Миливоје Антонијевић

С Википедије, слободне енциклопедије
миливоје антонијевић
Лични подаци
Датум рођења(1920-11-09)9. новембар 1920.
Место рођењаСевојно, код Ужица, Краљевина СХС
Датум смрти2004.(2004-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (83/84 год.)
Место смртиРепублика Србија, Србија и Црна Гора
Професијавојно лице
Деловање
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19411978.
Чингенерал-потпуковник

Одликовања
Орден заслуга за народ са златним венцем Орден братства и јединства са златним венцем Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Миливоје Антонијевић (Севојно, код Ужица, 9. новембар 19202004) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-потпуковник ЈНА.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 9. новембра 1920. у Севојну, код Ужица. Завршио је Учитељску школу у Ужицу, 1941. године.[1]

Након окупације Југославије, 1941. ступио је у партизане. Исте године примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ).

У току Народноослободилачког рата налазио се на дужностима помоћника политичког комесара чете и помоћника политичког комесара батаљона у Другој пролетерској ударној бригади. Потом помоћника политичког комесара Друге војвођанске ударне бригаде и др.

Након ослобођења Југославије, налазио се на дужностима у Команди армије, Државном секретаријату за народну одбрану (ДСНО) и начелника Штаба Територијалне одбране Социјалистичке Републике Србије. Завршио је Вишу војну академију ЈНА од 1951. до 1953. и Ратну школу ЈНА 1961. године. Активна служба у ЈНА престала му је 1978. године у чину генерал-потпуковника ЈНА.[2]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден за храброст и др.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Vojna enciklopedija 1 1970, стр. 178.
  2. ^ Leksikon 1981, стр. 781.

Литература[уреди | уреди извор]