Мариан Симион

С Википедије, слободне енциклопедије
Мариан Симион
Мариан Симион, 2013. године
Лични подаци
Датум рођења(1975-09-14)14. септембар 1975.(48 год.)
Место рођењаБукурешт, СР Румунија
ДржављанствоРумунија
Висина181 cm
Спортске информације
СпортБокс
Године активности1996—2004

Мариан Симион (рођен 14. септембра 1975. године у Букурешту) је румунски боксер ромског поријекла, који се такмичио на Олимпијским играма.

Спортска каријера[уреди | уреди извор]

Његове медаље на аматерском првенству ЕУ укључују злато 2004. године, сребро 1996. године и бронзу 1998. и 2002. године. Године 1997. треће мјесто на Свјетском првенству у аматерском боксу 2001. године. у Белфасту након што је освојио свјетску титулу на претходном турниру у Хјустону, Тексас, Сједињене Америчке Државе.

Олимпијске игре[уреди | уреди извор]

Године 2016. на Љетњим олимпијским играма 1996. године у велтер категорији (до 67 кг) освиојио е треће мјесто и брозану медаљу.[1] До свог тријумфа је дошао побјеђујући своје противнике

На крају пораз

Његов најбољи резултат на Олимпијским играма је друго мјесто и сребрна медаља у лакој средњој категорији (71 кг) на Љетњим олимпијским играма 2000. године.[2] До свог тријумфа је дошао побјеђујући своје противнике

На крају пораз

Симион се квалификовао за Љетње олимпијске игре 2004. године. тако што је био први на 2. АИБА Европском олимпијском квалификационом турниру 2004. години у Варшави, Пољска. Поражен од Ramadan Yasserа (Египат) 29-36

Награде и почасти[уреди | уреди извор]

Мариан Симион је 20. децембра 1999. године био почасни гост на „Миленијумској вечери“ коју је приредио краљ Михаи, бивши суверен Румуније, у Вили Лац 1 у Букурешту. Вечери су присуствовали и есејиста Хориа Роман Патапиевици, доктор Шербан Брадиштеану, свјетски шампион у боксу Крину Олтеану и шампион Иван Пацаихин.[3]

Године 2000. одликован је националним орденом „Вијерна служба“ са чином витеза.[3] То је други највиши национални орден Румуније.

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Мариан Дорел је старији брат олимпијског боксера Дорела Симиона.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]