Пређи на садржај

Маргинална вредност

С Википедије, слободне енциклопедије

Маргинална вредност је

  1. вредност која важи под одређеним условима,
  2. промена вредности повезана са одређеном променом неке зависне променљиве, или
  3. [када се основне вредности квантификују] однос промене зависне променљиве у односу на независну.

(Овај трећи случај је заправо посебан случај другог).

У случају диференцијабилности, граничној вредности, маргинална промена је математички диференцијал, или одговарајућа тачка. Ова значења термина "маргинални" су посебно честа у економији, и настају конципирањем ограничења као границе или као маргине .[1] Врсте граничних вредности најчешћих у економској анализи су оне које се односе на промену јединица ресурса и, у класичној економији, оне повезане са инфинитезималним променама. Маргиналне вредности повезане са јединицама се узимају у обзир јер се много одлука доноси по јединици, и маргинализам објашњава јединичну цену појмовима таквих маргиналних вредности. Стандардна економија користи инфинитезималне вредности код већине анализа због математичке једноставности.

Количински концепт[уреди | уреди извор]

Претпоставимо функционалну везу

Дискретне промене[уреди | уреди извор]

Ако се вредност дискретно промени из у док остале независне променљиве остају непромењене, онда је маргинална вредност промене код једнака

и “маргинална вредност” од се може односити на

или

Пример[уреди | уреди извор]

Ако би се нечији приход повећао са $50000 на $55000, а онда реаговао тако што би годишње куповао 3 бурета амонтилада уместо 2, онда би

  • маргинално повећање зараде било $5000
  • маргинални ефекат на куповину амонтилада био једно буре, односно једно буре на $5000.

Инфинитезималне маргиналне вредности[уреди | уреди извор]

Ако би се узмеле у обзир инфинитезималне вредности, онда би маргинална вредност била , и “маргинална вредност” би се односила на

(За линеарну функцију , маргинална вредност ће једноставно бити коефицијент од (у овом случају, ) и то се неће мењати кад се мења. Међутим, у случају не-линеарних функција, нпр. , маргинална вредност од биће различита за различите вредности .)

Пример[уреди | уреди извор]

Претпоставимо да је у некој економији укупна потрошња приближно једнака

где је

Онда је маргинална склоност потрошњи

Погледати такође[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Wicksteed, Philip Henry; The Common Sense of Political Economy (1910),] Bk I Ch 2 and elsewhere.