Пређи на садржај

Милена Миладиновић

С Википедије, слободне енциклопедије
Милена Миладиновић
Милена Миладиновић
Лични подаци
Датум рођења(1868-06-17)17. јун 1868.
Место рођењаЈихлава, Аустроугарска
Датум смрти2. децембар 1928.(1928-12-02) (60 год.)
Место смртиРума, Краљевина Југославија

Милена Миладиновић (Јихлава, 17. јун 1868Рума, 2. децембар 1928) била је српска књижевница и преводилац.

Биографија[уреди | уреди извор]

Милена Миладиновић се до удаје звала Лаура Гизл (Giesl), из бечке породице Гизл. Студирала је филозофију, али није дипломирала. Удала се за Жарка Миладиновића, који је у Бечу студирао право, каснијег адвоката у Руми и председника Радикалне странке у Војводини. Удајом је прешла на православље и променила име у Милена. Преводила је српске народне песме и дела српских писаца на немачки језик, а и успешно се окушала у књижевности на српском језику. По стилу може се сврстати међу другу генерацију српских романтичара попут Ђуре Јакшића, Лазе Костића, Јована Јовановића Змаја са којим је пријатељевала и др.

Монографије[уреди | уреди извор]

  • Божићне приче (1902)
  • Мученици (1907)
  • Војвода Петко (1909)

Чланци и други саставни делови[уреди | уреди извор]

  • Мементо (1905)
  • На гробу Змај-Јовином (1906)
  • Пролазна срећа (1907)
  • Толстој и Чика Змај-Јова (1910)

Преводи[уреди | уреди извор]

  • Примјери чојства и јунаштва ()
  • Писма о Црногорцима (1901)
  • Пољско цвеће (1901)
  • Видосава Бранковић (1901)
  • На прелому (1906)
  • Кнез Иво од Семберије (1907)

Литература[уреди | уреди извор]