Марсилеа

Марсилеа
	Marsilea villosa
Научна класификација
Царство:	Plantae
Кладус:	Tracheophytes
Класа:	Polypodiopsida
Ред:	Salviniales
Породица:	Marsileaceae
Род:	Marsilea; Linnaeus.
Врсте
	Списак Marsilea aegyptica Willd.; Marsilea ancyclopoda A.Braun; Marsilea apposita Launert; Marsilea burchellii A.Braun; Marsilea capensis A.Braun; Marsilea coromandelina Willd.; Marsilea crenata C.Presl; Marsilea crotophora D.M. Johnson; Marsilea deflexa A.Braun; Marsilea distorta A.Braun; Marsilea ephippiocarpa Alston; Marsilea farinosa Launert; Marsilea fenestrata Launert; Marsilea hirsuta R. Br.; Marsilea macrocarpa C.Presl; Marsilea macropoda Engelm. ex A. Braun; Marsilea minuta L.; Marsilea mollis B.L. Rob. & Fernald; Marsilea nubica A.Braun; Marsilea oligospora Goodd.; Marsilea quadrifolia L.; Marsilea schelpeana Launert; Marsilea unicornis Launert; Marsilea vera Launert; Marsilea vestita Hook. & Grev.; Marsilea villifolia Brem. & Oberm. ex Alston & Schelpe; Marsilea villosa Kaulf.; ;
Синоними
	Lemma Juss. ex Adans.; Spheroidea Dulac; Zaluzianskia Neck.

Марсилеа (lat. Marsilea) је род од приближно 65 врста водених папрати из породице Marsileaceae. Име је добила у част италијанског природњака Луиђија Фердинанда Марсилија (1656–1730)^[3].

Ове мале биљке су необичног изгледа и не подсећају на обичне папрати. Уобичајени називи су водена детелина или детелина са четири листа, јер листови са дугим петељкама имају четири режња налик детелини и налазе се или изнад воде или су потопљени.

sporocarps неких аустралијских врста су врло отпорни на сушу, преживевши и до 100 година у сувим условима. При влажењу, желатинозна унутрашњост спорокарпа набрекне, цепа га и ослобађа масу налик црву која носи сори^[а], што на крају доводи до клијања спора и оплодње.

Коришћење[уреди | уреди извор]

Као храна[уреди | уреди извор]

Спорокарпи неких аустралијских врста попут Марсилеа друммондии су јестиви и јели су их Абориџини и рани бели досељеници, који су их знали под именом нгарду или нардоо . Делови Марсилеа друммондии садрже ензим који уништава тиамин (витамин Б₁), што доводи до оштећења мозга код оваца и коња. Током поплава у сливу реке Гвидир 2.200 оваца је угинуло након што су јеле нардоо. Три четвртине погођених оваца реаговало је на ињекције тиамина^[5]. Недостатак тиамина због погрешно припремљеног нардоа вероватно је резултирао глађу и смрћу експедиције Буркеа и Виллса^[6]^[7].

Листови Марсилеа црената део су источнојаванске кухиње Индонезије, посебно у граду Сурабаја . Зове се Пецел детелина и служи се са зачињеним перцел сосом од кикирикија и слатког кромпира.

Као украси[уреди | уреди извор]

Неколико врста из родова, попут Марсилеа црената, Марсилеа екарата, Марсилеа хирсута и Marsilea quadrifovila, гаји се у акваријумима .

