Марцел (брат цара Јустина II)
Марцел ( грч. Μάρκελλος ) је био брат византијског цара Јустина II (р. 565–578) и генерал под његовим ујаком, царом Јустинијаном I (р. 527–565. године).
Биографија[уреди | уреди извор]
Марцел је био син Вигилантије, Јустинијанове сестре, и Дулцидија (или Дулцисима), а самим тим и брат цара Јустина II и Прејекте. Био је ожењен Јулијаном, ћерком Флавија Анастасија Павла Проба Москијана Проба Магнуса, конзула из 518. и рођака цара Анастасија I (р. 491–518. године).[1] Јулијана је била непоколебљиви монофизит, и упркос породичном сродству са царем Јустином II, током његове владавине била је прогоњена због своје вере, затворена у манастир у Халкидону и присиљена да обавља најслабије послове све док није пристала да комуницира, чиме је (барем споља) одрекла се своје вере.[2]
Године 544, Марцел је постављен за генерала, заједно са Константинијаном, у текућем Лазичком рату (541–562. године) против Сасанидске Персије, заменивши убијене генерале Јуста (Јустинијанов рођак, а тиме и Марцеловог ујака) и Перанија.[3] Према Прокопију, у то време Марцел је био још веома млад, „тек је стигао у мушко доба“.[4] Ту, међутим, нису забележене никакве његове активности, а рат је убрзо окончан примирјем.[5][6]
Марцел се поново појављује 562. године, када је велика хорда Бугара упала на Балкан и упала у Тракију све до околине Константинопоља, а цар Јустинијан I је одредио Марцела да поведе војску против њих. Поново се помиње (као патриције ) крајем 565. године, када је играо важну улогу, поред Бадуарија, у свечаностима поводом ступања на власт цара Јустина II.[7]
Датум његове смрти није познат; око 582/583, нови византијски цар Маврикије (р. 582–602. године) поделио је његову имовину између његовог оца Павла и његовог брата Петра.[8]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Martindale 1992, стр. 728, 816
- ^ Martindale 1992, стр. 728
- ^ Martindale 1992, стр. 758, 816
- ^ Procopius. History of the Wars, II.28.
- ^ Martindale 1992, стр. 758, 816–817
- ^ Greatrex & Lieu 2002, стр. 113
- ^ Martindale 1992, стр. 817
- ^ Martindale 1992, стр. 817, 980
Литература[уреди | уреди извор]
- Greatrex, Geoffrey; Lieu, Samuel N. C. (2002). The Roman Eastern Frontier and the Persian Wars (Part II, 363–630 AD). London, United Kingdom: Routledge. ISBN 0-415-14687-9.
- Martindale, John Robert; Jones, Arnold Hugh Martin; Morris, J., ур. (1992). The Prosopography of the Later Roman Empire, Volume III: A.D. 527–641. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-20160-5.
| Нормативна контрола: Људи |
|---|
