Пређи на садржај

Маја Јермакова

С Википедије, слободне енциклопедије
Маја Ивановна Јермакова
Фотографија Маје Јермакове
Лични подаци
Датум рођења(1931-07-08)8. јул 1931.[1]
Место рођењаМосква[1], РСФСР, СССР
Датум смрти2010.(2010-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (78/79 год.)[1]
ДржављанствоРусија
ОбразовањеМосковски државни универзитет

Маја Ивановна Јермакова (рус. Майя Ивановна Ермакова; Москва, 8. јул 19312010) руски је лингвиста лужичкосрпских језика, слависта; кандидат филолошких наука Московског универзитета.[1] Била је у Русији главни стручњак за изучавање лужичкосрпских језика.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Године 1949. уписала је одсек за славистику Филолошког факултета Московског државног универзитета, где је студирала пољски језик и књижевност. По завршетку универзитета 1954. године (специјалност: словенска филологија), на предлог професора С. Бернштејна 1954. године уписала је постдипломске студије Института за славистику АН СССР и почела да учи лужичкосрпски језик. Године 1964.[2] одбранила је кандидатску дисертацију на тему „Историја употребе временских облика у лужичкосрпским језицима”. Од 1958. године радила је на Институту за славистику. Учествовала је у међународним дијалектолошким експедицијама у Доњој Лужици[1] (збирка материјала за „Лужичкосрпског језичног атласа[3]).

Јермакова била је један од аутора колективне монографије „Словенска морфонологија. Субстантивна промена речи.” (1987). Аутор чланака о лужичкосрпским језицима.[1] Њени чланци су објављени у лужичкосрпском часопису „Lětopis”.[3] Један чланак је објављен у књизи „Језик и култура Лужичких Срба кроз њихову историју”[4] (на енглеском језику, Берлин, 1987). Састављач и одговорни уредник збирака — „Формирање и функционисање лужичкосрпских књижевних језика и дијалеката” (1989) и „Проблеми формирања и развоја лужичкосрпских књижевних језика и дијалеката” (1995).[1] Њен последњи реферат — „Улога дијалеката у формирању црквеног језика Лужичких Срба” (2009).[3]

Монографије
  • „Очерк грамматики верхнелужицкого языка. Морфология” (1973).
  • „Нижнелужицкое именное словоизменение. Имя существительное” (1979).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е Лаптева, Л. П. (1997). Российская сорабистика XIX—XX веков в очерках жизни и творчества ее представителей. Москва: Научный центр славяно-германских исследований ИСБ РАН. стр. 110. 
  2. ^ а б Калнынь, Л. Э. (2011). „Памяти Майи Ивановны Ермаковой (1931—2010)” (PDF). Славяноведение. Москва: Наука (4): 122. 
  3. ^ а б в Калнынь, Л. Э. (2011). „Памяти Майи Ивановны Ермаковой (1931—2010)” (PDF). Славяноведение. Москва: Наука (4): 123. 
  4. ^ Kasper, Martin (1987). Language and Culture of the Lusatian Sorbs throughout their History (PDF). Berlin: Akademie-Verlag Berlin. стр. 5.