Врсте[уреди | уреди извор]

Marsilea aegyptica Willd.^[1]
Marsilea ancyclopoda A.Braun – тропска водена детелина^[1]
Marsilea apposita Launert^[1]
Marsilea burchellii A.Braun^[1]
Marsilea capensis A.Braun^[1]
Marsilea coromandelina Willd.^[1]
Marsilea crenata C.Presl^[8]^[1]
Marsilea crotophora D.M. Johnson^[1]
Marsilea deflexa A.Braun^[1]
Marsilea distorta A.Braun^[1]
Marsilea drummondii A.Braun^[8]
Marsilea ephippiocarpa Alston^[1]
Marsilea farinosa Launert^[1]
Marsilea fenestrata Launert^[1]
Marsilea hirsuta R. Br.^[1]
Marsilea macrocarpa C.Presl^[1]
Marsilea macropoda Engelm. ex A.Braun^[1]
Marsilea minuta Linnaeus – Патуљаста водена детелина^[8]^[1]
Marsilea mollis B.L. Rob. & Fernald^[1]
Marsilea mutica Mett.^[8]
Marsilea nubica A.Braun^[1]
Marsilea oligospora Goodd.^[1]
Marsilea quadrifolia Linnaeus – Европска водена детелина^[8]^[1]
Marsilea schelpeana Launert^[1]
Marsilea unicornis Launert^[1]
Marsilea vera Launert^[1]
Marsilea vestita Hook. & Grev. – Длакава водена детелина^[8]^[1]
Marsilea villifolia Brem. & Oberm. ex Alston & Schelpe^[1]
Marsilea villosa Kaulf. – ʻIhiʻihi (Хаваји)^[8]^[1]

Некада смештено овде[уреди | уреди извор]

Salvinia natans ( Linnaeus) Све. (као М. natans Linnaeus ) ^[8]

Таксономија[уреди | уреди извор]

Молекуларна филогенетска анализа рода Марсилеа показује следеће генетско стабло^[9]. Ово ставло указује да је М. црената иста врста (или подврста) врсте М. минута, а можда и М. фадениана. Поред тога, ова анализа је у супротности са извештајима^[10] да је М. полицарпа синоним за М. минута

Група II

Подгрупа Макрокарпа

	M. schelpiana

	M. vera

	M. villifolia

Подгрупа Нубица

	M. nubica (Боцвана)

	M. nubica (Нигерија)

Подгрупа Капенсис

	M. capensis

	M. gibba

M. distorta

Подгрупа Марсилеа

	M. angustifolia

	M. drummondii

M. minuta‑M. crenata‑M. fadeniana complex

	M. crenata (Индонезија)

	M. crenata (Тајланд)

M. minuta (Индија)

M. minuta (Мјанмар)

Подгрупа нодорхизае

	M. nashii (Острво Гранд Турк)

	M. nashii (Антили)

	M. oligospora

	M. vestita

M. villosa

M. mollis

Група I

Клемисова подгрупа

	M. crotophora

	M. polycarpa

Подгрупа Мутица

M. mutica

Види још[уреди | уреди извор]

Бушов хлеб

Напомене[уреди | уреди извор]

^ Сорус (мн. Сори) је скуп спорангија (структура које производе и садрже споре) у папратима и гљивама. Ова нова латинска реч је из старогрчког σωρος (сорос 'стог, гомила, гомила').

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л ^љ ^м ^н ^њ ^о ^п ^р ^с ^т ^ћ ^у ^ф ^х ^ц ^ч „Marsilea — The Plant List”. The Plant List (на језику: енглески). 2012. Архивирано из оригинала 06. 08. 2017. г. Приступљено 31. 8. 2017.
^ „Genus: Marsilea L.”. Germplasm Resources Information Network. United States Department of Agriculture. 5. 10. 2007. Архивирано из оригинала 7. 10. 2012. г. Приступљено 13. 7. 2010.
^ „Marsilea Linnaeus, Sp. Pl. 2: 1099. 1753; Gen. Pl. ed. 5, 485, 1754.”. Flora of North America. eFloras.org. Приступљено 14. 4. 2013.
^ Schaefer, Hanno; Mark A Carine; Fred J Rumsey (October—December 2011). „From European priority species to invasive weed: Marsilea azorica is a misidentified alien”. Systematic Botany. 36: 845—853. doi:10.1600/036364411X604868. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
^ Watt, Bruce, Managing the land – Toxic Plants, Pro Grazier, Winter, 2009, MLA
^ Chaffey, Calder (јун 2002). „A Fern which Changed Australian History”. Australian Plants Online. Association of Societies for Growing Australian Plants. Архивирано из оригинала 1. 2. 2014. г. Приступљено 14. 4. 2013.
^ Phoenix, Dave (2011). „Did Burke and Wills die because they ate nardoo?”. State Library of Victoria: The Burke & Wills research gateway.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж „GRIN Species of Marsilea”. Germplasm Resources Information Network. United States Department of Agriculture. Приступљено 31. 8. 2017.
^ Nagalingum, Nathalie S.; Schneider, Harald; Pryer, Kathleen M. (2007). „Molecular Phylogenetic Relationships and Morphological Evolution in the Heterosporous Fern Genus Marsilea”. Systematic Botany (на језику: енглески). 32 (1): 16—25. ISSN 1548-2324. doi:10.1600/036364407780360256.
^ Tropicos.org. Missouri Botanical Garden. 25 Sep 2017 http://www.tropicos.org/Name/26602149

