Милан Прибићевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Милан Прибићевић
Лични подаци
Датум рођења1876.
Место рођењаБрод на Сави, Аустроугарска
Датум смрти8. март 1937.(1937-03-08) (59/60 год.)
Место смртиМонтре, Швајцарска
НародностСрбин
Породица
СупружникРужа Бошковић Прибићевић

Милан Прибићевић (Брод на Сави, 1877Монтре, 8. март 1937) био је пуковник Српске војске, учесник у Балканским ратовима и Првом светском рату. Борио се на Кајмакчалану, Церу, Јадру, Гучеву и у биткама за ослобођеље Косова и Јужне Србије. Два пута је био рањен. Први пут у Церској битци, а други пут на Кајмакчалану 1916. године.

Био је носилац Карађорђеве звезде са мачевима првог реда и Медаље за храброст.

Због велике физичке исцрпљености након рањавања био је повучен са фронта и одлучено је да борбу настави у Америци, на окупљању добровољаца за Солунски фронт. Као високи интелектуалац који је одлично говорио енглески и француски језик, био је права особа која је требало да представља Србију и да шири истину о положају и стању Српске војске. Такође, радио је на добијању материјалне помоћи од америчке државе и српске дијаспоре. У тим одговорним и опсежним пословима, сарађивао је са великим српским научником и патриотом Михајлом Пупином.

Истакао се у политичком раду на уједињењу Јужних Словена и на рушењу Аустроугарске. Био је и публициста, песник, приповедач.

Милан Прибићевић је основао и предводио земљорадничку странку у Краљевини Југославији.

Биографија[уреди | уреди извор]

Милан Прибићевић је рођен у Броду на Сави, данас Славонском Броду. Потиче из српске банијске породице од оца Васа, грађанског учитеља и мајке Христине, домаћице.[1] У младости је био аустријски официр. Доласком у Краљевину Србију 1904. год. постао је чувени национални борац и трибун, за уједињење Јужних Словена. Био је истакнути ратник и један од виђенијих међуратних политичара. Био је и публициста, песник, приповедач, романсијер.

Последње деценије живота провео је на Косову, у селу Велика Река код Вучитрна, доносећи тековине савремене цивилизације.

Имао је старију браћу Валеријана и Светозара и млађег брата Адама.

Сахрањен је на Новом гробљу у Београду, у Алеји великана, са својом мајком Христином и супругом Ружом Бошковић Прибићевић.

На његовом споменику пише: Пуковник Српске војке, носилац Карађорђеве зведе са мачевима, земљорадник са Косова из села Велика река.

Приповетке[уреди | уреди извор]

  • Из Адамових прича
  • Земља од државе (1927)
  • Бадње вече Остоје Бјелице

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Предговор Архивирано на сајту Wayback Machine (25. децембар 2013), Бадње вече Остоје Бјелице

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]