промене зависне променљиве у односу на независну.
(Овај трећи случај је заправо посебан случај другог).
У случају диференцијабилности, граничној вредности, маргинална промена је математички диференцијал, или одговарајућа тачка. Ова значења термина "маргинални" су посебно честа у економији, и настају конципирањем ограничења као границе или као маргине .[1] Врсте граничних вредности најчешћих у економској анализи су оне које се односе на промену јединица ресурса и, у класичној економији, оне повезане са инфинитезималним променама. Маргиналне вредности повезане са јединицама се узимају у обзир јер се много одлука доноси по јединици, и маргинализам објашњава јединичну цену појмовима таквих маргиналних вредности. Стандардна економија користи инфинитезималне вредности код већине анализа због математичке једноставности.
Количински концепт[уреди | уреди извор]
Претпоставимо функционалну везу
Дискретне промене[уреди | уреди извор]
Ако се вредност дискретно промени из у док остале независне променљиве остају непромењене, онда је маргинална вредност промене код једнака
и “маргинална вредност” од се може односити на
или
Пример[уреди | уреди извор]
Ако би се нечији приход повећао са $50000 на $55000, а онда реаговао тако што би годишње куповао 3 бурета амонтилада уместо 2, онда би
- маргинално повећање зараде било $5000
- маргинални ефекат на куповину амонтилада био једно буре, односно једно буре на $5000.
Инфинитезималне маргиналне вредности[уреди | уреди извор]
Ако би се узмеле у обзир инфинитезималне вредности, онда би маргинална вредност била , и “маргинална вредност” би се односила на
(За линеарну функцију , маргинална вредност ће једноставно бити коефицијент од (у овом случају, ) и то се неће мењати кад се мења. Међутим, у случају не-линеарних функција, нпр. , маргинална вредност од биће различита за различите вредности .)
Пример[уреди | уреди извор]
Претпоставимо да је у некој економији укупна потрошња приближно једнака
где је
Онда је маргинална склоност потрошњи
Погледати такође[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Wicksteed, Philip Henry; The Common Sense of Political Economy (1910),] Bk I Ch 2 and elsewhere.