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Mabberley, D.J. (1997). The Plant-Book. Cambridge University Press.
Edmund Russow: Histologie und Entwicklungsgeschichte der Sporenfrucht von Marsilia. Dissertation. Dorpat 1871 (PDF)
Johnson 1986 Systematics of the New World species of Marsilea. Syst. Bot. Monog. 11:1–87.
World species list for Marsilea
„Marsilea”. Integrated Taxonomic Information System. Приступљено 12. 5. 2010.

[Сори-4] Сорус (мн. Сори) је скуп спорангија (структура које производе и садрже споре) у папратима и гљивама. Ова нова латинска реч је из старогрчког σωρος (сорос 'стог, гомила, гомила').

[tpl-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л ^љ ^м ^н ^њ ^о ^п ^р ^с ^т ^ћ ^у ^ф ^х ^ц ^ч „Marsilea — The Plant List”. The Plant List (на језику: енглески). 2012. Архивирано из оригинала 06. 08. 2017. г. Приступљено 31. 8. 2017.

[GRIN-2] „Genus: Marsilea L.”. Germplasm Resources Information Network. United States Department of Agriculture. 5. 10. 2007. Архивирано из оригинала 7. 10. 2012. г. Приступљено 13. 7. 2010.

[3] „Marsilea Linnaeus, Sp. Pl. 2: 1099. 1753; Gen. Pl. ed. 5, 485, 1754.”. Flora of North America. eFloras.org. Приступљено 14. 4. 2013.

[5] Schaefer, Hanno; Mark A Carine; Fred J Rumsey (October—December 2011). „From European priority species to invasive weed: Marsilea azorica is a misidentified alien”. Systematic Botany. 36: 845—853. doi:10.1600/036364411X604868. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

[6] Watt, Bruce, Managing the land – Toxic Plants, Pro Grazier, Winter, 2009, MLA

[7] Chaffey, Calder (јун 2002). „A Fern which Changed Australian History”. Australian Plants Online. Association of Societies for Growing Australian Plants. Архивирано из оригинала 1. 2. 2014. г. Приступљено 14. 4. 2013.

[8] Phoenix, Dave (2011). „Did Burke and Wills die because they ate nardoo?”. State Library of Victoria: The Burke & Wills research gateway.

[GRINSpecies-9] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж „GRIN Species of Marsilea”. Germplasm Resources Information Network. United States Department of Agriculture. Приступљено 31. 8. 2017.

[Nagalingum-10] Nagalingum, Nathalie S.; Schneider, Harald; Pryer, Kathleen M. (2007). „Molecular Phylogenetic Relationships and Morphological Evolution in the Heterosporous Fern Genus Marsilea”. Systematic Botany (на језику: енглески). 32 (1): 16—25. ISSN 1548-2324. doi:10.1600/036364407780360256.

[Trop-11] Tropicos.org. Missouri Botanical Garden. 25 Sep 2017 http://www.tropicos.org/Name/26602149

[1]

[2]

[3]

[а]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

Нормативна контрола
Државне	Немачка Израел Сједињене Државе
Остале	Енциклопедија Британика