Пређи на садржај

Мајор и Хелена (представа)

С Википедије, слободне енциклопедије

Мајор и Хелена
Плакат позоришне представе
СценографЈована Дугоњић
Радивоје Савић
КореографАлександра Пејић
ДраматургДивна Стојанов
Дизајн светлаПетра Живковић
УлогеАлекса Јовчић
Премијера24. децембар 2022.
Место премијереПозориште "Промена"
ЖанрДрама
Трајање60 минута
НаградеСпецијална глумачка награда на фестивалу Бе:фемон (2023)

Монодрама "Мајор и Хелена" је ауторски пројекат Алексе Јовчића по мотивима истоимене књиге Маје Бекчић Петровић у драматизацији Дивне Стојанов и продукцији позоришта "Промена" и "Облак" продукције.

Представа је рађена по истинитој животној причи Хелене Вуковић - транс жене и ЛГБТ+ активисткиње.

Премијерно приказивање било је 24. децембра 2022. године у позоришту "Промена" у Новом Саду.[1]

Пројекат је реализован уз подршку Reporting Diversity Network 2.0 (Funded by the European Union) и Града Новог Сада - Градске управе за културу.

О представи[уреди | уреди извор]

Текст представе "Мајор и Хелена" настао је по мотивима истоимене књиге Маје Бекчић Петровић, као и интервјуа између глумца Алексе Јовчића и Хелене Вуковић о којој је представа и изведена. Поред интервјуа, коришћени су новински чланци, видео интервјуи и остали медији који су драматизовани у драмски комад који је написала Дивна Стојанов.[2] Глумац представе је и редитељ ове монодраме.

Представа приказује живот Хелене Вуковић, транс жене и некадашњег Мајора Војске Србије од најранијег детињства када је осетила да је девојчица, а не дечак, па до данашњег времена када је извршила операцију промене пола.

У представи се сусреће са различитим ликовима из њеног живота: отац, мајка, другарица, жена и деца.[3]

На сцени је и бенд "Гласови из унутрашњости" (Алекса Петровић, Милан Вићић, Илија Марјановић и Живан Поповић), који музички прате представу.

Сцена представе "Мајор и Хелена" у којој глумац, Алекса Јовчић, тумачи Хелену Вуковић.
Сцена представе "Мајор и Хелена" у позоришту "Промена"

Представа је имала гостовања у Културном центру Панчева[4], Битеф театру у Београду[5], као и на фестивалу "Бе:фемон"[6] у Бечеју, где је Алекса Јовчић освојио Специјалну глумачку награду за монодраму и "Упад" фестивалу[7] у Новом Саду.

Ауторски тим[уреди | уреди извор]

Глума и режија Алекса Јовчић
Списатељица Маја Бекчић Петровић
Драматизација Дивна Стојанов
Продукција Небојша Балаж
Организација Ема Богосављевић
Хана Фа
Сценски покрет Игор Грекса
Кореографија Александра Пејић
Бенд "Гласови из унутрашњости" Алекса Петровић
Милан Вићић
Илија Марјановић
Живан Поповић
Дизајн звука Филип Готовац
Дизајн светла Петра Живковић
Дизајн видео материјала Јован Радаковић
Милорад Савановић
Дизајн сценографије Радивоје Савић
Израда сценографије Јована Дугоњић
Фотографија Дејан Крстић
Маркетинг и ПР Станислава Маројевић

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • Специјална глумачка награда Алекси Јовчићу на фестивалу "Бе:фемон" у Бечеју (2023)[8]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Major i Helena” premijerno u Pozorištu Promena”. Hoću u pozorište (на језику: српски). Приступљено 2023-09-12. 
  2. ^ „Univerzitetski odjek!”. www.univerzitetskiodjek.com. Приступљено 2023-09-12. 
  3. ^ Oradio. „Šta nas koči da budemo svoji?”. Oradio - omladinski radio (на језику: српски). Приступљено 2023-09-12. 
  4. ^ „Pozorišna predstava „Major i Helena” u Kulturnom centru Pančeva”. Pančevo 013 info (на језику: српски). 2023-02-21. Приступљено 2023-09-12. 
  5. ^ „Helena Vuković za Danas o predstavi o njenom životu: Prvi put kad sam je gledala, preplakala sam je celu - Kultura - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2023-06-13. Приступљено 2023-09-12. 
  6. ^ „11. Be:Femon”. Hoću u pozorište (на језику: српски). Приступљено 2023-11-08. 
  7. ^ „Pozorišni festival "Upad" od 31. oktobra do 5. novembra u Fabrici”. www.021.rs (на језику: српски). 2023-10-30. Приступљено 2023-11-08. 
  8. ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Glumica Minja Peković pobednik festivala monodrame "Be:femon" u Bečeju”. JMU Radio-televizija Vojvodine (на језику: српски). Приступљено 2023-11-08. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]